Ža­mor u sa­li Bi­bli­o­te­ke za sli­je­pe za­mi­je­ni­la je ti­ši­na ka­da su se ču­li pr­vi to­no­vi špi­ce ra­dio emi­si­je no­vi­nar­ke i ured­ni­ce kul­tur­no-umjet­nič­kog pro­gra­ma Ra­di­ja Cr­ne Go­re Ja­dran­ke Pre­le­vić „Cr­na Go­ra – iz­vor i uto­ka Živ­ka Ni­ko­li­ća” ko­ja je prek­si­noć u 19 ča­so­va pre­mi­jer­no emi­to­va­na po­vo­dom 75 go­di­na od ro­đe­nja i 15 go­di­na od smr­ti ve­li­kog cr­no­gor­skog i ju­go­slo­ven­skog re­di­te­lja Živ­ka Ni­ko­li­ća. Da bi što vjer­ni­je is­pri­ča­la pri­ču du­go­go­di­šnja no­vi­nar­ka na­ci­o­nal­nog ra­di­ja je u svoj autor­ski rad uvr­sti­la sje­ća­nja re­di­te­lja Goj­ka Ka­tra­to­vi­ća i Slo­bo­da­na Šće­pa­no­vi­ća na Živ­ka Ni­ko­li­ća, ko­ji su bi­li go­sti jav­nog emi­to­va­nja emi­si­je u Bi­bli­o­te­ci za sli­je­pe.
Pre­le­vić je is­ta­kla da je Živ­ko Ni­ko­lić za­pam­ćen po je­din­stve­noj i iz­u­zet­noj stva­ra­lač­koj lič­no­sti, či­je je dje­lo pot­pu­no u zna­ku Cr­ne Go­re, „pro­sto­ra nje­go­vog dje­tinj­stva, ko­je je kao ta­kvo bi­lo stal­no mje­sto po­vrat­ka i in­spi­ra­ci­je umjet­nič­kog dje­lo­va­nja i pro­sto­ra u ko­jem je sni­mio sve svo­je fil­mo­ve”.
- Živ­ko Ni­ko­lić si­gur­no ne bi bio za­do­vo­ljan što obi­lje­ža­va­mo jav­no go­di­šnji­ce nje­go­vih ro­đe­nja i smr­ti. No, ti da­tu­mi bi­li su mi iz­go­vo­ri da na­pra­vim ovu emi­si­ju o nje­mu. Pro­u­ča­va­ju­ći nje­gov ži­vot i opus shva­ti­la sam da je osnov­na cr­ta Živ­ka Ni­ko­li­ća to što je bio za­i­sta svoj. A bi­ti svoj u Cr­noj Go­ri ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no – na­ve­la je autor­ka emi­si­je.
Živ­ko Ni­ko­lić je „te­ma ko­ja će du­go če­ka­ti vri­je­me da bu­de is­pri­ča­na” ka­zao je za „Dan” Goj­ko Ka­stra­to­vić.
- To tra­ži nje­gov svi­jet. Ko god mi­sli da je nje­gov svi­jet ogra­ni­če­nih do­me­ta, gri­je­ši. Mno­gi su mu za­mje­ra­li, i is­ti­ca­li da su nje­go­vi fil­mo­vi zlo­u­po­tre­ba ne­kih lič­no­sti. Ali, to ni­je tač­no. Sa­svim su­prot­no. Ve­o­ma slo­že­nu psi­ho­lo­gi­ju usa­mlje­ni­ka naj­a­de­kvat­ni­je je dao Živ­ko. I to se sve su­da­ra sa onim zlim lju­di­ma ko­ji ne mo­gu da pod­ne­su ta­kve uspje­he tog čo­vje­ka. Ina­če, ima do­sta ne­spo­ra­zu­ma o nje­go­voj lič­no­sti, ali iz te ma­gle on uvi­jek ap­so­lut­no iz­la­zi ja­san. Mi­slim da tre­ba još do­sta ana­li­za na­ra­tiv­ne struk­tu­re nje­go­vih fil­mo­va, ana­li­ze nje­go­vih dram­skih za­ple­ta – ka­zao je Ka­stra­to­vić.
Dje­lo Živ­ka Ni­ko­li­ća još če­ka da bu­de ana­li­zi­ra­no na pra­vi na­čin i do kra­ja, kao i da se ski­nu ne­ke pred­ra­su­de sa nje­go­vog ime­na i nje­go­vog stva­ra­la­štva, po­ru­čio je Ka­stra­to­vić.
- S ob­zi­rom da sam po­čeo kod nje­ga on je moj idol. On je bio moj pr­vi uči­telj. Čast da sam tri pu­ta bio nje­gov asi­stent go­vo­ri ko­li­ki je on uti­cao na me­ne, a i ka­kvo je on mi­šlje­nje imao o me­ni. To­kom na­še sa­rad­nje ko­ja je tra­ja­la pet go­di­na imao sam šta da vi­dim i na­u­čim. A, mi­lim da sam mno­go na­u­čio od Živ­ka Ni­ko­li­ća jer se re­di­telj­skim po­slom ba­vim tri de­ce­ni­je – ka­zao je Šće­pa­no­vić na­po­mi­nju­ći da nje­gov opus svje­do­či ko­li­ko je Živ­ko Ni­ko­lić uti­cao na nje­gov re­di­telj­ski rad.
Šće­pa­no­vić je ta­ko­đe is­ta­kao da dje­lo Živ­ka Ni­ko­li­ća, kao i nje­go­va lič­nost još če­ka pra­vu ana­li­zu, te da i pro­jek­ti po­put ra­dio emi­si­je „Cr­na Go­ra – iz­vor i uto­ka Živ­ka Ni­ko­li­ća” mo­gu da do­pri­ne­su istin­skom vred­no­va­nju.
– Sa­mo je do­tak­nu­ta jed­na ogrom­na gro­ma­da, je­dan ogro­man stva­ra­lač­ki ma­siv, ko­ji će i na­red­ne ge­ne­ra­ci­je ima­ti da iz­u­ča­va­ju. Živ­ko Ni­ko­lić ne da­je gle­da­o­cu u pr­vom pla­nu mno­go da vi­di i ču­je, već je i u dru­gom pla­nu jak. Zna­te, gle­da­lac u nje­go­vim fil­mo­vi­ma mo­že naj­pri­je da shva­ti kao fi­nu za­ba­vu, ali po­sli­je dva sa­ta i te ka­ko će mu se ne­ke sce­ne vra­ti­ti – na­gla­sio je Šće­pa­no­vić za „Dan”.
Po­seb­na vri­jed­nost ove pe­de­set­pe­to­mi­nut­ne ra­dio emi­si­je, ko­ju je kri­ti­ka oci­je­ni­la jed­nim od naj­cje­lo­vi­ti­jih pri­ka­za ve­li­ka­na cr­no­gor­skog fil­ma, snim­ci su Živ­ka Ni­ko­li­ća ko­ji se ču­va­ju u ar­hi­vu RTCG. S.Ć.


Sa­mo­hva­la umje­sto kri­ti­ke

Ka­stra­to­vić je na­po­me­nuo da je Živ­ko Ni­ko­lić pred­sta­vljao mno­go na ju­go­slo­ven­skom film­skom pro­sto­ru, iako ni­je bio do kra­ja pri­hva­ćen.
– Po­zna­jem do­bro ta­da­šnje sta­nje kri­ti­ke i mo­gu re­ći da je bi­lo vi­še onih ko­ji su bi­li na­klo­nje­ni Živ­ku. No, pro­blem je u da­na­šnjoj kri­ti­ci. Mi ne­ma­mo kri­ti­ku ni za jed­nu oblast, pa ni film. A, to je ja­ko opa­sno i vo­di u sa­mo­hva­lu - na­gla­sio je Ka­stra­to­vić.


Đek­na

Kao pri­mjer ko­li­ko je dje­lo Živ­ka Ni­ko­li­ća ima­lo ši­ro­ke okvi­re i bi­lo pri­mje­nji­vo po svom sa­dr­ža­ju i du­hu u ra­znim me­di­ji­ma Šće­pa­no­vić je is­ta­kao pri­mjer ču­ve­ne „Đek­ne” ko­ju pam­ti­mo kao jed­nu od naj­u­spje­li­jih cr­no­gor­skih i ju­go­slo­ven­skih TV se­ri­ja­la. No, „Đek­na” je bi­la na­pi­sa­na za ra­dio, ot­krio je Šće­pa­no­vić.
- A šta je glav­no za ra­dio? Glav­na je ri­ječ. Pu­sti­te lju­di­ma „Đek­nu” na ra­di­ju i ne­će im ni za jo­tu pa­sti in­te­re­so­va­nje – ka­zao je on.


Vo­lio je Crnu Goru

„Vo­lio je Cr­nu Go­ru. Vi­še pu­ta je to iz­ja­vlji­vao. I, upra­vo za­to je bio njen kri­ti­čar, ali kri­ti­čar onih di­je­lo­va nje­nog dru­štva ko­ji su pro­iz­i­šli iz okrut­ne ple­men­ske lo­gi­ke”, ri­je­či su ko­ji­ma je Pre­le­vi­će­va za­po­če­la svo­ju emi­si­ju.