Je­dan od na­ših naj­na­gra­đi­va­ni­jih sa­vre­me­nih pi­sa­ca Ni­ko­la Ma­lo­vić, pro­mo­vi­sao je prek­si­noć na pla­tou is­pred Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le ro­man „Je­dro na­de” ko­ji je ob­ja­vljen 2014. go­di­ne u iz­da­nju „La­gu­ne”. Ka­ko ga je či­ta­lač­ka jav­nost iz­u­zet­no do­bro pri­hva­ti­la, do­ži­vio je još dva iz­da­nja 2015. i 2016. go­di­ne, zbog če­ga je na­šao svo­je mje­sto u knji­žev­nom pro­gra­mu ve­čer­nje sce­ne ovo­go­di­šnjeg „Bar­skog lje­to­pi­sa”, ko­ji pot­pi­su­je se­lek­tor­ka Mi­la Čor­da­še­vić.
Knji­žev­na pro­mo­ci­ja pro­te­kla je u zna­ku di­na­mič­nog, pri­ja­telj­skog i otvo­re­nog raz­go­vo­ra sa no­vi­na­rom i ta­ko­đe knji­žev­nim stva­ra­o­cem, Mi­la­nom Vu­jo­vi­ćem ko­ji je bio mo­de­ra­tor ve­če­ri; ali i u zna­ku in­ter­ak­ci­je sa pu­bli­kom ko­ja je, iako se ni­je ne­po­sred­no uklju­či­va­la, u svo­je­vr­stan di­ja­log bi­la „uvu­če­na” ne­po­sred­no­šću auto­ra, ko­ji je in­si­sti­rao na obra­ća­nju nji­ma i nji­ho­voj ulo­zi u cje­lo­kup­nom do­ga­đa­ju. Ma­lo­vi­ćev umjet­nič­ki sen­zi­bi­li­tet i tem­pe­ra­ment, te­me, du­ho­vi­ta, ali i pro­mi­šlje­na ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu auto­ra i mo­de­ra­to­ra, za­in­te­re­so­va­nost i re­ak­ci­je pu­bli­ke uči­ni­le su ovo ve­če za­ni­mlji­vim i ori­gi­nal­nim. Pro­mo­vi­sa­no „Je­dro na­de”, još jed­nom je is­tak­nu­to, kao ro­man o naj­po­zna­ti­jem mod­nom de­ze­nu na svi­je­tu – de­ze­nu mor­nar­ske ma­ji­ce, ko­ji ni­je po­stao sa­mo „je­di­ni­ca sti­la”, već je svo­jom su­šti­nom po­stao kom­plek­sni­ji mo­tiv ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ge­o­graf­ski, psi­ho­lo­ški, ide­o­lo­ški, so­ci­o­lo­ški i zna­ko­vit isto­rij­ski aspekt.
– Mor­nar­ska ma­ji­ca u mod­nom smi­slu je­ste esen­ci­ja sti­la, je­di­ni­ca sti­la, ali ona je, ka­ko ka­že „Je­dro na­de”, vi­še od odjev­nog pred­me­ta. To je na­pro­sto odjev­na in­sti­tu­ci­ja. Iz mo­ra po­da­ta­ka iz­dvo­ji­ću či­nje­ni­cu da se ona pr­vi put po­ja­vlju­je, po­što je i voj­na uni­for­ma, na dvi­je za­ra­će­ne stra­ne u bi­ci kod Tra­fal­ga­ra 1807. go­di­ne iz­me­đu Na­po­le­o­no­ve i Nel­so­no­ve ar­ma­de. Ku­ri­o­zi­tet je da obje mor­na­ri­ce, u ta­da za­ra­će­noj Evro­pi, ima mor­nar­ske ma­ji­ce na svo­jim ple­ći­ma po pr­vi put u isto­ri­ji – ka­zao je Ma­lo­vić.
Ma­lo­vić je po­red pri­če o de­ze­nu ko­ji je po­stao glo­bal­ni brend u či­ju isto­ri­ju su umi­je­ša­ni Je­vre­ji, ka­to­lič­ki kra­lje­vi, ot­kri­će Ame­ri­ke..., utkao i lo­gi­ku pri­mor­skog na­či­na ži­vo­ta i is­pleo lju­bav­nu pri­ču u sr­cu ur­ba­ne ba­rok­ne baj­ke. „Je­dro na­de”, ko­je sa „Pru­ga­sto­pla­vim sto­ri­ja­ma” iz 2010. go­di­ne či­ni je­din­stve­ni du­al­ni pro­zni si­stem u na­šoj sa­vre­me­noj knji­žev­no­sti, na­sta­jao je šest go­di­na. Ka­da je za nje­ga pri­mao na­gra­du Za­du­žbi­ne Bran­ka Ćo­pi­ća za dje­la vi­so­ke umjet­nič­ke vri­jed­no­sti, Ma­lo­vić je ka­zao da je sve vri­je­me vje­ro­vao da stva­ra „po­šten, do­bar i za­ni­mljiv ro­man”.
– Ro­man je­ste pri­ča o naj­po­zna­ti­jem mod­nom de­ze­nu na svi­je­tu, naj­sek­su­al­ni­jem sim­bo­lu i voj­noj uni­for­mi u svim mor­na­ri­ca­ma svi­je­ta, či­ja se rad­nja de­ša­va u ba­rok­nom baj­ko­vi­tom Pe­ra­stu ko­ji je, kao što zna­mo, sve što ima po­di­gao iz pla­vo-bi­je­log zla­ta. Ali to je in­te­re­sant­no lju­di­ma i sto­ga što ro­man otva­ra i ne­ke no­ve di­men­zi­je. Že­lim da vje­ru­jem, da­kle, da „Je­dro na­de” ni­je sa­mo još je­dan od onih ro­ma­na ko­ji ot­kri­va mo­re i pri­mor­je ko­ga je uvi­jek ma­lo u do­ma­ćoj knji­žev­no­sti, ne­go ba­ca i no­vo svje­tlo na na­ma zna­nu isto­ri­ju – is­ta­kao je autor.
D.S