Upra­voi je iza­šla u jav­nost knji­ga Vo­ji­sla­va B. Mi­ju­ško­vi­ća „Ra­ni da­ni”, ko­ju su ob­ja­vi­li pod­go­rič­ki iz­da­vač­ka ku­ća „Uni­reks” i Knji­žev­na za­jed­ni­ca „Vla­di­mir Mi­ju­ško­vić” iz Nik­ši­ća.
Ovo je mo­no­graf­ska „dru­go­van­ka” dva unu­ka i jed­nog dje­da, ili­ti „tru rat­na dru­ga”, ka­ko oni se­be na­zi­va­jum na­vo­di di­rek­tor „Uni­rek­sa” Jan­ko Braj­ko­vić.
„Ri­ječ i sli­ka, od po­eč­tka do kra­ja, ve­zu ovu ču­de­snu dje­do­vu „sno­va­ri­cu” i „ple­ti­san­ku”naj­ne­o­bič­ni­je knji­ge ko­ju sam pro­či­tao..., za­bi­lje­žio je pu­bli­ci­sta i no­vi­nar Bu­do Si­mo­no­vić u pri­ka­zu „I svi ve­li­ki su naj­pri­je bi­li ma­li”.
A ka­ko je za­bi­lje­žio autor/djed Vo­ji­slav Mi­ju­ško­vić, „ako je po­ro­di­ca kra­lje­vi­na čo­vje­ko­ve sre­će, on­da su unu­čad njen glav­ni grad”.
„Va­ša dje­ca su mla­dos va­še mla­do­sti, a va­ši unu­ci su mla­dost va­še sta­ro­sti. To su dvi­je oda­je sje­ća­nja ko­je se ne da­ju mi­je­ša­ti ni­ti upo­re­đi­va­ti, ma­da su pod istim kro­vom. Ro­di­telj ima jed­nu mla­dost, a dje­do­vi i ba­ke – dru­gu. Sreć­ne li su du­še ko­je sreć­no pro­đu kroz obje, što ni­je la­ko ni na­ro­či­to skrom­no, aim na ni­vou že­lja...”.
Knji­ga je pu­tu­ju­ći ko­laž de­set, od­no­sno de­vet ro­đen­da­na, glav­nih ju­na­ka – unu­ka Mi­lo­va­na i Vo­ja. Su­sti­žu se i pre­sti­žu nji­ho­ve vr­ca­ve iskre i igre, ru­ko­pi­sne „cr­ti­ce”i pr­vi za­pi­si, cr­te­ži, škol­ski ra­do­vi, raz­ni­li­ke ma­šta­ri­je. I vjer­na, dje­do­va prat­nja – sti­hom i oko sti­ha. To je vi­je­nac „bi­se­re­nih sti­ho­va, na ko­ji­ma bi mu po­če­sto po­za­vi­dje­li već ogla­še­ni o sla­vlje­ni psi­ci”, sma­tra Si­mo­no­vić.
For­to­gra­fi­je su moć­no „dru­go ja” ove knji­ge, pri­mje­ću­je Jan­ko Braj­ko­vić.
„Unim no­vo gra­di­vo i držm pre­da­va­nje svo­joj pr­voj mla­do­sti... Sve vi­še shva­tam va­žne lek­ci­je. Unu­ci su mno­go ozbilj­ni ma­li lju­di. Ni­kad ih ne smi­je­te la­ga­ti, ako mi­sli­te na svoj auto­ri­tet i na nji­ho­vu lič­nost. Ista je stvar i sa ola­kim obe­ća­nji­ma. Pro­stor slo­bo­de, ko­ji osvo­je, vi­še ni­kad ne mo­že­te vra­ti­ti... Lju­bav kod njih je čed­ni po­gled u otvo­re­no, pla­vo ne­bo pre­pu­no zvi­je­zda i na­da, ta­kvog ne­ba ne­ma kod od­ra­slih... ne­kad iz te ma­le­ne gla­vi­ce iza­đe pra­va mu­drost, ko­ju od­ra­sli, mir­ne du­še, mo­gu da pre­u­zmu kao ak­si­om. I još je mno­go raz­lo­ga zbog ko­jih dje­do­vi i ba­ke „po­đe­ti­nje”, iskren je autor ove knji­ge.
„Po­ru­ka­ma i pod­u­ka­ma knji­ga uve­li­ko pre­ko­ra­ču­je ni­vo po­ro­dič­ne sa­ge. Ona je isto ta­ko i isto to­li­ko po­sve­će­na i svim unu­ča­di­ma, svim ro­di­te­lji­ma i po­seb­no svim dje­do­vi­ma i ba­ka­ma, za­klju­ču­je Si­mo­no­vić i do­da­je da će se „na­ći u sa­zvje­žđu naj­u­spje­li­jih i naj­za­ni­mlji­vi­jih knji­žev­nih ostva­re­nja (uslov­no re­če­no) za dje­cu”.
Ovo je pri­ruč­nik za od­ra­sle, za­klju­ču­je Du­šan Go­ve­da­ri­ca iz Knji­žev­ne za­dru­ge „Vla­di­mir Mi­ju­ško­vić”.
Knji­ga „Ra­ni fa­ni” pred­sta­vlje­na je ne­dav­no na sce­ni „Za­hu­mlja” u Nik­ši­ću, u okvi­ru „Su­sre­ta brat­skih gra­do­va”. Pro­mo­ci­ju su uljep­ša­le Mi­ra Ni­ko­lić i Kse­ni­ja Kri­vo­ka­pić, ko­je su uz kla­vir­sku prat­nju Alek­san­dre Mi­ju­ško­vić go­vo­ri­le sti­ho­ve.S.Ć.