Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Cr­ne Go­re fi­nan­sij­ski je po­dr­ža­lo iz­ra­du kon­zer­va­tor­skog pro­jek­ta i pr­vu fa­zu sa­na­ci­je ku­će Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća u Šav­ni­ku, ko­ja će po­če­ti na­red­ne sed­mi­ce. Pred­vi­đe­ni rok za iz­vo­đe­nje ra­do­va na ovom objek­tu je 60 da­na. Na­kon za­vr­šet­ka ra­do­va, Op­šti­na Šav­nik će do­bi­ti pro­stor na­mi­je­njen broj­nim kul­tur­nim sa­dr­ža­ji­ma.
Ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju Mi­ni­star­stva kul­tu­re ku­ća Pe­ki­ća je po­ten­ci­jal­no kul­tur­no do­bro, a u pro­ce­su iz­ra­de je i de­ta­ljan ela­bo­rat o pro­cje­ni nje­ne kul­tur­ne vri­jed­no­sti.
Ka­ko je „Da­nu” ka­zao Mi­jo­mir Vu­ja­čić, pred­sjed­nik op­šti­ne Šav­nik, ku­ća Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća bi­će pre­u­re­đe­na u grad­sku bi­bli­o­te­ku sa či­ta­o­ni­com i su­ve­nir­ni­com.
– Pla­ni­ra­na je kom­plet­na re­kon­struk­ci­ja objek­ta, i kon­zer­va­tor­ske ak­tiv­no­sti, kao kul­tur­nog do­bra. Vri­jed­nost tog pro­jek­ta je 100.000 eura, od če­ga pr­va fa­za ko­šta po­lo­vi­nu tog iz­no­sa. Za­hva­lju­ju­ći tak­mi­če­nju „Otvo­re­ne ide­je za li­je­pu Cr­nu Go­ru”, kao i nad­me­ta­nje ko­je je ima­lo za cilj da sa­ku­pi naj­bo­lja i naj­kre­a­tiv­ni­ja rje­še­nja za ure­đe­nje pet pred­lo­že­nih lo­ka­ci­ja u Be­ra­na­ma, Moj­kov­cu, Ro­ža­ja­ma, Šav­ni­ku i Ža­blja­ku. Šav­nik je kan­di­do­vao te­ren za ma­le spor­to­ve, spo­men-dom i re­kon­struk­ci­ju ku­će Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća, ka­že Vu­ja­čić.
Vu­ja­čić is­ti­če da bi spo­men-dom, po­red adap­ti­ra­ne sa­le za bi­o­skop­ske pro­jek­ci­je i po­zo­ri­šne pred­sta­ve, imao i pro­stor za iz­lo­žbe, mul­ti­me­di­jal­ne in­sta­la­ci­je, sni­ma­nja. Sa­stav­ni dio bu­du­ćeg cen­tra za kul­tu­ru bi­la bi bi­bli­o­te­ka i či­ta­o­na smje­šte­ne u ob­no­vlje­noj ku­ći po­zna­tog pi­sca, gdje bi se na­la­zi­la i su­ve­nir­ni­ca.
Mi­ni­star kul­tu­re Pa­vle Go­ra­no­vić ra­ni­je je po­sje­tio ku­ću Pe­ki­ća, ka­da je i ini­ci­ra­na nje­na ob­no­va, pa je ovaj obje­kat sta­vljen na li­stu pri­o­ri­te­ta za ula­ga­nje, s ob­zi­rom na njen vi­sok po­ten­ci­jal kao kul­tur­nog do­bra.
Mi­ni­star­stvo kul­tu­re je, sto­ga, fi­nan­si­ra­lo iz­ra­du kon­zer­va­tor­skog pro­jek­ta i iz ovo­go­di­šnjeg bu­dže­ta iz­dvo­ji­lo fi­nan­sij­ska sred­stva u iz­no­su od 50.000 eura za sa­na­ci­ju ku­će Pe­ki­ća.
Bo­ri­slav Pe­kić, ro­man­si­jer, dram­ski pi­sac, sce­na­ri­sta i aka­de­mik SA­NU, do­bit­nik je Ni­no­ve na­gra­de za ro­man „Ho­do­ča­šće Are­se­ni­ja Nje­go­va­na” 1970. go­di­ne. Ro­đen je u Pod­go­ri­ci, ali je do 1941. go­di­ne po­ro­di­ca Pe­kić ži­vje­la u Be­če­ju, Mr­ko­njić Gra­du, Kni­nu i Ce­ti­nju. Na­kon iz­bi­ja­nja ra­ta ita­li­jan­ske oku­pa­ci­o­ne sna­ge po­ro­di­cu Pe­kić pro­tje­ru­ju sa Ce­ti­nja za Sr­bi­ju. I Pe­ki­ći se na­sta­nju­ju u Ba­va­ni­štu, a `45. se­le se za Be­o­grad. Kao član ile­gal­ne stu­dent­sko-gim­na­zij­ske or­ga­ni­za­ci­je Sa­vez de­mo­krat­ske omla­di­ne Ju­go­sla­vi­je uhap­šen je `48, osu­đen na 15 go­di­na, ali je po­mi­lo­van 29. no­vem­bra 1953.
Pe­kić je pri­je od­la­ska u emi­gra­ci­ju, u Lon­don 1971. go­di­ne bio je­dan od ured­ni­ka „Knji­žev­nih no­vi­na”. Ju­go­slo­ven­ske vla­sti su ga sma­tra­le per­so­nom non gra­ta i niz go­di­na su osu­je­ći­va­li iz­da­va­nje nje­go­vih dje­la u Ju­go­sla­vi­ji. Bo­ri­slav Pe­kić se uklju­čio u po­li­tič­kiu ži­vot Sr­bi­je 1989. Tri go­di­ne ka­sni­je, 1992. go­di­ne, umi­re u Lon­do­nu.
L.N.


Nje­go­še­va na­gra­da za „Zlat­no ru­no”

Pe­kić je go­di­na­ma ra­dio na vi­še ro­ma­na, a ka­da je pr­vi od njih „Vre­me ču­da” (1965) štam­pan pri­vu­kao je pa­žnju ve­li­kog bro­ja či­ta­la­ca kao i knji­žev­nih kri­ti­ča­ra. Ovaj ro­man je 1976. iz­dat na en­gle­skom, a za­tim je pre­ve­den na fran­cu­ski, polj­ski, ru­mun­ski, ita­li­jan­ski i grč­ki. „Us­pe­nje i su­no­vrat Ika­ra Gu­bel­ki­ja­na” po­ja­vi­lo se 1975. ko­je je ka­sni­je pre­ve­de­no na vi­še evrop­skih je­zi­ka. Pe­ki­ćev pr­vi ro­man ja­sno je uka­zao na dvi­je va­žne ka­rak­te­ri­sti­ke nje­go­vog ra­da - oštar an­ti­dog­ma­ti­zam i skep­ti­ci­zam u po­gle­du mo­gu­ćeg „pro­gre­sa čo­vje­čan­stva”. Za sva vre­me­na ostao je upam­ćen po dje­li­ma na­sta­lim se­dam­de­se­tih „Ka­ko upo­ko­ji­ti vam­pi­ra”, „Od­bra­na i po­sled­nji da­ni”, sa­gi „Zlat­no ru­no”, za ko­ju je do­bio 1987. „Nje­go­še­vu na­gra­du”. Osam­de­se­tih Pe­kić je na­pi­sao ne­što sa­svim no­vo - ža­nr-ro­man „Be­sni­lo” i epos „Atlan­ti­da”. „Be­sni­lo” je bio evrop­ski best­se­ler, a „Atlan­ti­da” je na­gra­đe­na „Go­ra­no­vom na­gra­dom” i pro­gla­še­na je naj­či­ta­ni­jom knji­gom u Ju­go­sla­vi­ji 1983. go­di­ne.
Sli­je­di ro­man „Go­di­ne ko­je su po­je­li ska­kav­ci” u tri to­ma, za ko­ju je Pe­kić do­bio na­gra­du „Mi­loš Cr­njan­ski” 1989. Pe­kić je otvo­rio no­vo po­gla­vlje u srp­skoj knji­žev­no­sti got­skim pri­ča­ma „No­vi Je­ru­sa­lim”, za ko­je je do­bio na­gra­du „Maj­ska ru­ko­va­nja” u Cr­noj Go­ri 1990.
Pe­kić je mno­go ra­dio u po­zo­ri­štu i na fil­mu, re­dov­no je pi­sao ra­dio-dra­me , a nje­go­va dra­ma „Ge­ne­ra­li ili Srod­stvo po oruž­ju” do­bi­la je na­gra­du Ste­ri­ji­nog po­zor­ja za ko­me­di­ju.