Ve­li­ko in­te­re­so­va­nje za be­sje­de mo­na­ha Ar­se­ni­ja (Jo­va­no­vi­ća), sa­bra­ta Ma­na­sti­ra Ostrog, po­tvr­đe­no je i ve­li­kim od­zi­vom pu­bli­ke ko­ja je do­šla da ču­je nje­go­vu ri­ječ pred vi­kend u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri. Ovaj put go­vo­rio je na te­mu „O žr­tvi i žr­tvo­va­nju”. Ovoj raz­u­đe­noj te­mi, ko­ja ni­je sa­mo re­li­gij­ska, već i etič­ka, ali i so­ci­jal­na, mo­nah Ar­se­ni­je je pri­šao ob­u­hva­ta­ju­ći sve nje­ne di­je­lo­ve. Is­ta­kao je i da mu je čast što mo­že go­vo­ri­ti u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske is­pred svo­ga ro­da sa bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, a da ga je te­ma pre­da­va­nja na­ve­la da pro­či­ta i svo­ju pje­smu „Otadž­bi­ni” ko­ja je na­sta­la dok je bio mo­nah Ma­na­sti­ra Vi­so­ki De­ča­ni pri­li­kom ra­ta na Ko­sme­tu 1999. go­di­ne.
Ka­ko ob­ja­šnja­va otac Ar­se­ni­je ka­da je u pi­ta­nju žr­tva uop­šte, ili pri­no­si­mo ne­što ne­ko­me na žr­tvu, ili, pri­no­si­mo se­be sa­me na žr­tvu. Ova dru­ga žr­tva mo­že bi­ti ak­tiv­na – dje­lat­na, u ime ne­kog ci­lja; ili pa­siv­na – trp­na, ka­da se uz­dr­ža­va­mo od ne­če­ga ili tr­pi­mo ne­ku ne­vo­lju. Post je, do­da­je mo­nah Ar­se­ni­je, sa­mo di­je­lom pa­siv­na žr­tva, jer, iako se mi tje­le­sno uz­dr­ža­va­mo od ne­če­ga, ka­da je u pi­ta­nju na­ša unu­tra­šnjost, on je ak­tiv­na žr­tva zbog na­še bor­be ko­ju vo­di­mo ra­di spa­se­nja na­še du­še. Po­red to­ga, do­da­je otac Ar­se­ni­je, mo­ra­mo zna­ti da u za­vi­sno­sti od ci­lja, žr­tva mo­že bi­ti smi­sle­na ili be­smi­sle­na, is­kri­vlje­na.
- Kom­ple­tan fe­no­men žr­tve, ka­da raz­mi­šlja­mo o nje­mu, i hri­šća­ni i oni dru­gi, ko­ji će du­bo­ko za­ro­ni­ti u isto­ri­ju fi­lo­zo­fi­je i re­li­gi­je čo­vje­čan­stva, ni­je­dan pred­stav­nik ni­jed­ne re­li­gi­je ni­je pod­nio ta­kvu žr­tvu i po­ka­zao pa­ra­dig­mu žr­tve, kao što je to Isus Hri­stos, Sin Bož­ji. On je pri­nio žr­tvu, se­be sa­mog, bez­gre­šnog, bez po­tre­be nje­go­ve. Jer, po­tre­ba za nje­go­vom žr­tvom je bi­la na­ša, ljud­ska. Hri­stos je znak i ozna­či­telj smi­sla ži­vo­ta, kao su­štin­skog pu­ta žr­tve. Ži­vot kao ta­kav je žr­tva. Ži­vot i za­po­či­nje žr­tvom, tr­plje­njem, bo­lom, i maj­ke ko­je ra­đa i dje­te­ta ko­je se ra­đa – ka­že otac Ar­se­ni­je, do­da­ju­ći da je po­ro­đaj­ni krik i plač ro­đe­nja sim­bol ono­ga što će se čo­vje­ku ka­sni­je u ži­vo­tu do­ga­đa­ti.
Na­rav­no, žr­tva kao te­ma – mo­tiv pri­su­tan je i na­ro­či­to ob­ra­đen u an­tič­koj grč­koj tra­ge­di­ji i fi­lo­zo­fi­ji, kao i Sta­rom za­vje­tu, gdje otac Ar­se­ni­je po­seb­no apo­stro­fi­ra pri­če o ne­do­volj­noj žr­tvi – uz­dr­ža­nju Ada­ma i Eve, ali i pri­ču o Avra­mu ko­ji žr­tvu­je svog je­di­nog si­na.
Pod­sje­ća mo­nah i da da­nas, kao i ne­kad, lju­di po­ku­ša­va­ju da uma­nje, olak­ša­ju žr­tvu, iako Bog ne tra­ži vi­še od ono­ga što mo­že­mo. Za­to Bo­gu ni­je ugod­no ka­da mu nu­di­mo is­kal­ku­li­sa­nu žr­tvu, a ot­kup od tog gri­je­ha svo­jom žr­tvom uči­nio je Isus Hri­stos.
- Ri­mo­ka­to­li­ci ne­is­prav­no tu­ma­če u svo­joj sho­la­stič­koj te­o­lo­gi­ji da se Hri­stos ra­za­peo i pro­lio krv na kr­stu da bi za­do­vo­ljio uvre­đe­nog Bo­ga Oca. Ka­ko mor­bid­no. Ne, ni­je to uči­nio ra­di Bo­ga Oca, već ra­di za­blu­dje­log ljud­skog ro­da ko­me tre­ba ja­ka sen­za­ci­ja, tre­ba smrt i pro­li­ve­na krv, tre­ba vas­kr­snu­će da bi re­kao – da to je Bog. Jer, čo­vjek je po di­fol­tu ne­vjer­na ži­vo­ti­nja. Tre­ba mu ču­do, tre­ba mu sen­za­ci­ja – is­ti­če mo­nah Ar­se­ni­je. Ali, da­nas ču­da ni­je­su če­sta kao u pr­vim vje­ko­vi­ma ra­sta Cr­kve, već „da­nas Bog od nas ho­će bor­bu, na­šu žr­tvu”, i to kom­plet­nu, na­gla­ša­va mo­nah Ar­se­ni­je. Ka­ko do­da­je, žr­tvo­va­ti se mo­ra za svo­je bli­žnje, svoj na­rod, otadž­bi­nu. A žr­tva ra­đa lju­bav, do­da­je mo­nah. Na­rav­no, za to je po­treb­na vr­li­na hra­bro­sti, a ne­ko naj­u­zvi­še­ni­ji je sa­mim tim he­roj, ju­nak, onaj ko je spre­man da či­ni nad­ljud­ska dje­la i pod­no­si nad­ljud­ske žr­tve. An­ti­pod to­me je iz­daj­nik. No, tre­ba­mo se tru­di­ti da što ma­nje kli­zi­mo ka iz­daj­ni­štvu, ko­je se ogle­da da­nas u iz­da­ji svih ljud­skih vri­jed­no­sti i ve­li­ča­nju ego­i­zma, ego­i­stič­nim po­stu­pa­nji­ma ko­ja ne tr­pe žr­tvu, i ne tr­pe dru­gog, ka­že mo­nah Ar­se­ni­je. Za­to, ima­mo si­tu­a­ci­ju da sa­vre­me­na ci­vi­li­za­ci­ja pri­no­si čo­vje­ka na žr­tvu, i ote­ža­va al­tru­i­zam, ka­že ostro­ški mo­nah.
Do­da­je da če­sto za­bo­ra­vlja­mo da Bog od nas ne tra­ži sta­ro­za­vjet­ne krv­ne žr­tve, već no­vo­za­vjet­ne, bes­krv­ne. Bog tra­ži od nas na­šu lju­bav, na­še sr­ce, do­da­je otac Ar­se­ni­je.
- Pre­tr­pje­ti žr­tvu ra­di isti­ne je vječ­ni im­pe­ra­tiv svih vre­me­na i svih kul­tu­ra. Ne­ma dru­ge. A vr­hov­na isti­na je Onaj ko­ji je re­kao „Ja sam put, isti­na i ži­vot” – ri­je­či su oca Ar­se­ni­ja, ko­ji pod­sje­ća da taj put mo­gu pra­ti­ti sa­mo du­hov­no hra­bri lju­di, sprem­ni na pr­vom mje­stu da se su­prot­sta­ve svo­jim sla­bo­sti­ma i oni­ma ko­ji se bo­re pro­tiv isti­ne.Ž.J.