Po­vo­dom 170 go­di­na od ob­ja­vlji­va­nja „Gor­skog vi­jen­ca” Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, Cr­no­gor­sko na­rod­no po­zo­ri­šte je, po­red iz­vo­đe­nja pred­sta­ve „Gor­ski vi­je­nac” ko­ju je re­ži­rao Dijego de Brea 2010, pri­pre­mi­lo i iz­lo­žbu „Gor­ski vi­je­nac na sce­ni CNP-a”. Iz­lo­žba do­ku­men­tar­nog ma­te­ri­ja­la svje­do­či o če­ti­ri po­stav­ke „Gor­skog vi­jen­ca” po­sta­vlje­ne na sce­ni na­ci­o­nal­nog te­a­tra u pret­hod­nih vi­še od 60 go­di­na nje­go­ve isto­ri­je, otvo­re­na je u pres sa­li. Pu­bli­ka mo­že vi­dje­ti fo­to­gra­fi­je pla­ka­ta, po­ste­ra i sce­na iz če­ti­ri pred­sta­ve „Gor­skog vi­jen­ca”, ko­ji se ču­va­ju u umjet­nič­koj do­ku­men­ta­ci­ji na­šeg na­ci­o­nal­nog te­a­tra.
- Cr­no­gor­sko na­rod­no po­zo­ri­šte i ovom iz­lo­žbom po­tvr­đu­je svo­ju oda­nost ve­li­ka­nu knji­žev­ne ri­je­či, Pe­tru II Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu, či­je je dje­lo na sce­ni na­šeg na­ci­o­nal­nog te­a­tra po­sta­vlja­lo vi­še ge­ne­ra­ci­ja po­zo­ri­šnih stva­ra­la­ca – ka­za­la je za „Dan” di­rek­tor­ka CNP-a Zo­ra­na Kralj.
„Gor­ski vi­je­nac” pr­vi put je u CNP-u, ta­da ti­to­grad­skom Na­rod­nom po­zo­ri­štu, adap­ti­rao i re­ži­rao Ni­ko­la Va­vić 1960. go­di­ne. Pred­sta­va je pre­mi­jer­no iz­ve­de­na u Za­gre­bu, u čast sto­go­di­šnji­ce Hr­vat­skog na­rod­nog ka­za­li­šta. Dru­gi put „Gor­ski vi­je­nac” je po­sta­vljen na sce­nu CNP 1973. go­di­ne, u adap­ta­ci­ji Mi­la­di­na Še­var­li­ća i re­ži­ji Bla­go­te Era­ko­vi­ća. Tom se pred­sta­vom CNP pri­dru­ži­lo pro­sla­vi 160. go­di­šnji­ce Nje­go­še­vog ro­đe­nja. Tre­ći put ovo Nje­go­še­vo dje­lo po­sta­vlje­no je na sce­nu CNP u adap­ta­ci­ji i re­ži­ji Bra­ni­sla­va Mi­ću­no­vi­ća, 1997. go­di­ne, na 150. go­di­šnji­cu pr­vo­ga iz­da­nja. Pre­mi­je­rom ove pred­sta­ve, ma­ja 1997, sve­ča­no j e otvo­re­no ob­no­vlje­no zda­nje CNP. Naj­zad, u adap­ta­ci­ji Ža­ni­ne Mir­čev­ske i re­ži­ji Di­je­ga de Bree, „Gor­ski vi­je­nac” je 2010. go­di­ne na sce­ni CNP do­ži­vio i svo­je če­tvr­to scen­sko tu­ma­če­nje.
S.Ć.

„Font Nje­goš” na zgra­di Mi­ni­star­stva kulture
Po­vo­dom 170 go­di­na ob­ja­vlji­va­nja pr­vog iz­da­nja „Gor­skog vi­jen­ca” na zgra­di Mi­ni­star­stva kul­tu­re po­sta­vljen je rad gra­fič­ke di­zaj­ner­ke Ade­le Zej­ni­lo­vić „Font Nje­goš”. Ri­ječ je o di­je­lu umjet­nič­ko-di­zaj­ner­skog pro­jek­ta nje­nog ma­gi­star­skog ra­da na Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti „Cr­na Go­ra u pi­smu – od lič­nog do zva­nič­nog”.
Umjet­ni­ca svoj po­stu­pak gra­di u vre­me­nu sva­ko­dnev­nog na­stan­ka no­vih fon­to­va, a po­la­zi­šte za nji­ho­vo kre­i­ra­nje na­la­zi u kul­tur­noj isto­ri­ji - ori­gi­nal­nom ru­ko­pi­su „Gor­skog vi­jen­ca” ko­ji se ču­va u Nje­go­še­vom mu­ze­ju – Bi­ljar­di na Ce­ti­nju, da­ju­ći ta­ko, svo­jim autor­skim ra­dom, di­zaj­ner­ski omaž Pe­tru II Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu.
To­kom bo­rav­ka u Be­ču 1846. i 1847. go­di­ne Nje­goš je u štam­pa­ri­ji jer­men­skog mo­na­škog re­da Me­hi­ta­ri­sta ob­ja­vio svo­je naj­ve­će i naj­zna­čaj­ni­je dje­lo „Gor­ski vi­je­nac”. Ovaj spjev je pre­ve­den na sve evrop­ske je­zi­ke, za­tim ki­ne­ski, ja­pan­ski i espe­ran­to. Ita­li­jan­ski je pr­vi stra­ni je­zik na ko­ji je pre­ve­den „Gor­ski vi­je­nac” u od­lom­ci­ma, iste go­di­ne ka­da je ob­ja­vljen u Be­ču, dok je pr­vi pre­vod dje­la u ci­je­lo­sti ob­ja­vljen na nje­mač­kom je­zi­ku 1886. go­di­ne, ta­ko­đe u Be­ču.S.Ć.