Pred­sta­vlja­njem mo­no­gra­fi­je prof. dr Ivo­ne Jo­va­no­vić „Fran­cu­ski je­zik i kul­tu­ra u Cr­noj Go­ri (1830-1914)” u pro­sto­ri­ja­ma Fon­da­ci­je Pe­tro­vić Nje­goš u Dvor­cu Pe­tro­vi­ća za­vr­še­no je ovo­go­di­šnje iz­da­nje ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni fran­ko­fo­ni­je”. O knji­zi, ko­ja je na­sta­la na osno­vu dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je Jo­va­no­vi­će­ve go­vo­ri­li su Žan Žak For­te, di­rek­tor Fran­cu­skog in­sti­tu­ta i sa­vjet­nik u Am­ba­sa­di Re­pu­bli­ke Fran­cu­ske u Cr­noj Go­ri, re­cen­zent prof. dr Dra­gan Bo­go­je­vić, de­kan Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, a ve­če je mo­de­ri­rao An­to­ni Go­di­jer iz Fran­cu­skog in­sti­tu­ta Cr­ne Go­re uz po­moć pre­vo­di­o­ca dr Da­ni­je­le Lje­pa­vić. Go­di­jer je upo­znao pri­sut­ne sa bi­o­gra­fi­jom Jo­va­no­vi­će­ve, kao i iz­vo­ri­ma nje­nog in­te­re­so­va­nja za ovu te­mu. Mo­no­gra­fi­ja, ko­ju je pro­šle go­di­ne iz­dao Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re, do­da­je Go­di­jer, na­sta­la je kao re­zul­tat du­gog is­tra­ži­va­nja o za­stu­plje­no­sti fran­cu­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri u vri­je­me vla­da­vi­ne po­sljed­nja tri, sa­vr­še­no fran­ko­fo­na vla­da­ra di­na­sti­je Pe­tro­vić Nje­goš – Pe­tra Dru­gog, knja­za Da­ni­la i knja­za i kra­lja Ni­ko­le Pr­vog. Za­to, do­da­je Go­di­jer, u knji­zi po­sto­je broj­na pi­sa­na i vi­zu­el­na isto­rij­ska do­ku­men­ta.
- Zna­čaj ove knji­ge još je uoč­lji­vi­ji za po­zna­va­nje za­jed­nič­ke isto­ri­je jer je bi­lin­gval­na. To omo­gu­ća­va fran­cu­skoj pu­bli­ci da sa­zna vi­še o Cr­noj Go­ri i Cr­no­gor­ci­ma i da spo­zna ulo­gu fran­cu­skog je­zi­ka ko­ja je bi­la vr­lo zna­čaj­na u tom isto­rij­skom pe­ri­o­du – ka­že Go­di­jer.
Di­rek­tor Fran­cu­skog in­sti­tu­ta For­te, kao di­plo­ma­ta, za­di­vljen je zna­ča­jem ko­ji su Fran­cu­ska, nje­na kul­tu­ra i je­zik ima­li u Cr­noj Go­ri tog vre­me­na. Do­pa­da mu se, ka­ko ka­že, i iz­gled knji­ge, ko­ji sa­vr­še­no upot­pu­nju­je njen tek­stu­al­ni sa­dr­žaj.
- Ko­rist fran­cu­skog je­zi­ka ko­ju mo­že­mo da vi­di­mo i ko­ju Jo­va­no­vi­će­va pred­sta­vlja u svo­joj knji­zi i da­nas je od ve­li­kog zna­ča­ja. Zna­mo da je Nje­goš, po­red ita­li­jan­skog, po­zna­vao i učio i fran­cu­ski, i iz­gle­da da mu je bio je­dan od omi­lje­nih. Bio sam i pri­jat­no iz­ne­na­đen i cr­no­gor­sko-fran­cu­skim od­no­si­ma i to ne sa­mo ka­da je u pi­ta­nju di­plo­ma­ti­ja i kul­tu­re, ne­go i na lič­nom po­lju – re­kao je For­te. On je do­dao i da je si­gu­ran da će fran­cu­ski je­zik po­no­vo za­u­ze­ti zna­čaj­ni­je mje­sto u Cr­noj Go­ri, od­no­sno mje­sto ko­je mu pri­pa­da.
Re­cen­zent Bo­go­je­vić, obra­ća­ju­ći se pu­bli­ci na fran­cu­skom, ka­zao je da je knji­ga je­din­stve­na iz vi­še raz­lo­ga.
- Ra­di se o de­talj­nom is­tra­ži­vač­kom ra­du, ujed­no pi­o­nir­skom, a opet na­uč­nom i knji­žev­nom u po­gle­du te­ma, sin­te­ze i re­zul­ta­ta. I kao što je re­kao princ Ni­ko­la Pe­tro­vić u svom bri­ljant­nom uvo­du - „ilu­stro­va­na broj­nim do­ku­men­ti­ma, tek­sto­vi­ma i oda­bra­nom iko­no­gra­fi­jom ova knji­ga iz­no­si na sce­nu za­jed­nič­ku isto­ri­ju dva na­ro­da” - re­kao je dr Bo­go­je­vić, i po­tom se de­talj­no po­za­ba­vio Nje­go­še­vim in­te­re­so­va­njem za fran­cu­ske knji­žev­ni­ke i mi­sli­o­ce, do­da­ju­ći da mo­no­gra­fi­ja Jo­va­no­vi­će­ve pru­ža mo­guć­nost ži­vo­pi­snog pu­to­va­nja u pro­šla vre­me­na jer je na­gla­še­no in­ter­di­sci­pli­nar­na.
Autor­ka, dr Ivo­na Jo­va­no­vić, is­ta­kla je da pro­mo­ci­ju po­sve­ću­je svo­joj maj­ci ko­ja je pre­mi­nu­la pri­je tri da­na, a ko­ja je bi­la ve­li­ki fran­ko­fon i fran­ko­fil. Jo­va­no­vi­će­va je pri­sut­ne upo­zna­la se ne­kim ši­roj jav­no­sti ma­nje po­zna­tim de­ta­lji­ma ve­za­nim za knja­za Da­ni­la i nje­go­vu že­nu Da­rin­ku, kao i knja­za Ni­ko­lu Pr­vog, ko­ji je bio fran­cu­ski đak u pra­vom smi­slu te ri­je­či, kao i mno­gi cr­no­gor­ski in­te­lek­tu­al­ci tog do­ba. Na kra­ju iz­la­ga­nja Jo­va­no­vi­će­va je re­kla:
- Mi­slim da ne mo­že­mo bi­ti rav­no­du­šni pre­ma je­zi­ku ko­ji iza­be­re­mo da uči­mo, jer on pred­sta­vlja na­šu vi­zi­ju svi­je­ta i da­je joj spe­ci­fič­nu no­tu. Sva­ki je­zik u se­bi no­si in­spi­ra­ci­ju, raz­li­či­te mi­sli, i sto­ga, ka­da je­dan ve­li­ki do­mi­nant­ni je­zik bi­va za­mi­je­njen ne­kim dru­gim vi­zi­ja svi­je­ta se mi­je­nja, što je na­ro­či­to vi­dlji­vo na kul­tur­nom pla­nu - re­kla je Jo­va­no­vi­će­va.Ž.J.


Nje­go­še­va„Bi­lje­žni­ca”

Pro­mo­ci­ju mo­no­gra­fi­je „Fran­cu­ski je­zik i kul­tu­ra u Cr­noj Go­ri (1830-1914)” dr Ivo­ne Jo­va­no­vić su svo­jim iz­vo­đe­njem „Ro­man­se” Ka­mi­ja Sen San­sa uve­li­ča­le pro­fe­sor­ke Mu­zič­ke aka­de­mi­je fla­u­tist­ki­nja Ža­na Le­kić i pi­ja­nist­ki­nja Na­ta­ša Po­po­vić. Po­seb­no li­je­p bio je ge­st or­ga­ni­za­to­ra da svi­ma po­klo­ni po pri­mje­rak Nje­go­še­ve „Bi­lje­žni­ce” sa iza­bra­nim sti­ho­vi­ma fran­cu­skih pi­sa­ca. Na kra­ju, stu­den­ti ko­tor­skog Fa­kul­te­ta za tu­ri­zam i ho­te­li­jer­stvo Mar­ko Kat­nić i Ta­ma­ra Kri­vo­ka­pić či­ta­li su iz­bor iz 400 sti­ho­va Vik­to­ra Igoa i La Mar­te­na ko­je je Nje­goš obi­lje­žio kao zna­čaj­ne.