Ak­tu­el­na do­bit­ni­ca Ni­no­ve na­gra­de za naj­bo­lji ro­man go­di­ne na­pi­san na srp­skom je­zi­ku Iva­na Di­mić bi­la je gost Ve­čer­nje sce­ne „Bar­skog lje­to­pi­sa” u okvi­ru kog je pro­mo­vi­sa­la na­gra­đe­ni ro­man „Ar­za­mas”. Pro­mo­ci­ju je mo­de­ri­ra­la pro­fe­so­ri­ca knji­žev­no­sti i bi­bli­o­te­kar sa­vjet­nik Rad­mi­la Bu­la­to­vić.
Ro­man „Ar­za­mas” pu­bli­ci pa­žnju pri­vla­či pr­vo svo­jim enig­ma­tič­nim na­slo­vom, ko­ji je za­pra­vo to­po­nim, ozna­či­telj mje­sta u Ru­si­ji ko­je je Sta­ljin pre­tvo­rio u grad za na­uč­ni­ke, za pra­vlje­nje atom­ske bom­be. Ipak, u ro­ma­nu on ni­je re­fe­ren­tan kao pro­stor­na od­red­ni­ca, već po­sto­ji n a dru­goj, sim­bo­lič­koj rav­ni.-
- Ar­za­mas ne ozna­ča­va pro­stor u Ru­si­ji. To se ime od­no­si na ci­tat iz Šklov­skog, ali je za­pra­vo sklop sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka u toj re­či i zna­če­nje ko­je joj je Šklov­ski dao ono što je me­ni od­go­va­ra­lo da bu­de na­slo­va knji­ge - ka­za­la je Di­mić ob­ja­šnja­va­ju­ći na­ziv i sa­dr­ži­nu svog ro­ma­na.
„Ar­za­mas” te­ma­ti­zu­je jed­nu od osnov­nih eg­zi­sten­ci­jal­nih re­la­ci­ja – od­nos kće­ri i maj­ke. Autor­ka ob­ja­šnja­va da je te­ma „pro­na­šla” nju, bu­du­ći da je sa­ma pu­nih de­vet go­di­na nje­go­va­la de­ment­nu maj­ku, a se­dam go­di­na je tu ne­ve­se­lu re­al­nost tran­spo­no­va­la naj­pri­je u obi­lje dram­skih di­ja­lo­ga, a po­tom pre­ta­ka­la u ovaj, „žan­rov­ski ne­u­hva­tljiv” ro­man, kog kri­ti­ka od­re­đu­je kao pri­ču o lju­ba­vi, bo­le­sti i smr­ti ko­je su svo­je­vr­stan „ar­za­ma­ski užas”. Na­su­prot ve­ze iz­me­đu nje­ne li­te­ra­tu­re i bi­o­gra­fi­je ko­ja je oči­gled­na, Iva­na Di­mić na­gla­ša­va da te­ma za­pra­vo ni­je pre­sud­na, ni u ovom, ni u bi­lo kom dru­gom dje­lu.
- Bi­tan je na­čin na ko­ji ob­ra­đu­je­te te­mu da bi se ne­što kva­li­fi­ko­va­lo da li je ili ni­je knji­žev­no vri­jed­no. Pi­sa­la sam o ne­kim du­bo­kim ljud­skim ose­ća­nji­ma ko­je se ti­ču sva­kog čo­ve­ka, jer sva­ki čo­vjek ima maj­ku, i on­da osta­ne bez nje. To ima ve­ze sa mo­jom lič­nom pri­čom, ali to ni­je bit­no, jer ne­što što pre­ten­du­je da bu­de knji­žev­nost tre­ba se ti­če či­ta­o­ca. Htje­la sam da ka­žem da je lju­bav ja­ča od smr­ti - ka­za­la je autor­ka ko­ja je pod­sje­ti­la na či­nje­ni­cu da je bi­la uče­snik i pr­vog „Bar­skog lje­to­pi­sa”, ali u svoj­stvu dra­ma­tur­ga pred­sta­ve ko­ju je ta­da iz­vo­dio Ate­lje 212.
D.S.


Duo Bo­ja­na Bra­jo­vić i Bo­ris Nik­če­vić

U Sa­la Dvor­ca kra­lja Ni­ko­o­le ve­če­ras u 22 sa­ta na­stu­pi­će gi­ta­rist­ki­nja Bo­ja­na Bra­jo­vić i fla­u­ti­sta Bo­ris Nik­če­vić. Oni sa­ra­đu­ju i na­stu­pa­ju kao duo od 2011. go­di­ne. Ima­li su ve­li­ki broj kon­ce­ra­ta u Cr­noj Go­ri i Fran­cu­skoj. Go­di­ne 2013. su, uz po­moć Mi­ni­star­stva kul­tu­re, re­a­li­zo­va­li ne­sva­ki­da­šnji pro­je­kat - „Tur­ne­ja po Cr­noj Go­ri”, ka­da su za tri mje­se­ca odr­ža­li kon­cer­te u je­da­na­est cr­no­gor­skih gra­do­va. To­kom 2016. go­di­ne su ima­li uspje­šne na­stu­pe u Pod­go­ri­ci, na Ce­ti­nju, u Be­o­gra­du i Lju­blja­ni. Ta­ko­đe, na­stu­pi­li su u Isto­rij­skom mu­ze­ju Kre­mlja, u Mo­skvi.