Na Tr­gu od ći­ri­li­ce prek­si­noć je bi­lo go­vo­ra o „Sve­ti­go­ri­nim” iz­da­nji­ma knji­ga za dje­cu u okvi­ru no­ve bi­bli­o­te­ke „Ći­ril­ko”.
Prof. Ve­sna To­do­ro­vić, ured­ni­ca iz­da­nja, ka­za­la je da no­vo­u­sta­no­vlje­na bi­bli­o­te­ka „Ći­ril­ko” u okvi­ru IK „Sve­ti­go­ra”, vri­jed­nim i broj­nim knji­ga­ma i ak­tiv­no­sti­ma, pod ge­slom „vje­ru­jem i is­po­vi­je­dam”, uno­se­ći svje­tlost smi­sla u du­še i do­mo­ve, u slu­žbi Bo­ga i na­ro­da, sto­ji kao no­si­lac i pre­no­snik vječ­nih vri­jed­no­sti i bi­blij­skih isti­na, na ko­ji­ma po­či­va ple­me­ni­tost, do­bro­ta i slo­ve­snost naj­vi­šeg re­da.
- Već na svo­jim po­če­ci­ma na­ša iz­da­vač­ka ku­ća ob­ja­vi­la je sli­kov­ni­ce „Pri­če o Sve­tom Sa­vi”, o Bo­go­ro­di­ci i o Hri­sto­vom ro­đe­nju, a u okvi­ru svo­je bi­bli­o­te­ke „Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski”, još dva­de­se­tak sli­kov­ni­ca, uglav­nom pre­vo­da sa ru­skog i ne­ko­li­ko bo­jan­ki sa vjer­skom te­ma­ti­kom. U okvi­ru ča­so­pi­sa „Sve­ti­go­ra”, dok je ured­nik bio otac Ra­do­mir Nik­če­vić, vi­še pu­ta je uz ča­so­pis iz­la­zio i pod­li­stak „Sve­ti­go­ra za dje­cu”. U po­sljed­njih de­se­tak go­di­na, ob­ja­vlje­ne su i u luk­su­znom tvr­dom po­ve­zu „Bi­blij­ske pri­če”, knji­ži­ce „Ka­ko se mo­li”, „Ka­ko se kr­sti”, „Je­van­đe­lje pre­pri­ča­no za dje­cu”, „Srp­ski pra­vo­slav­ni bu­kvar” i vi­še dje­či­jih mo­li­tve­ni­ka. Sve knji­ge su pa­žlji­vo ilu­stro­va­ne pra­vo­slav­nim ži­vo­pi­som sa srp­skom i vi­zan­tij­skom or­na­men­ti­kom, a tek­sto­vi su, kroz ja­san i ra­zu­mljiv je­zik, pri­la­go­đe­ni dje­ci. Ta­ko­đe su po­kre­nu­ta i tri ča­so­pi­sa za mla­de, „Or­lić” za sred­njo­škol­sku omla­di­nu i stu­den­te, „Ći­ril­ko”, po­uč­no-za­bav­ni ča­so­pis za dje­cu škol­skog uz­ra­sta i „Ko­lo” za naj­mla­đe. Po­seb­no mje­sto u cr­kve­noj pe­ri­o­di­ci za­u­zi­ma dje­či­ji ča­so­pis Pa­tri­jar­ši­je „Zvon­ce”, ko­ji iz­la­zi već po­la vi­je­ka - ka­za­la je To­do­ro­vić.
U da­na­šnje vri­je­me ro­di­te­lji i uči­te­lji če­sto da­ju pred­nost svje­tov­nim na­u­ka­ma, nad na­u­kom bož­je pre­mu­dro­sti, da­ju­ći pred­nost ha­o­su i ne­stal­no­sti ljud­ske mi­sli, nad re­dom i lje­po­tom bož­jih za­ko­na, do­da­je To­do­ro­vi­će­va. Sma­tra i da se dje­ca u ško­la­ma pod­sti­ču na tak­mi­če­nje, kon­stant­no ocje­nji­va­nje i nad­gor­nja­va­nje, pri če­mu se za­bo­ra­vlja na mo­ral, a vas­pi­ta­va­nje i uče­nje pre­tva­ra­ju u dril i ob­u­zda­va­nje.
To­do­ro­vić je ta­ko­đe ka­za­la da sa­vre­me­na ško­la ne­svje­sno dje­cu op­te­re­ću­je i tra­u­ma­ma ko­je ru­še pred­sta­vu o lje­po­ti i ča­ro­li­ji bož­jeg svi­je­ta, a na­mje­sto pra­vih ljud­skih vri­jed­no­sti nu­di sku­če­ni sli­ku čo­vje­ka i svi­je­ta, če­sto pri­la­go­đe­nu tre­nut­nim po­li­tič­kim po­tre­ba­ma.
- U Cr­noj Go­ri, kao na­zo­vi de­mo­krat­skoj tvo­re­vi­ni, u ko­joj ži­vi oko 30 od­sto Sr­ba, ni­jed­no di­je­te ne­ma pra­vo na vje­ro­na­u­ku u škol­skom si­ste­mu, a srp­ska dje­ca ne­ma­ju pra­vo ni da se ško­lu­ju na srp­skom je­zi­ku. Upo­tre­ba tzv. „cr­no­gor­skog” je­zi­ka, ko­ji je ne­ka lo­ša i od sva­kog srp­skog smi­sla i sa­dr­ža­ja oči­šće­na va­ri­jan­ta srp­skog je­zi­ka, u na­sta­vi do­bi­ja gro­tesk­nu ko­no­ta­ci­ju. Na­ža­lost ro­di­te­lji i uči­te­lji u Cr­noj Go­ri ne shva­ta­ju do­bro da je je­zik kul­tu­ro­lo­ški pro­laz kroz či­tav svi­jet sa­zna­nja i ide­ja, i da pr­vo­ste­pe­ni zna­čaj je­zi­ka ni­je u gra­ma­tič­kim pra­vi­li­ma ili slo­bod­noj igri ri­je­či, ne­go u nje­go­vom sa­dr­ža­ju. Ogrom­na raz­li­ka iz­me­đu srp­skog i tzv. „cr­no­gor­skog” je­zi­ka je u či­nje­ni­ci šta se nji­ma glo­ri­fi­ku­je, šta su osnov­na po­la­zi­šta u nji­ho­voj per­cep­ci­ji - po­ru­či­la je prof. To­do­ro­vić.
Ona je kon­sta­to­va­la da ča­so­pis „Ći­ril­ko”, bi­bli­o­te­ka dje­či­je knji­ge „Ći­ril­ko”, „Sve­ti­go­ra” u cje­li­ni, baš kao i ma­ni­fe­sta­ci­ja Trg od ći­ri­li­ce, nje­gu­ju­ći svo­ju slo­ve­snost se su­prot­sta­vlja­ju ak­tu­el­nom i var­var­skom od­no­su cr­no­gor­skih vla­sti pre­ma srp­skoj kul­tu­ri, je­zi­ku i pi­smu.
Go­vo­re­ći o ilu­stra­ci­ja­ma u knji­ga­ma za dje­cu, ka­za­la je da su ra­đe­ne kla­sič­nim pu­tem, teh­ni­kom cr­ta­nja ili sli­ka­nja na pa­pi­ru. Nji­ho­vi ilu­stra­to­ri su mo­na­hi­nje iz Ma­na­sti­ra Sve­tog Lu­ke iz Nik­ši­ća, Akva­li­na Ze­lić i Va­si­li­sa Du­žde­vić, kao i aka­dem­ska sli­kar­ka Sne­ža­na Va­si­lje­vić. Pre­lom i pri­pre­mu knji­ga za štam­pu ura­dio je te­o­log i vje­ro­u­či­telj Mi­lo­van Pa­re­za­no­vić.
Da­ni­lo Ba­la­ban je sa svo­jim dru­ga­ri­ma Sa­rom Pan­te­lić, Da­vi­dom Ba­la­ba­nom, Mag­da­li­nom Kne­že­vić i Mi­lo­šem Bog­da­no­vi­ćem, ko­ji su či­ta­li od­lom­ke, u krat­kim cr­ta­ma pred­sta­vio 11 knji­ga za dje­cu, ko­je su ob­ja­vlje­ne ove go­di­ne u okvi­ru bi­bli­o­te­ke Ći­ril­ko.
- Je­van­đe­lje je naj­va­žni­ja knji­ga za sva­kog hri­šća­ni­na, pa se iz tog raz­lo­ga „Sve­ti­go­ra” po­tru­di­la da i naj­mla­đim čla­no­vi­ma cr­kve pri­bli­ži ra­do­snu vi­jest kroz knji­gu „Je­van­đe­lje za naj­mla­đe”. Kroz knji­gu „Bog je stvo­rio svi­jet”, naj­mla­đi­ma je pru­že­na mo­guć­nost da kroz knji­gu Po­sta­nja iz Sta­rog za­vje­ta, sa­zna­ju ka­ko je na­stao svi­jet. Mo­li­tve­nik i Psal­tir su ve­o­ma va­žne knji­ge za sva­kog hri­šća­ni­na, pa se „Sve­ti­go­ra” i ov­dje po­tru­di­la da naj­mla­đi ne bu­du us­kra­će­ni za na­du­blje spo­zna­nje Bo­ga kroz mo­li­tvu i psal­me. Kroz če­ti­ri bo­jan­ke za dje­cu „Bo­ji­mo Bo­žić”, „Bo­ji­mo Vas­krs”, „Bo­ji­mo sve­tu li­tur­gi­ju” i „Bo­ji­mo je­van­đelj­kse pri­če”, bi­bli­o­te­ka „Ći­ril­ko” da­je pri­li­ku dje­ci da bo­ja­ma oži­ve pri­če iz Hri­sto­vog ži­vo­ta i ži­vo­ta cr­kve, ka­zao je Ba­la­ban. On je do­dao da ve­li­ku va­žnost ima­ju ži­ti­ja te po­u­ke sve­tih ota­ca ko­ji po­ma­žu da se shva­ti pri­ro­da bo­žan­ske lju­ba­vi, pa je u bi­bli­o­te­ci „Ći­ril­ko” ob­ja­vlje­na knji­ga „Po­uč­ne pri­če star­ca Paj­si­ja”, a o to­me ka­ko se vje­rom kro­te i di­vlje zvi­je­ri, go­vo­ri knji­ga „Ču­de­sna pri­ja­telj­stva”. Ba­la­ban je po­seb­no is­ta­kao knji­gu o Sv. Va­si­li­ju Ostro­škom „Od pa­sti­ra do sve­ti­te­lja”, ko­ja go­vo­ri o de­ta­lji­ma ži­vo­ta sve­ca.
U po­et­sko-mu­zič­kom di­je­lu pro­ga­ma u čast srp­skih pro­svje­ti­te­lja na­stu­pi­li su Mi­le­na Ra­do­vić na har­mo­ni­ci, Jo­va­na Alek­sić, na har­mo­ni­ci, Mag­da­li­na Kne­že­vić, na vi­o­li­ni, An­drej Pan­te­lić, na gi­ta­ri i Pe­tar Ba­la­ban na har­mo­ni­ci. Za kraj Mi­loš Bog­da­no­vić Da­vid i Pe­tar Ba­la­ban, či­ta­li su sti­ho­ve Alek­se Šan­ti­ća i vla­di­ke Ata­na­si­ja Jef­ti­ća.
K. MA­TO­VIĆ


Ve­če po­sve­će­no Ro­ma­no­vi­ma

„99 go­di­na od ubi­stva ca­ra Ni­ko­la­ja i car­ske po­ro­di­ce” na­ziv je pro­gra­ma ko­ji će ve­če­ras bi­ti odr­žan na Tr­gu od ći­ri­li­ce. Uvod­no slo­vo na te­mu ima­će In­na Si­mo­nov­na Ro­šči­na, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti iz Mu­zej­skog kom­plek­sa „Ko­lo­men­ska­ja”, naj­ve­ćeg u Mo­skvi. Na­kon pro­jek­ci­je do­ku­men­tar­nog fil­ma o ubi­stvu po­sljed­njeg ru­skog ca­ra, Sve­tog Ni­ko­la­ja Dru­gog Ro­ma­no­va, Ta­ta­ja­na Ko­ti, pje­sni­ki­nja iz Ru­si­je će ka­zi­va­ti svo­je sti­ho­ve.