Knji­ga krat­kih pri­ča „Di­ja­lo­zi u Pa­ri­zu” autor­ke Ti­ja­ne Ži­va­lje­vić pred­sta­vlje­na je u auten­tič­nom am­bi­jen­tu dvo­ri­šta biv­šeg Fran­cu­skog po­slan­stva na Ce­ti­nju.
Pro­fe­so­ri­ca fran­cu­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti Ja­sna Ta­tar An­đe­lić is­ta­kla je da ne­ma bo­ljeg mje­sta za raz­go­vor o pr­vi­jen­cu Ti­ja­ne Ži­va­lje­vić jer po­red svog kul­tur­no-isto­rij­skog zna­ča­ja, biv­še Fran­cu­sko po­slan­stvo pred­sta­vlja i sim­bol ve­za iz­me­đu cr­no­gor­ske pre­sto­ni­ce u ko­joj se autor­ka for­mi­ra­la i fran­cu­ske pre­sto­ni­ce gdje je nje­na knji­ga ro­đe­na.
- Znam ko­li­ko je Ti­ja­ni ova ce­tinj­ska pro­mo­ci­ja va­žna, a i me­ni je ve­li­ko za­do­volj­stvo da se obra­tim ova­ko ra­zno­li­koj pu­bli­ci. Či­ni se da je ta ra­zno­li­kost sa­go­vor­ni­ka pra­ti­la ovu knji­gu od nje­nog na­stan­ka pa do ko­nač­ne pre­da­je su­du či­ta­la­ca. I taj efe­kat ogle­da­la ja pre­po­zna­jem u nje­nim „Di­ja­lo­zi­ma” ko­ji su svje­ži va­zduh ve­li­kog svi­je­ta i uz pu­no du­ho­vi­to­sti i otvo­re­no­sti du­ha, oba­sja­ni nje­nim unu­tra­šnjim sun­cem – ka­za­la je Ta­tar An­đe­lić.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, is­pod var­lji­ve jed­no­stav­no­sti sva­ke od Ti­ja­ni­nih mi­ni­ja­tu­ra kri­je se jed­na in­tri­gant­na ži­vot­na pri­ča, je­dan po­ziv na ma­šta­nje ili raz­mi­šlja­nje. Od­nos pre­ma se­bi i dru­gi­ma, pre­ma svi­je­tu i ži­vo­tu is­ka­zan je u le­že­r­nom ka­fe­ni­sa­nju, u to­plom i opu­šte­nom am­bi­jen­tu pa­ri­skog bi­stoa. A svu­da oko tog mi­kro­ko­smo­sa pul­si­ra moć­na ri­je­ka gra­da svje­tlo­sti i oba­sja­va li­je­po i ru­žno, do­bro i lo­še u sva­kom od nas, tje­ra nas da jed­no­stav­no bu­de­mo svo­ji. Ti­ja­na to pre­po­zna­je i ve­o­ma vje­što sli­ka.
- Di­ja­lo­zi u Pa­ri­zu su dis­kret­ni, to­pli, lič­ni, zra­če iskre­no­šću... Po­zi­vam vas da ih či­ta­te sa otvo­re­no­šću du­ha. Si­gur­na sam da će­te su­štin­ske po­ru­ke od­mah pre­po­zna­ti i da će vas Ti­ja­ni­no pa­ri­ško ogle­da­lo in­spi­ri­sa­ti. Me­ne je­ste – ka­za­la je iz­me­đu osta­log Ta­tar An­đe­li.
Lin­gvist­ki­nja i knji­žev­ni­ca Sla­vi­ca Pe­ro­vić ka­za­la je da autor­ka u ovoj ne­ve­li­koj knji­zi de­mon­stri­ra ne­ke ve­o­ma dra­go­cje­ne ta­len­te.
- Pr­vo, ona je ve­li­ki slu­ša­lac. To je osnov­ni sa­sto­jak sva­kog stva­ra­la­štva. Per­cep­ci­ja i pre­ra­da spo­lja­šnje stvar­no­sti. Za­tim, Ti­ja­na ga­ji eros di­ja­lo­ga. Oči­gled­no da joj je ri­ječ va­žna, ali je va­žan i onaj ko­ji je iz­go­va­ra. U sva­koj vi­nje­ti ona je pre­da­ni sa­go­vor­nik. Za pret­po­sta­vi­ti je da je ne­ke di­ja­lo­ge ču­la, ne­ke do­pi­sa­la, ne­ke pre­pra­vi­la, ne­ke iz­mi­sli­la kao što bih i ja... „Di­ja­lo­zi u Pa­ri­zu” su di­ja­lo­ška for­ma u ko­ju je upa­ko­van je­dan bli­sta­vi grad, jed­na osje­tlji­va i in­te­li­gent­na du­ša i mno­go sa­go­vor­ni­ka... Ali, ono što je moj naj­sna­žni­ji do­ži­vljaj iz ovog di­na­mič­nog i kom­pri­mi­ra­nog pri­ka­zi­va­nja ži­vo­ta, je­ste da je ovo li­jep i ubje­dljiv pred­lo­žak ili pel­cer za ve­ću for­mu no­ve­le ili ro­ma­na. Ti­ja­na je već ura­di­la naj­te­ži za­da­tak – ovla­da­la je krat­kom for­mom – za­klju­či­la je Pe­ro­vić.
Pro­mo­ci­ju knji­ge „Di­ja­lo­zi u Pa­ri­zu” ko­ju je u dvo­je­zič­nom iz­da­nju na na­šem i en­gle­skom je­zi­ku ob­ja­vi­la Iz­da­vač­ka ku­ća „Gli­go­ri­je Di­jak”, mu­zi­kom je uljep­šao mla­di cr­no­gor­ski kon­tra­ba­si­sta Va­si­li­je Ga­go­vić. Z.P.