Po­vo­dom Da­na dr­žav­no­sti Sr­bi­je ko­ji se sla­vi u spo­men na 15. fe­bru­ar 1804. go­di­ne ka­da je na zbo­ru u Ora­šcu po­dig­nut Pr­vi srp­ski usta­nak i u Kra­gu­jev­cu 1835. go­di­ne do­ni­jet pr­vi Ustav Sr­bi­je, am­ba­sa­dor Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Cr­noj Go­ri Zo­ran Bin­gu­lac, kao i de­le­ga­ci­je Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Cr­ne Go­re i Dru­štva srp­skih do­ma­ći­na, u pri­su­stvu Pod­go­ri­ča­na, oda­li su ju­če po­čast Ka­ra­đor­đu po­lo­živ­ši cvi­je­će na nje­gov i još šest spo­men-obi­ljež­ja u Pod­go­ri­ci.
Po­čast je oda­na Lju­bu Jev­ti­ću u Nje­go­še­vom par­ku, po­tom stra­da­lim srp­skim voj­ni­ci­ma 1916. i đe­ne­ra­lu Đo­ki Mi­ra­še­vi­ću u Do­lja­ni­ma, No­va­ku Mi­lo­še­vu i žr­tva­ma cr­no­gor­ske po­ha­re Ku­ča 1856. na Orlje­vu i Mar­ku Mi­lja­no­vu na Me­du­nu.
De­le­ga­ci­je su se na­kon Ka­ra­đor­đe­vog, upu­ti­li u Nje­go­šev park, gdje je kod spo­me­ni­ka Lju­bu Jev­ti­ću go­vo­rio pro­to­je­rej mr Pre­drag Šće­pa­no­vić, pa­roh pod­go­rič­ki. Jev­ti­ća, Sr­bi­na iz Sre­bre­ni­ce, 16. sep­tem­bra 1916. su na tom mje­stu stri­je­lja­li austro­u­gar­ski oku­pa­to­ri. Skrom­no spo­men-obi­ljež­je su mu po­sli­je Pr­vog svjet­skog ra­ta s po­što­va­njem po­di­gli za­hval­ni gra­đa­ni Pod­go­ri­ce. Pod­sje­ti­mo, pri­je šest go­di­na je isto­ri­čar Vu­kić Ilin­čić pod­sje­tio jav­nost na ovog za­bo­ra­vlje­nog he­ro­ja i pod­sta­kao ak­ci­ju da se nje­gov spo­me­nik ob­no­vi i ure­di, što je i uči­nje­no.
Na spo­men-obi­ljež­ju Lju­bu Jev­ti­ću pro­to­je­rej Šće­pa­no­vić je pod­sje­tio na ri­je­či ovog ve­li­kog ju­na­ka da nje­go­va pu­ška ne­će pu­ca­ti na bra­ću te se kroz te ri­je­či vi­nuo u ne­za­bo­rav i le­gen­du.
– Ime Lju­ba Jev­ti­ća će gra­đa­ni i ča­sni lju­di pam­ti­ti jer se ova­kva vi­te­ška dje­la ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti – re­kao je pro­to­je­rej. On je do­dao da je mje­ra sva­ke lju­ba­vi, ipak mje­ra žr­tve, a Jev­tić je svo­ju mla­dost žr­tvo­vao za svo­je ubje­đe­nje.
– Na­ma osta­je da se Go­spo­du mo­li­mo da bu­de­mo do­stoj­ni svo­jih slav­nih pre­da­ka – re­kao je otac Pre­drag Šće­pa­no­vić.
Pre­ma jed­noj od dvi­je pri­če ko­je se ve­zu­ju za Jev­ti­ća, on je bio je­dan od onih Sr­ba iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ko­ji su pre­bje­gli u Cr­nu Go­ru da bi iz­bje­gli austr­o­u­gar­sku mo­bi­li­za­ci­ju. Ni­je htio da bu­de voj­nik Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je i ra­tu­je pro­tiv bra­će u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri. Isto­ri­čar Ilin­čić je za­bi­lje­ži­o­da po­da­ci ka­zu­ju da je po­čet­kom 1916. go­di­ne od­ne­kud sa ne­ko­li­ko svo­jih dru­go­va Jev­tić do­šao u Cr­nu Go­ru. Po­ku­šao je da pre­ko Ska­dra ode u sr­bi­jan­sku voj­sku, ko­ja je za­jed­no sa sa­ve­zni­ci­ma bi­la već u Grč­koj. Me­đu­tim, oku­pa­tor ga je ot­krio, uhap­sio i osu­dio na smrt iste go­di­ne. Iz Ka­zne­nog za­vo­da Ju­so­va­ča od­ve­den je na gu­bi­li­šte u oko­vi­ma, a pri­je to­ga pod­go­rič­ki pa­roh Jo­ko Le­ko­vić ga je is­po­vi­je­dio. Pa­roh Le­ko­vić je taj­no po­zvao Pod­go­ri­ča­ne da u što ve­ćem bro­ju pri­su­stvu­ju stri­je­lja­nju ovog srp­skog pa­tri­o­te, što su oni i uči­ni­li. Stre­ljač­ka če­ta spro­vo­di­la je Jev­ti­ća kroz du­gi špa­lir gra­đa­na, ko­ji su mu kli­ca­li, pla­ka­li i ba­ca­li cvi­je­će. Svo­je po­sled­nje tre­nut­ke Lju­bo Jev­tić pro­veo je pred stre­ljač­kim stro­jem is­pred da­na­šnje Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, 16. sep­tem­bra 1916. go­di­ne, dr­že­ći se po­no­sno, hra­bro i uz­vi­ku­ju­ći pa­ro­le pro­tiv ti­ra­ni­je cr­no-žu­te mo­nar­hi­je...
Po dru­goj ver­zi­ji, iz sje­ća­nja sta­rih Pod­go­ri­ča­na, o ko­joj je pi­sao i pu­bli­ci­sta Bu­do Si­mo­no­vić, Jev­tić je u Pod­go­ri­cu do­spio kao austro­u­gar­ski voj­nik na­kon ka­pi­tu­la­ci­je i oku­pa­ci­je Cr­ne Go­re 1916. go­di­ne. U jed­nom tre­nut­ku Jev­tić se na­šao u stre­ljač­kom stro­ju i do­bio za­da­tak da pu­ca u za­ro­blje­nu srp­sku bra­ću. Me­đu­tim, ba­cio je pu­šku i od­bio da to či­ni. Ubr­zo je i sam do­spio pred ste­ljač­ki vod…
U tek­stu ob­ja­vlje­nom u „Da­nu” o ju­na­štvu i čoj­stvu Sr­bi­na Lju­ba Jev­ti­ća, Si­mo­no­vić je za­bi­lje­žio da je tog sep­tem­bar­skog da­na 1916. Lju­bo Jev­tić „do­pi­sao” etič­ku bi­bli­ju Mar­ka Mi­lja­no­va, nje­go­ve „Pri­mje­re čoj­stva i ju­na­štva”. Ta­ko su se i de­le­ga­ci­je oku­plje­ne kod nje­go­vog spo­me­ni­ka, a u spo­men na ča­sne pret­ke upu­ti­le po­tom ka Ku­či­ma gdje je po­čast oda­ta ve­li­kom voj­vo­di, a cvi­je­će je po­lo­že­no i na spo­me­nik No­va­ku Mi­lo­še­vu, kao i žr­tva­ma cr­no­gor­ske po­ha­re Ku­ča 1856. go­di­ne na Or­lje­vu.
Do­ga­đaj su uve­li­ča­li i gra­đa­ni ko­ji su za­jed­no sa or­ga­ni­za­to­ri­ma pa­li­li svi­je­će za po­koj du­ša srp­skih ju­na­ka.M.B