Je­dan od pr­vih ci­lje­va no­vog mi­ni­stra kul­tu­re Jan­ka Lju­mo­vi­ća je da po­kre­ne de­talj­nu ana­li­zu ko­ja tre­ba da po­ka­že učin­ko­vi­tost svih sek­to­ra za ko­je je nad­le­žno Mi­ni­star­stvo kul­tu­re. On je pod­sje­tio da do­bar dio kul­tu­re pri­pa­da i pri­vat­nom sek­to­ru, kao i ci­vil­nom, od­no­sno ne­za­vi­snoj sce­ni. Ali, za nji­hov raz­voj ni­je do­vo­ljan po­sto­je­ći za­kon­ski okvir.
– Za­stu­pa­ću cje­lo­vi­tost kul­tur­ne po­li­ti­ke do ko­je mo­ra­mo do­ći i ko­ja će, na­dam se, kao ozbilj­na i sa­dr­žaj­na Stra­te­gi­ja raz­vo­ja kul­tu­re Cr­ne Go­re bi­ti kru­ni­sa­na če­tvo­ro­go­di­šnjim man­da­tom na po­slu vo­đe­nja Mi­ni­star­stva kul­tu­re – ka­zao je mi­ni­star Jan­ko Lju­mo­vić, u in­ter­vjuu za „Dan”.
● Ko­ji su Vas po­slo­vi za­te­kli u Ka­bi­ne­tu mi­ni­stra kul­tu­re?
– Raz­go­vor sa lju­di­ma ko­ji či­ne Mi­ni­star­stvo kul­tu­re, kao i plan ko­mu­ni­ka­ci­je je­ste pred­u­slov na­šeg za­jed­nič­kog i od­go­vor­nog po­sla. Dio ko­mu­ni­ka­ci­je je­ste i us­po­sta­vlja­nje me­to­do­lo­gi­je eva­lu­a­ci­je pro­je­ka­ta u kul­tu­ri. Bez in­di­ka­to­ra kul­tur­nog raz­vo­ja, ne­ma kva­li­tet­nih od­lu­ka. Oni usmje­ra­va­ju jav­nu po­li­ti­ku u obla­sti kul­tu­re, ko­ja je od zna­ča­ja za umjet­ni­ke i pu­bli­ku, za jav­nost uop­šte.
● Šta će­te ura­di­ti da se po­bolj­ša po­lo­žaj rad­ni­ka u kul­tu­ri u Cr­noj Go­ri, ko­ji je iz go­di­ne u go­di­nu sve lo­ši­ji?
– Svi­jet umjet­no­sti je iz­u­zet­no kom­plek­san i ne či­ne ga sa­mo oni ko­ji su na pla­ti. Iz is­ku­stva znam da po­sto­ji od­re­đen broj onih ko­ji ni­šta ne ra­de u, re­ci­mo, jav­nom sek­to­ru, a pri­ma­ju re­dov­no pla­tu. Mi­slim da ta okol­nost pro­iz­vo­di naj­ve­ći ob­lik ne­za­do­volj­stva za­po­sle­nih u kul­tu­ri. I da ovi po­me­nu­ti za­u­zi­ma­ju mje­sto ve­li­kom bro­ju mla­dih ko­ji su na tr­ži­štu kul­tu­re u sta­tu­su slo­bod­nih umjet­ni­ka ili su ne­za­po­sle­ni. Na­dam se da uva­ža­va­te moj ot­klon od ap­strak­ci­je i ko­lek­ti­vi­stič­kog pri­stu­pa iz­u­zet­no slo­že­nim pi­ta­nji­ma.
● Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić je bio di­rek­tor CNP-a pri­je Vas, a sa­da ste i mi­ni­star kul­tu­re, kao što je i on bio. Sma­tra­te li se nje­go­vim na­sljed­ni­kom?
– Ni­je prof. Mi­ću­no­vić bio je­di­ni mi­ni­star kul­tu­re ili di­rek­tor CNP-a. Sva­ko od nas je dio kon­ti­nu­i­te­ta jed­ne in­sti­tu­ci­je, dio kul­tur­ne isto­ri­je, Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta od 1953. go­di­ne, a Mi­ni­star­stva kul­tu­re od 1991. Da­kle, ve­li­ka je ga­le­ri­ja ime­na i lič­no­sti ko­je su dio cr­no­gor­ske kul­tur­ne po­li­ti­ke i kul­tur­ne isto­ri­je. Osta­vljam jav­no­sti da in­ter­pre­ti­ra sva­kog od nas, a ra­du­jem se svim struč­nim ana­li­zma ko­je će se po­no­vo ba­vi­ti učin­ci­ma, baš kao što je va­žno či­ta­ti stu­di­je i ana­li­ze ko­je su i do sa­da na­pi­sa­ne. Za­do­volj­stvo u pro­fe­si­o­nal­noj sa­rad­nji svje­do­čim sa Mi­ću­no­vi­ćem, ali že­lim da po­me­nem i prof. dr Ve­snu Ki­li­bar­du, ili pak da se sje­tim Mi­lo­ra­da Sto­jo­vi­ća ko­ji je do svo­jih po­sled­njih da­na ži­vo­ta do­la­zio u CNP ili Vla­di­mi­ra Po­po­vi­ća, o ko­me sam či­tao pu­no to­ga što je va­žno za isto­ri­ju cr­no­gor­skog po­zo­ri­šta. Na­sljed­nik sam, da­kle, u Mi­ni­star­stvu kul­tu­re svih ko­ji su pri­je me­ne stva­ra­li.
● Film­ski rad­ni­ci već du­že vri­je­me sa ne­str­lje­njem oče­ku­ju for­mi­ra­nje Film­skog cen­tra, za ko­ji odav­no po­sto­je za­kon­ski okvi­ri?
– Jed­na od ključ­nih ak­tiv­no­sti Mi­ni­star­stva kul­tu­re bi­će osni­va­nje Film­skog cen­tra, ka­ko je pro­pi­sa­no Za­ko­nom o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji. Film­ski cen­tar nam je po­tre­ban zbog una­pre­đe­nja ki­ne­ma­to­graf­skog sek­to­ra i am­bi­jen­ta u ko­jem se raz­vi­ja kroz, pri­je sve­ga, us­po­sta­vlja­nje efi­ka­snog i od­go­va­ra­ju­ćeg si­ste­ma po­dr­ške film­skim pro­jek­ti­ma i pro­gra­mi­ma, kao i kroz ak­tiv­no­sti pro­mo­ci­je ki­ne­ma­to­gra­fi­je i sni­ma­nja kod nas i u ino­stran­stvu. For­mi­ra­njem Film­skog cen­tra cr­no­gor­ska ki­ne­ma­to­gra­fi­ja će do­bi­ti i pri­li­ku za pra­vil­nu i efe­ka­snu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa re­gi­o­nom i Evro­pom, bu­du­ći da je ovaj pro­fil in­sti­tu­ci­je, u raz­li­či­tim ob­li­ci­ma, pri­su­tan u sko­ro svim evrop­skim ze­mlja­ma. For­mi­ra­njem ki­ne­ma­to­graf­skog fon­da bi­će uve­ća­na sred­stva za ula­ga­nje i po­dr­šku film­skim pro­jek­ti­ma. Je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka je­ste us­po­sta­vlja­nje si­ste­ma pra­vil­ne ras­po­dje­le sred­sta­va, ali je va­žan za­da­tak i od­re­đi­va­nje ki­ne­ma­to­graf­skih obla­sti ko­je će bi­ti po­dr­ža­ne od stra­ne Film­skog cen­tra.
● Da li će­te za­mr­znu­ti svoj sta­tus na fa­klul­te­tu sa­da ka­da ste mi­ni­star?
– Ne­ću za­mr­znu­ti svoj an­ga­žman na FDU. Aka­dem­sku ka­ri­je­ru ni­je­sam pre­ki­dao od 2001. go­di­ne, i po­red raz­li­či­tih pro­fe­si­o­nal­nih i umjet­nič­kih an­ga­žma­na ko­je sam imao. Obra­zo­va­nje pro­du­ce­na­ta je iz­u­zet­no va­žan aspekt kul­tur­nog raz­vo­ja. Po­no­san sam na svo­je biv­še stu­den­te i na raz­voj nji­ho­ve pro­fe­si­o­nal­ne ka­ri­je­re. Sma­tram da imam oba­ve­zu i pre­ma sa­da­šnjim i bu­du­ćim stu­den­ti­ma da i da­lje oba­vljam tu va­žnu mi­si­ju, i što je naj­va­žni­je imam za­kon­sko pra­vo za na­sta­vak an­ga­žma­na na fa­kul­te­tu.
● Sma­tra­te li da će Vam po­li­ti­ka osta­vi­ti pro­sto­ra za ba­vlje­nje kul­tu­rom?
– Kul­tur­na po­li­ti­ka ko­jom se sa­da ba­vim u Vla­di, si­gur­no da mi ne­će do­zvo­li­ti da se ba­vim pro­duk­ci­jom, do­zvo­li­te da dru­ga­či­je pri­stu­pim for­mu­la­ci­ji po­sta­vlje­nog pi­ta­nja. Na­dam se da će po­li­ti­ka ko­ju ću za­stu­pa­ti bi­ti pro­duk­tiv­na plat­for­ma za dru­ge umjet­ni­ke i pro­du­cen­te. Da li ću u to­me us­pje­ti ra­no je sa­da go­vo­ri­ti. Svi ključ­ni ele­men­ti kul­tur­ne po­li­ti­ke kao što su le­gi­sla­ti­va, de­cen­tra­li­za­ci­ja, de­mo­kra­ti­za­ci­ja, par­ti­ci­pa­ci­ja, fi­nan­si­ra­nje je­su i kul­tu­ra, prav­na ili am­bi­jen­tal­na jed­ne za­jed­ni­ce. Pra­vi tre­nu­tak za ocje­ne i sa­gle­da­va­nje učin­ka, bi­će kraj man­da­ta.
S.ĆET­KO­VIĆ


Ba­nal­ni sa­dr­ža­ji

● Po­što su me­di­ji pod Va­šom in­ge­ren­ci­jom, šta će­te ura­di­ti da se za­u­sta­vi za­ga­đe­nje me­dij­ske sce­ne ko­je u Cr­nu Go­ru do­no­se me­di­ji do­mi­nant­no iz Sr­bi­je?
– Nad­le­žnost nad me­di­ji­ma je­ste, u nor­ma­tiv­nom smi­slu, dio nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva kul­tu­re, ali se pi­ta­nje ko­je vi po­kre­će­te ti­če sa­dr­ža­ja, kon­tro­le i eva­lu­a­ci­ja me­dij­ske pro­duk­ci­je što je, kao za­da­tak, po­vje­re­no ne­za­vi­snim re­gu­la­tor­nim ti­je­li­ma po­put Agen­ci­je za elek­tron­ske me­di­je. Isti­na je da za­jed­no svje­do­či­mo lo­šoj pro­gram­skoj po­li­ti­ci mno­go­broj­nih me­di­ja sa svih me­ri­di­ja­na či­ji su cilj pro­fit i ma­sov­no po­pu­lar­ni sa­dr­ža­ji, a ne kva­li­tet. Mi­ni­star­stvo kul­tu­re mo­že, u okvi­ru svo­jih nad­le­žno­sti, in­si­sti­ra­ti na ja­snim za­kon­skim rje­še­nji­ma u skla­du sa evrop­skom me­dij­skom po­li­ti­kom ko­ja se od­no­se na kva­li­tet me­dij­skih sa­dr­ža­ja. Me­di­ji osim pro­fi­ta pro­mo­vi­šu i tren­do­ve, ko­ji ne­ri­jet­ko po­se­žu za ba­nal­nim sa­dr­ža­ji­ma.


Na­ći još iz­vo­ra za fi­nan­si­ra­nje kul­tu­re

● S ob­zi­rom da po­sta­je­te mi­ni­star u vri­je­me ka­da bi tre­ba­lo da se do­go­va­ra i for­mi­ra bu­džet za 2017. go­di­nu da li će on, po Va­ma, bi­ti do­vo­ljan za kul­tu­ru?
– Bu­džet za kul­tu­ru nor­mi­ran je Za­ko­nom o kul­tu­ri. Vre­men­ski okvir ko­ji is­ti­če­te u pi­ta­nju ja­sno go­vo­ri da ću tek kroz ana­li­zu i na­čin spro­vo­đe­nja bi­ti u pri­li­ci da za na­red­ne bu­dže­te pred­lo­žim stra­te­šku me­to­do­lo­gi­ju za da­le­ko ši­ru i zna­čaj­ni­ju te­mu, a to je fi­nan­si­ra­nje i ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj kul­tu­re, u cr­no­gor­skom kon­tek­stu. Va­žno je i po­kre­ta­nje no­vih iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja. Ta­ko­đe je va­žno pro­pi­sa­ti po­re­ske olak­ši­ce za spon­zo­re, afir­mi­sa­ti do­na­tor­stvo, oja­ča­ti ka­pa­ci­te­te za ko­ri­šće­nje EU fon­do­va, raz­vi­ja­ti one kul­tur­ne pro­iz­vo­de i uslu­ge ko­ji ja­ča­ju sa­mo­fi­nan­si­ra­nje. Da­kle, kao što vi­di­te, ni­je sa­mo ri­ječ o to­me ko­li­ki je udio bu­dže­ta dr­ža­ve u fi­nan­si­ra­nju kul­tu­re, već je po­treb­no po­kre­nu­ti sve me­ha­ni­zme za ja­ča­nje raz­li­či­tih iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja.