Pr­va sa­mo­stal­na iz­lo­žba aka­dem­ske va­jar­ke Ma­ri­je Stam­bo­lić ne­dav­no je pred­sta­vlje­na na lo­ka­li­te­tu Rim­skih mo­za­i­ka u Ri­snu. Va­jar­ka se pred­sta­vi­la sa 17 eks­po­na­ta, na­sta­lih za po­tre­be od­bra­ne ma­gi­stra­skog ra­da. Pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da vi­di ra­do­ve iz ci­klu­sa „Od ze­mlje do ne­ba” ko­ju su či­ni­le lam­pe - ra­svjet­na ti­je­la, de­ko­ra­tiv­ne upo­treb­ne pred­me­te i skulp­tu­re. In­spi­ra­ci­ja za ovaj ci­klus bi­li su joj pri­ro­da, ze­le­na bo­ja šu­ma, pla­va bo­ja mo­ra i osje­ćaj do­di­ra ze­mlje. Bi­sta gla­di­ja­to­ra i „rat­ni­ka” (vi­te­za u oklo­pu) sa­vr­še­no su se ukla­pa­liu Rim­sku vi­lu sa mo­za­i­ci­ma.
- Skulp­tu­re su ra­đe­ne teh­ni­kom uni­kat­ne ke­ra­mi­ke (skulp­tu­re „Raj­ske pti­ce”, „Pe­čur­ke” ra­đe­ne teh­ni­kom „gli­sta”), po­sud­ne ke­ra­mi­ke (lam­pe ra­đe­ne vr­te­njem na elek­trič­nom toč­ku ) i ke­ra­mič­kog di­zaj­na (pre­grad­ni zid i de­ko­ra­tiv­ne plo­či­ce). Gli­na je osnov­ni ma­te­ri­jal, na­kon pe­če­nja na tem­pe­ra­tu­ri od 1.250 ste­pe­ni mo­že se re­ći da je umjet­nič­ka ke­ra­mi­ka. Raz­li­ka iz­me­đu grn­ča­ri­je i ke­ra­mi­ke je u teh­ni­ci, sa­sta­vu gli­ne, tem­pe­ra­tu­ri na ko­joj se pe­ku ra­do­vi i za­vr­šni dio ko­ji je gla­zu­ra. Lju­di obič­no mi­sle da je isto va­jar­stvo i ke­ra­mi­ka - ni­je, isti su ma­te­ri­ja­li, gli­na se mo­že kom­bi­no­va­ti sa dr­ve­tom, ži­com, ali ako je auto­por­tret ra­đen, u va­jar­stvu se od­li­va pu­na for­ma, dok u ke­ra­mi­ci sve unu­tra mo­ra da bu­de šu­plje, ob­ja­sni­la nam je mla­da umjet­ni­ca. Is­ti­če da uži­va dok ra­di: „Ka­da ra­dim ono što vo­lim, on­da ne­ma pro­ble­ma”.
- Na­ziv iz­lo­žbe „Od ze­mlje do ne­ba“ je aso­ci­ja­ci­ja na moj stva­ra­lač­ki do­ži­vljaj – kre­nem od ze­mlje, ako uzmem gli­nu, on­da kad poč­nem da ra­dim imam uti­sak kao da le­tim i to je moj put u ko­me uži­vam. Uvi­jek na po­čet­ku imam ne­ku ski­cu, ali ni­kad za­vr­šni rad ni­je ono što je na pa­pi­ru na­cr­ta­no, ne­go bu­de ona­ko ka­ko me in­spi­ra­ci­ja po­ne­se. Ne­kad poč­nem sa jed­nom ide­jom, a za­vr­šim je kao ne­što dru­go, ob­ja­šnja­va umjet­ni­ca. Do sa­rad­nje po­sle­ni­ca Rim­skih mo­za­i­ka i Ma­ri­je Stam­bo­lić je do­šlo za­hva­lju­ju­ći nje­nom po­znan­stvu sa sli­ka­rem Mi­lu­ti­nom Ob­ra­do­vi­ćem, ko­ji se upo­znao sa Ma­ri­ji­nim stva­ra­la­štvom pri­je dvi­je go­di­ne na ko­lo­ni­ji u se­lu Pri­li­pac u Sr­bi­ji. Sli­kar Mi­lu­tin Ob­ra­do­vić je otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu pri­mi­je­tio da Ma­ri­ja Stam­bo­lić „podsvje­sno na­gla­ša­va du­bi­nom du­ha i po­tre­be, je­din­stvo este­ti­ke i li­kov­nih for­mi, po­seb­no po­što­van ma­te­ri­jal gli­ne, kao dio pri­ro­de“, te da je ovom iz­lo­žbom „uspje­la oprav­da­ti i li­ni­ju ver­ti­ka­le i ho­ri­zon­ta­le, ko­je su je­di­ni i is­kre­ni svje­dok spo­ja ili kon­tak­ta ze­mlje i ne­ba“.
- Nje­na skulp­tu­ra ima i u sim­bo­lu i u po­ru­ci moć da se do­pad­ne po­sma­tra­ču, ali i da pu­bli­ku na­u­či ka­ko da se ostva­ri ko­mu­ni­ka­ci­ja sa dje­lom, na­gla­sio je Ob­ra­do­vić. Ma­ri­ji­na že­lja je da ži­vi od svog ra­da, tre­nut­no je za­po­sle­na kao na­sta­va­ni­ca li­kov­ne kul­tu­re u SŠ „Dra­ga­če­vo” u Gu­či i u Lu­ča­ni­ma, što ni­je njen su­štin­ski po­ziv.
- Vo­lim rad sa đa­ci­ma, ali ovo je pot­pu­no dru­ga pri­ča i ne­što u če­mu sam ja pot­pu­no svo­ja. Ne­mam pu­nu nor­mu ča­so­va, ta­ko da sti­žem i jed­no i dru­go, ka­že Stam­bo­lić. Spe­ci­jal­nu pre­ra­đe­nu gli­nu, gla­zu­ru, en­go­be i sve dru­ge si­ro­vi­ne na­ba­vlja iz Be­o­gra­da. Pla­ni­ra da po­sli­je Ri­sna, svo­je ra­do­ve pred­sta­vi i u rod­nom mje­stu Lu­ča­ni­ma, u Čač­ku, Po­že­gi...
M.D. Po­po­vić


SLI­KE MI­LU­TI­NA OB­RA­DO­VI­ĆA OD DA­NAS U RI­SNU
„Obi­čan ma­lec­ki san” na Mo­za­i­ci­ma

Naj­no­vi­ji ci­klus sli­ka ob­je­di­njen pod na­zi­vom „Obi­čan ma­lec­ki san” aka­dem­ski sli­kar Mi­lu­tin Ob­ra­do­vić pred­sta­vi­će cr­no­gor­skoj pu­bli­ci u Ri­snu, na lo­ka­li­te­tu Rim­skih mo­za­i­ka da­nas u 12 ča­so­va. Iz­lo­žbu će otvo­ri­ti no­vi­nar Va­nja Ko­va­če­vić. Na otva­ra­nju iz­lo­žbe će bi­ti iz­ve­den i per­for­mans pod na­zi­vom „Pu­či­na za dje­tinj­stvo”. Iz­lo­žba se u Ri­snu mo­že po­gle­da­ti do 25. av­gu­sta, a na­kon to­ga Ob­ra­do­vić će sli­ke iz ovog ci­klu­sa pred­sta­vi­ti i u Slo­ve­ni­ji - Lju­blja­ni. Kri­ti­ka o Ob­ra­do­vi­će­vim sli­ka­ma, na ko­jim pre­vla­đu­je mo­tiv – fi­gu­ra ko­nja, pi­še:
- Mi­lu­ti­no­va umjet­nost mo­že da evo­ci­ra na­še naj­du­blje stra­ho­ve ali i na­še naj­in­tim­ni­je taj­ne, sje­ća­nja i osje­ća­nja, vr­lo di­rekt­no i lič­no ka­ko bi­smo pre­va­zi­šli in­te­lek­tu­al­ne i emo­tiv­ne ba­ri­je­re. On pod ma­skom in­di­vi­du­al­nog, po­se­že za op­štim i sve­vre­me­nim, po­sta­je mag ko­ji, u jed­nom tre­nut­ku na­ra­sta­nja i sa­ži­ma­nja stva­ra­lač­kih sna­ga, kre­i­ra svi­jet ni u če­mu raz­li­čit od bo­žan­skog, po­sta­je tvo­rac ko­ji bo­žan­skom da­je dru­gi lik – pi­še kri­ti­ka.