Stu­di­ja aka­de­mi­ka Ka­pla­na Bu­ro­vi­ća „Nje­goš i Al­ban­ci”, pred­sta­vlje­na je pred broj­nom pu­bli­kom u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri u Pod­go­ri­ci. O stu­di­ji su, po­red auto­ra, go­vo­ri­li aka­de­mik Zo­ran La­kić i prof. dr Sa­vo Mar­ko­vić.
– Ne mo­že se za­ne­ma­ri­ti du­go­go­di­šnja i upor­na bor­ba za na­uč­nu isti­nu aka­de­mi­ka Ka­pla­na Bu­ro­vi­ća. Nje­go­vi broj­ni opo­nen­ti su po­ku­ša­va­li da ga okva­li­fi­ku­ju na raz­ne na­či­ne, ali ga ni­je­su mo­gli ospo­ri­ti. Ve­če­ras pro­mo­vi­še­mo tre­će iz­da­nje Bu­ro­vi­će­ve knji­ge „Nje­goš i Al­ban­ci” - ka­zao je aka­de­mik Zo­ran La­kić. On je do­dao da je u po­ro­dič­nom do­mu Bu­ro­vi­ća Nje­go­še­va fo­to­gra­fi­ja za­u­zi­ma­la zna­čaj­no mje­sto.
- Ova knji­ga Ka­pla­na Bu­ro­vi­ća je iz­van­red­no struk­tu­ri­ra­na. Sva­ko po­gla­vlje ove Bu­ro­vi­će­ve knji­ge mo­že bi­ti jed­na no­va stu­di­ja o Nje­go­šu. Ta­ko­đe, sva­ka knji­ga ovog auto­ra, pa i ova, na­pi­sa­na je u po­le­mič­kom to­nu – po­ja­snio je aka­de­mik La­kić, ko­ji je odao pri­zna­nje ka­ko auto­ru, ta­ko i iz­da­va­ču stu­di­je.
Prof. dr Sa­vo Mar­ko­vić oci­je­nio je da je stu­di­ja „Nje­goš i Al­ban­ci” neo­bič­na knji­ga, ko­ja sa­mo obi­mom ni­je ve­li­ka, ali je sa­dr­ža­jem i ve­li­ka i za­ni­mlji­va.
- Aka­de­mik Ka­plan Bu­ro­vić je zna­lač­ki ob­ra­dio ne­ko­li­ko te­ma kao što su Nje­goš i Al­ban­ci, al­ban­ski šo­vi­ni­zam, Nje­goš o ka­to­li­ci­ma i Al­ban­ci­ma... Do­bro je što se ova knji­ga po­ja­vi­la u vre­me­nu ostra­šće­nog na­pa­da na Nje­go­ša. Autor ove knji­ge pri­mje­ću­je da onaj ko­ji na­pa­da Nje­go­ša ni­je um­na gla­va, već pri­je ne­zna­li­ca ili di­le­tant – po­ja­snio je prof. dr Sa­vo Mar­ko­vić. On je ka­zao da autor Ka­plan Bu­ro­vić zna­lač­ki ob­ja­šnja­va i iz­vor mr­žnje kod Fi­šte pre­ma dru­goj vje­ri.
- Bu­ro­vić umje­šno raz­bi­ja i ne­ke ta­bue iz al­ban­ske isto­ri­je, na­ro­či­to one o po­ri­je­klu na­ro­da, gdje ob­ja­šnja­va da se ne ra­di o autoh­to­nom, sta­ro­sje­di­lač­kom na­ro­du. Ove či­nje­ni­ce mo­gu bi­ti lje­ko­vi­te ka­ko Al­ban­ci­ma, ta­ko i nji­ho­vim su­sje­di­ma, da ne stva­ra­ju mi­to­ma­ni­ju od isto­ri­je – po­ja­snio je prof. dr Sa­vo Mar­ko­vić.
Aka­de­mik, prof. dr Ka­plan Bu­ro­vić u svo­joj bi­o­gra­fi­ji na­vo­di da je po­ri­je­klom iz Pe­ra­sta, a da je ro­đen u Ul­ci­nju 8.8.1934. go­di­ne. Sred­nje obra­zo­va­nje ste­kao je pri XV Be­o­grad­skoj gim­na­zi­ji i dva pu­ta je di­plo­mi­rao: u Sko­plju (al­ba­no­lo­gi­ju) i u Ti­ra­ni (knji­žev­nost). Po­čeo je da ra­di u Be­o­gra­du kao glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik li­sta ,,Iskra”, za­tim kao do­pi­snik mno­gih štam­pa­nih me­di­ja, pa pro­fe­sor je­zi­ka i knji­žev­no­sti. Naj­ve­ći dio ži­vo­ta, 33 go­di­ne pro­veo je kao po­li­tič­ki osu­đe­nik i di­si­dent­ni knji­žev­nik. Čim se spa­sio ju­go­slo­ven­skog za­tvo­ra, za­jed­no sa ge­ne­ra­lom Vla­dom Dap­če­vi­ćem pre­bje­gao je za Al­ba­ni­ju, sa na­mje­rom da pre­đu u SSSR. Tom pri­li­kom je po za­htje­vu ju­go­slo­ven­skih vla­sti uhap­šen i osu­đen na 43 go­di­ne za­tvo­ra. Po­što se oslo­bo­dio al­ban­skog za­tvo­ra, gdje su vi­še pu­ta po­ku­ša­li da ga fi­zič­ki li­kvi­di­ra­ju, pre­ba­cio se u Švaj­car­sku, ko­ja ga je pri­hva­ti­la kao po­li­tič­kog emi­gran­ta, a za­tim mu je da­la i dr­ža­vljan­stvo.
– Ri­je­dak je slu­čaj da me­ni ne­ko ob­ja­vi knji­gu, ali bo­lje i ka­sno, ne­go ni­ka­da. Da­nas imam tu sre­ću da vas sve oku­plje­ne vi­dim ov­dje. Ovo je i mo­ja utje­ha za sve što sam pre­ži­vio – ka­zao je aka­de­mik Ka­plan Bu­ro­vić.
On je ka­sni­je, kroz za­ni­mlji­vu in­ter­ak­ci­ju sa pu­bli­kom, pro­mo­to­ri­ma i mo­de­ra­tor­kom Lju­bi­com Goj­ko­vić, go­vo­rio o te­škim tre­nu­ci­ma u za­tvo­ru, svom obra­zo­va­nju, po­ri­je­klu, isto­rij­skim, po­li­tič­kim i di­si­dent­skim te­ma­ma.
A.Ć.


Autor pre­ko sto­ti­nu knji­ga

Svo­jom po­e­mom „Bo­ja­na”, ob­ja­vlje­nom u Du­brov­ni­ku 1952. go­di­ne Bu­ro­vić se afir­mi­sao kao di­si­dent­ni knji­žev­nik broj je­dan ne sa­mo Ju­go­sla­vi­je, već i Bal­ka­na, Evro­pe i svi­je­ta. Svo­je di­si­dent­stvo je na­sta­vio ni­zom pje­sa­ma, pri­po­vje­da­ka, no­ve­la, ro­ma­na. Do sa­da ob­ja­vio tri zbir­ke pje­sa­ma na srp­skom je­zi­ku, tri na al­ban­skom i dvi­je na fran­cu­skom. Ob­ja­vio je i zbir­ku pri­po­vo­vje­da­ka, de­set no­ve­la i če­ti­ri ro­ma­na. Nje­gov ro­man „Iz­da­ja” (do­ži­vio je do sa­da pet iz­da­nja) po­sve­ćen je do­ga­đa­ji­ma na Ko­so­vu u to­ku Dru­gog svjet­skog ra­ta. Aka­de­mik Bu­ro­vić je autor pre­ko sto­ti­nu knji­ga.