Te­ma iz­la­ga­nja Og­nje­na Jo­vo­vi­ća, pro­fe­so­ra fi­lo­zo­fi­je, go­sta še­ste tri­bi­ne „Bi­os te­o­re­ti­kos” ko­ju or­ga­ni­zu­je Ma­ti­ca srp­ska – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri, bi­la je „On­to­lo­ški aspek­ti bor­be za pri­zna­nje i nje­ne po­li­tič­ke im­pli­ka­ci­je”. Svo­je iz­la­ga­nje Jo­vo­vić je ba­zi­rao uglav­nom na He­ge­lo­vim fi­lo­zof­skim po­stu­la­ti­ma ko­ji se ti­ču pra­va, dr­ža­ve i na­ci­je-na­ro­da. Ka­ko is­ti­če Jo­vo­vić, ma­gi­strant na Od­sje­ku za fi­lo­zo­fi­ju nik­šić­kog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, ne­ki He­ge­lo­vi sta­vo­vi u 21. vi­je­ku po­no­vo po­sta­ju ak­tu­el­ni, iako su čak kra­jem 19. vi­je­ka, a na­ro­či­to u 20. vi­je­ku bi­li pro­gla­ša­va­ni pre­va­zi­đe­nim i od stra­ne lje­vi­ča­ra i de­sni­ča­ra.
Ka­ko ka­že Jo­vo­vić kao bi­tan pro­blem, ka­da je u pi­ta­nju te­ma, je­ste kon­cept pri­zna­nja (dru­gog), a ko­ji u fi­lo­zof­skom smi­slu po­či­nje sa He­ge­lom. Pro­blem ima du­a­li­stič­ki ka­rak­ter – on­to­lo­ški i an­tro­po­lo­ški, a oba ima­ju i kon­kret­ne po­li­tič­ke aspek­te, im­pli­ka­ci­je. Po­la­zi­šte za He­ge­lo­va dr­žav­no-prav­na raz­ma­tra­nja su Kan­to­va fi­lo­zo­fi­ja su­bjek­tiv­nog ide­a­li­zma i Fran­cu­ska bur­žo­a­ska re­vo­lu­ci­ja, ko­ja su me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­na, a ko­ja je on po­ku­šao po­mi­ri­ti. Ipak, i Kan­to­voj fi­lo­zo­fi­ji i Fran­cu­skoj re­vo­lu­ci­ji za­jed­nič­ko je pi­ta­nje čo­vje­ko­ve slo­bo­de, ali i sa­mo­svi­je­sti o njoj. To se, do­da­je Jo­vo­vić, oči­tu­je kroz „od­nos slu­ge i go­spo­da­ra”, ka­ko je He­gel to for­mu­li­sao, i to u hri­šćan­skom kon­tek­stu ko­ji po­zna­je su­bjekt. Jer, tek ta­da se mo­že go­vo­ri­ti o obi­čaj­no­sti, a ko­ja im­pli­ci­ra (po­li­tič­ko) kon­sti­tu­i­sa­nje na­ro­da, dru­štva i dr­ža­ve. Po He­ge­lu, sva su dru­štva an­ta­go­ni­stič­ka, pa je za­to dr­ža­va po nje­mu, upro­šće­no, ka­ko ka­že Jo­vo­vić, pi­ta­nje do­go­vo­ra, na­sta­la na osno­vu do­go­vo­ra. On na­gla­ša­va i da kod He­ge­la na­ci­o­nal­na dr­ža­va ne is­klju­ču­je gra­đan­sko dru­štvo, ka­ko se to da­nas če­sto bez­raz­lo­žno be­zu­pit­no uobi­ča­va. A pro po ove pri­če, ka­da je u pi­ta­nju re­al­nost Cr­ne Go­re, Jo­vo­vić ka­že:
- Mi mo­že­mo go­vo­ri­ti da u Cr­noj Go­ri pri­je­ko fa­li je­dan no­vi dru­štve­ni ugo­vor. Ne­do­sta­je to da ja kao po­je­di­nac uvi­dim što je moj in­te­res, ili ne­ki dru­gi po­je­di­nac što je nje­gov po­je­di­nac, ili gru­pe ko­je nas pred­sta­vlja­ju, i da na­đu za­jed­nič­ki in­te­res. Tek ta­da će dr­ža­va pred­sta­vlja­ti iz­raz op­šte vo­lje, a ona kao apa­rat mo­ći je ga­rant tog sa­mog iz­ra­za. Na­ma je nu­žno re­ha­bi­li­to­va­ti to sa­mo­po­zna­nje, sa­mo je pi­ta­nje ka­ko ga re­ha­bi­li­to­va­ti, da li kroz no­ve prav­ne nor­me ili kroz bor­bu na ži­vot i smrt – re­kao je Jo­vo­vić. Do­da­je da je za­to kod nas, s ob­zi­rom da oli­gar­hi­ja na ne­ki na­čin pred­sta­vlja op­štu vo­lju, ak­tu­e­lan an­tič­ki kon­cept ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va bor­bu za sa­mo­pri­zna­nje, a ka­ko bi­smo do­šli do slo­bo­de. Jo­vo­vić na­vo­di da po­sto­ji i mo­guć­nost re­ha­bi­li­to­va­nja po­sto­je­ćeg ugo­vo­ra, ko­ji bi omo­gu­ćio da uče­stvu­je i oli­gar­hi­ja i oni ko­ji su na­su­prot nje, a ko­ji bi omo­gu­ćio do­go­vor - ustav po mje­ri svih, na­vo­di iz­me­đu osta­log Jo­vo­vić.
Na­rav­no, ovi pro­ble­mi se pre­la­ma­ju kroz pri­zmu i pi­ta­nja dru­gih fe­no­me­na i te­o­ri­ja kul­tu­re i dru­štva u sa­vre­me­nom do­bu.
Uvod­nik u ve­če ko­je je pod­sta­klo i pu­bli­ku da se ak­tiv­no uklju­či u pri­ču o ovim pro­ble­mi­ma dao je mr Mi­lo­rad Du­ru­to­vić.
Ž.J