Još kao učenik gimnazije pisao je kratke satirične priče, a talenat je njegovao i kroz dramsku sekciju u školi. Dr Božidar Boško Baletić je završio Stomatološki fakultet u Beogradu, ali je i kao tekstopisac učestvovao u izvođenju popularnih „Veselih večeri” Radio-televizije Titograd. Povodom izlaska iz štampe njegove knjige anegdota, „Zubobolja” (o sebi – i protiv sebe!), upriličili smo ovaj razgovor.
●Dr Baletiću, recite nam šta Vas je potaklo da napišete ovu knjigu anegdota?
– Kao sve moje pametne stvari, i ova knjiga je začeta za kafanskim stolom, uz čašicu. Poveće društvo, pilo se, pričalo, dok Milanu ne pade napamet da ispričam neki od događaja. Neki su znali, neki nisu, ali svi se složiše da dogodovštine treba zapisati, da ne padnu u zaborav. Potom me pod svoje uzeše Duško Ičević i Ćako Marković, rekavši: „Sjedi i piši”.
Zahvaljujući njima, ubrzo je ova knjiga ugledala svjetlost dana. Prevashodno, htio sam ovom knjigom da utučenom i napaćenom narodu, kome je dosta crne hronike i crnog života, pružim malo vedrine, izmamim osmijeh na licu, povratim vjeru i nadu u sebe.
●Šta za Vas znači, ali prvenstveno za čitaoce, ova Vaša knjiga, nazvana „Zubobolja”?
– Prevashodno da oslobodim plašljivce – pacijente, koje sam zvao pi – pi, straha od ordinacije, predočim da ordinacija nije bauk, a stomatolozi strašila. Da intervencije mogu da se obave bezbolno, uz šalu i smijeh. Ali, i da svoju generaciju podsjetim na dušu stare Podgorice, kad smo se okupljali, družili, igrali zing, jurili za fudbalom po Ćemovskom polju, a uveče, uz pratnju gitare Duška Laličića, pjevali stare gradske i dalmatinske pjesme, za svoju dušu. Bilo je to doba naše mladosti.
●Uskoro očekujemo, da tako kažem, i drugi dio, s obzirom da Vam se u životu događalo štošta, kao i sa pacijentima, odnosno u ordinaciji?
– Materijal je gotov, treba ga samo srediti, odabrati najinteresantnije, prekucati. Nadam se da će knjiga ubrzo izaći, sa još interesantnijim zgodama i nezgodama, koje sam pretočio u anegdote.
V.Lazarević
)){kind=small}
