Knji­ga „For­ti­fi­ka­cij­ska ar­hi­tek­tu­ra Bo­ke Ko­tor­ske ve­ne­ci­jan­skog pe­ri­o­da (XV-XVI­II vi­jek)” auto­ra prof. dr Ili­je La­lo­še­vi­ća, re­dov­nog pro­fe­so­ra Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, pred­sta­vlje­na je u pa­la­ti Gr­gu­ri­na – Po­mor­skom mu­ze­ju u Ko­to­ru. La­lo­še­vić, či­ja je ovo dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja, jed­no vri­je­me je bio i di­rek­tor Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Ko­to­ru, a sa­da je član Ko­mi­te­ta za upra­vlja­nje kul­tur­nom ba­šti­nom Sa­vje­ta Evro­pe i na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za kul­tur­nu ba­šti­nu UNE­SCO-a. Na­la­zi­mo se na pre­kret­ni­ci ka­da mo­ra­mo od­lu­či­ti da li že­li­mo da sa­ču­va­mo na­šu kul­tur­nu ba­šti­nu ko­ja od `79. go­di­ne ni­je vi­še sa­mo na­ša, ne­go svjet­ska i u tom smi­slu mo­ra­će­mo na­ći na­či­na da se pro­ces nje­ne de­va­sta­ci­je za­u­sta­vi, po­ru­čio je autor po­što­va­o­ci­ma kul­tur­nog na­slje­đa, ko­ji su po­zdra­vi­li nje­gov dok­tor­ski rad.
– Ko­tor­ska tvr­đa­va i njen si­stem pred­stra­ža (Pe­rast, Sv. Đor­đe, Ve­ri­ge, Stra­di­o­ti...) bi­li su u to­li­koj mje­ri zna­čaj­ni da su mle­tač­ki stra­te­zi tvr­di­li, s ob­zi­rom da je sje­ver­ni dio bio 200 go­di­na pod tur­skom vla­šću, da u slu­ča­ju da Bo­ka u cje­li­ni pad­ne u ru­ke Oto­man­ske im­pe­ri­je da ni­je­dan mle­tač­ki brod ne bi mo­gao pro­ći Ja­dran i oti­ći da­lje pre­ma Le­van­tu, a to bi zna­či­lo pad Mle­tač­ke re­pu­bli­ke. Iz tog raz­lo­ga ni­su ža­li­li ni fi­nan­si­je ni sve dru­ge na­po­re da sa­ču­va­ju taj si­stem u funk­ci­ji. Oni su an­ga­žo­va­li svo­je naj­bo­lje in­že­nje­re, ar­hi­tek­te, bi­li su li­der u Evro­pi po pi­ta­nju raz­vo­ja for­ti­fi­ka­ci­ja, naj­mo­der­ni­je tvr­đa­ve ja­vlja­le su se pr­vo u okvi­ru Ve­ne­ci­je i nje­nih po­sje­da, a Ko­tor je zbog svog zna­ča­ja bio pr­vi ili me­đu pr­vi­ma u pa­žnji Mle­ča­na, jer su Bo­ku u isto­rij­skim iz­vo­ri­ma upo­re­đi­va­li sa Dar­da­ne­li­ma, na­gla­sio je La­lo­še­vić. Ob­ja­snio je da for­ti­fi­ka­ci­o­nu ar­hi­tek­tu­ru ne pred­sta­vlja­ju sa­mo utvr­đe­ni gra­do­vi, kao što su Ko­tor i Her­ceg No­vi, već i gra­do­vi šti­će­ni iz­dvo­je­nim utvr­đe­nji­ma, kao što su Pe­rast i Ri­san, te skre­nuo pa­žnju na Ve­ri­ge, ko­je su da­nas iz­lo­že­ne de­va­sta­ci­ji.
– Isto ta­ko to su i pred­stra­že grad­skih utvr­đe­nja, jer je bi­lo ja­ko va­žno ne­pri­ja­te­lja dr­ža­ti što da­lje- Tro­ji­ca, Špa­njo­la i ostr­vo Sv. Đor­đa pred Pe­ra­stom, to je taj ču­ve­ni „tro­u­gao” Pe­rast-Sv. Đor­đe i Ve­ri­ge – pred­stra­ža Ko­to­ru i s dru­ge stra­ne, iz­dvo­je­ni for­ti­fi­ka­ci­o­ni punk­to­vi, je­dan su po­me­nu­te Ve­ri­ge, dru­gu –Stra­di­o­ti sa dru­ge stra­ne, da u slu­ča­ju blo­ka­de na Ve­ri­ga­ma gra­du mo­že po­mo­ći grč­ka ko­nji­ca i Vr­banj, lo­ka­li­tet ma­lo po­znat, jer prak­tič­no po­sto­ji sa­mo jed­na gra­fič­ka pred­sta­va te tvr­đa­ve ko­ju su ubr­zo na­kon iz­grad­nje sru­ši­le mle­tač­ke ga­li­je, jer je bi­la tur­ska tvr­đa­va ko­ja je spre­ča­va­la i ugro­ža­va­la pro­la­zak mle­tač­kim bro­do­vi­ma kroz Kum­bor, tje­snac pri­je Ve­ri­ga, re­kao je dok­to­rant i po­zvao mla­de is­tra­ži­va­če „da uro­ne u mle­tač­ke ar­hi­ve” i da is­tra­že da li su ču­ve­ni ar­hi­tek­te Mi­ke­le i Đan Đi­ro­na San Mi­ke­li, me­đu naj­zna­čaj­ni­jim re­ne­san­snim ar­hi­tek­ti­ma, gra­di­li ba­sti­on Bem­bo i uče­stvo­va­li u kon­ci­pi­ra­nju i iz­vo­đe­nju tog naj­de­li­kat­ni­jeg for­ti­fi­ka­ci­o­nog kom­plek­sa sje­ver­nih grad­skih vra­ta, što je sa­da sa­mo pret­po­stav­ka.
– Ono što je u knji­zi dra­go­cje­no je­ste ti­po­lo­ški me­tod, ko­ji se za­sni­va na pre­po­zna­va­nju od­re­đe­nih ti­po­va gra­đe­vi­na kroz sve vre­men­ske pe­ri­o­de. Ova knji­ga je ve­o­ma zna­čaj­na jer pred­sta­vlja jed­nu od ka­ri­ka u du­go­vje­kov­nom ni­zu for­mi­ra­nja svi­je­sti o for­ti­fi­ka­cij­skoj ar­hi­tek­tu­ri, re­kla je prof. dr Na­đa Kur­to­vić Fo­lić, re­dov­ni pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu teh­nič­kih na­u­ka Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du, i men­tor dok­tor­skog ra­da či­ja je osno­va ova knji­ga i uz prof. Raj­ka Vu­ji­či­ća njen re­cen­zent. Pro­fe­sor Sve­ti­slav G. Po­po­vić, de­kan Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re je is­ta­kao da knji­gu kra­si 111 gra­fič­kih pri­lo­ga, te 190 fo­to­gra­fi­ja, što dje­lo či­ni im­po­zant­nim i pri­vlač­nim, uz 206 bi­bli­o­graf­skih iz­vo­ra, me­đu ko­ji­ma su i fon­do­vi Ar­hi­va Ve­ne­ci­je, bi­bli­o­te­ka, mu­ze­ja u Ko­to­ru, Pe­ra­stu, H. No­vom, Be­ču, Za­dru.
Pred­sta­vlja­nje knji­ge mu­zi­kom je ople­me­nio gi­ta­ri­sta Lu­ka Br­ka­no­vić, uče­nik Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan” u Ko­to­ru, a mr Mi­le­va Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić je na­ja­vi­la bo­ga­tu iz­da­vač­ku dje­lat­nost Po­mor­skog mu­ze­ja. Pro­gram je vo­di­la Do­lo­res Fa­bi­an.
M.D.P.

Ve­ri­ge i La­za­re­ti u Me­lji­na­ma po­sta­li „ku­li­se”
– Tu spa­da­ju i tur­ske Ve­ri­ge, ko­je ovih da­na ima­ju dru­gu vr­stu ne­ga­tiv­ne po­pu­la­ri­za­ci­je – ta­mo je sa­mo u jed­nom vr­lo krat­kom pe­ri­o­du po­sto­ja­la tur­ska tvr­đa­va, ko­ja je po­ru­še­na i pri­je no što se mal­ter na njoj osu­šio, po­ja­snio je La­lo­še­vić i do­dao da je tu i či­tav niz obje­ka­ta i an­sam­ba­la - sva­ka ku­ća, pa­la­ta, ma­na­stir, čak ma­le se­o­ske cr­kve ima­li su ma­kar mi­ni­mal­ne ele­men­te for­ti­fi­ka­ci­o­ne ar­hi­tek­tu­re, da bi se u da­tom mo­men­tu mo­gli od­bra­ni­ti. Tu spa­da­ju i La­za­re­ti. Ovih da­na svje­do­ci smo uma­nji­va­nja auten­tič­nih vri­jed­no­sti po­sljed­njeg naj­bo­lje oču­va­nog la­za­re­ta na Ja­dra­nu, Me­ljin­skog la­za­re­ta ko­ji je do da­nas u ve­li­koj mje­ri ostao u iz­vor­nom sta­nju, čak mno­go vi­še ne­go što su to sta­ri i no­vi la­za­ret u Ve­ne­ci­ji. Na­ža­lost. Da­nas je pre­tvo­ren u „ku­li­su”, a pra­ve vri­jed­no­sti auten­tič­ne ar­hi­tek­tu­re su mu od­u­ze­te, is­ta­kao je autor mo­no­gra­fi­je.