No­vi, 32. broj ča­so­pi­sa za knji­žev­nost, isto­ri­ju i kul­tu­ru „Glas Hol­mi­je”, ko­ji iz­la­zi na srp­skom je­zi­ku i ći­ri­lič­nom pi­smu u Be­ra­na­ma, ne­dav­no je iza­šao iz štam­pe.
O kon­cep­ci­ji i bu­du­ćim pla­no­vi­ma, glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ,,Gla­sa Hol­mi­je” Go­ran Ki­ko­vić, pro­fe­sor isto­ri­je, is­ti­če, ka­ko je za krat­ko vri­je­me ča­so­pis pro­na­šao du­hov­nu na­se­o­bi­nu ne sa­mo u sr­ci­ma Va­so­je­vi­ća, ne­go i svih lju­di ko­ji že­le da se na pra­vi na­čin su­sret­nu sa na­šim kul­tur­nim i tra­di­ci­o­nal­nim vri­jed­no­sti­ma, po­štu­ju­ći či­nje­ni­ce i na­uč­nu me­to­do­lo­gi­ju.
- Ča­so­pis za­vre­đu­je sve ve­ću pa­žnju či­ta­la­ca, iako mu broj­ni skep­ti­ci ni­je­su pro­ri­ca­li ni­ka­kvu bu­duć­nost. Oči­gled­no je da su se pre­va­ri­li. Ča­so­pis „Glas Hol­mi­je” pre­vas­hod­no ima svo­ju kul­tur­no-pro­svje­ti­telj­sku mi­si­ju. Nje­go­vi sa­dr­ža­ji ostva­ru­ju ka­ko in­for­ma­tiv­nu, ta­ko i na­uč­no­sa­znaj­nu i vas­pit­nu funk­ci­ju i sna­žna su bra­na ak­tu­el­noj, agre­siv­noj re­vi­zi­ji kon­ti­nu­i­te­ta srp­sko-cr­no­gor­ske isto­ri­je i oslo­bo­di­lač­ke bor­be na­ših pre­da­ka. Ča­so­pis ši­ri po­ru­ke - bu­di­mo svo­ji na svo­me, ču­vaj­mo svo­je, po­štuj­mo tu­đe – po­ja­šnja­va Ki­ko­vić.
Pje­snik i pu­bli­ci­sta Da­vid La­lić, član Udru­že­nja srp­skih knji­žev­ni­ka u otadž­bi­ni i ra­si­ja­nju i po­vje­re­nik Srp­skog udru­že­nja „Ći­ri­li­ca” za An­dri­je­vi­cu, is­ti­če da „Glas Hol­mi­je” pred­sta­vlja pra­vo osvje­že­nje i du­hov­ni bi­ser.
- Uko­li­ko se isti­na kon­ti­nu­i­ra­no, upor­no, do­ku­men­to­va­no i zna­lač­ki, bez pa­te­ti­ke i pro­pa­gan­de sa­op­šta­va, on­da se vre­me­nom sti­že do obra­zo­va­nog po­tom­stva i osi­gu­ra­ne i uvjer­lji­ve, ute­me­lje­ne svi­je­sti o se­bi, o na­ma i dru­gi­ma oko nas, što je osnov­na ide­ja vo­di­lja ovog ča­so­pi­sa – sma­tra on.
Pred­sjed­nik Srp­skog isto­rij­sko-kul­tur­nog dru­štva „Ni­ko­la Va­so­je­vić” iz Be­ra­na, Živ­ko Bje­la­no­vić, na­gla­ša­va ka­ko su „mno­gi pri­je nas uka­zi­va­li na po­tre­bu da uči­te­lji i knji­žev­ni­ci kao ču­va­ri srp­skog je­zi­ka pa­ze na nje­go­vu či­sto­tu”.
Pred­sjed­nik IO Za­vi­čaj­nog udru­že­nja „Še­ku­lar” u Be­o­gra­du, Dra­gan Bra­ko­če­vić, ra­du­je se što ča­so­pis iz­la­zi i že­li da što du­že tra­je.
- Dra­go mi je što je ča­so­pis na­i­šao na do­bar pri­jem kod či­ta­la­ca, po­go­to­vo u Be­o­gra­du, kod na­ših za­vi­ča­ja­ca. Ina­če, ča­so­pis „Glas Hol­mi­je” po­kre­će zna­čaj­na pi­ta­nja pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti na­ro­da u Va­so­je­vi­ći­ma. To su pi­ta­nja kul­tur­nog, eko­nom­skog, na­uč­nog i ukup­nog raz­vo­ja – is­ta­kao je Bra­ko­če­vić.
Mi­lič­ko Tri­fu­no­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912-1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca - Be­ra­ne, ka­že da je „pri­rod­no da is­pod na­ših go­ro­sta­snih Ko­mo­va iz­la­zi ova­kav ča­so­pis, gdje se na kva­li­te­tan na­čin ob­ra­đu­je na­ša slav­na pro­šlost, du­hov­nost, kul­tu­ra i knji­žev­nost, jer i da­nas Va­so­je­vi­ći ima­ju šta da po­nu­de”, po­ru­ču­je Tri­fu­no­vić.
Zo­ran Vu­le­vić, fi­lo­log, pu­bli­ci­sta i pre­vo­di­lac iz Be­o­gra­da, ro­đe­ni Be­ra­nac, o ča­so­pi­su ka­že hva­li preg­nu­će glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka, pro­fe­so­ra Ki­ko­vi­ća.
Mihajlo-Mi­kan Pe­ro­vić, pu­bli­ci­sta, pi­sac i hro­ni­čar iz An­dri­je­vi­ce, sva­ki iz­la­zak ,,Gla­sa Hol­mi­je” do­ži­vlja­va kao ,,još je­dan tre­zven glas pro­tiv sve agre­siv­ni­je kul­tur­ne i isto­rij­ske epi­de­mi­je ko­ja je za­vla­da­la da­na­šnjim svi­je­tom, a zo­ve se sa­mo­po­ri­ca­nje”.
A.Ć.


Rad i ve­li­ka od­ri­ca­nja

-Ča­so­pis „Glas Hol­mi­je“ do­ži­vlja­vam kao ne­što zna­čaj­no za kul­tur­ni ži­vot na ovim pro­sto­ri­ma. Svo­jom sa­dr­ži­nom iza­zi­va pa­žnju i pro­na­la­zi uspje­šan put do či­ta­o­ca. Že­lim da odam za­hval­nost lju­di­ma ko­ji su, u ovim kri­znim vre­me­ni­ma, smo­gli sna­ge da uđu u ovu pri­ču, ko­ja sa so­bom no­si ve­li­ko od­ri­ca­nje i od­re­đe­ne ri­zi­ke – ka­že Bra­ni­slav Ota­še­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja srp­skih knji­žev­ni­ka u otadž­bi­ni i ra­si­ja­nju An­dri­je­vi­ca.