U or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za kul­tu­ru Plav, u okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni bo­rov­ni­ce 2017” pro­mo­vi­sa­na je knji­ga Ibra­hi­ma Ibra Re­ko­vi­ća „Pla­vlja­ni i Gu­si­nja­ni u aneg­do­ta­ma”. Pro­mo­te­ri knji­ge bi­li su pro­fe­sor Fa­ruk Di­zda­re­vić, isto­ri­čar kul­tu­re, pu­bli­ci­sta i knji­žev­nik, pro­fe­so­ri­ca ma­ter­njeg je­zi­ka i knji­žev­no­sti Se­na­da Đe­še­vić, pje­snik, pro­zni pi­sac, knji­žev­ni kri­ti­čar i an­to­lo­gi­čar Bo­gić Ra­ko­če­vić. Mo­de­ra­tor­ka pro­gra­ma bi­la je Se­na Va­tić.
Đe­še­vi­će­va je is­ta­kla da knji­ga „Pla­vlja­ni i Gu­si­nja­ni u aneg­do­ta­ma” Ibra Re­ko­vi­ća, sa­dr­ži 301 aneg­do­tu raz­li­či­tog obi­ma, od ko­jih iz­u­zet­no krat­kih, po tri, če­ti­ri re­če­ni­ce, ali i do jed­ne stra­ni­ce a da su sve one jed­no­sta­van sin­te­tič­nan i auten­ti­čan do­ku­ment.
- Auto­ro­vi aneg­dot­ski za­pi­si su o sa­vre­me­ni­ci­ma, pri­ja­te­lji­ma, rod­bi­ni, su­gra­đa­ni­ma. Pod­sti­caj za­pi­si­va­ča je že­lja da is­tak­ne čoj­stvo, ple­me­ni­tost, sna­la­žlji­vost, bor­bu, ju­na­štvo, do­bro­čin­stvo, su­zdr­ža­nost, so­li­dar­nost, sa­o­sje­ća­nje, za­šti­tu ne­moć­nih, ali i ono ne­ga­tiv­no kod lju­di sa ovih pro­sto­ra. Sto­ga je nje­go­va aneg­do­ta sve­de­na na jed­no­sta­van, sin­te­ti­čan i auten­ti­čan do­ku­me­nat. O auto­ro­voj na­mje­ri i sa­dr­ži­ni knji­ge i nje­nom mi­sa­o­no fi­lo­zof­skom čoj­stvu do­volj­no nam go­vo­ri sam na­slov Pla­vlja­ni i Gu­si­nja­ni u aneg­do­ta­ma. Re­ko­vić se vo­di na­če­lom isti­ni­to­sti, če­sto je svje­dok do­ga­đa­ja, sce­ne, po­stu­pa­ka. Po­zi­va se na svje­do­če­nje dru­gih ime­nom i pre­zi­me­nom, po­ja­vlju­ju­ći se i sam u ne­kim aneg­do­ta­ma. Po­ru­ke su ja­sne, psi­ho­lo­ški uvje­r­lji­ve, mo­ral­no oso­be­ne. Lju­di su pri­ka­za­ni na re­a­li­sti­čan na­čin, za­to su one i uvjer­lji­vi­je i soč­ni­je. Za­to, pre­po­ru­ču­jem či­ta­o­ci­ma da knji­gu na­ba­ve i da se uvje­re u svo to bo­gat­stvo aneg­dot­skog ka­zi­va­nja –is­ta­kla je Đe­še­vi­će­va.
Fa­ruk Di­zda­re­vić, is­ti­če, ka­ko uvi­jek ima skri­ve­na stra­na isto­ri­je, pod­sje­tiv­ši da je on, za­jed­no sa Ke­mom Še­ćer­ka­di­ćem i Hu­se­i­nom Ba­ši­ćem, je­dan od osni­va­ča Plav­skih knji­žev­nih su­sre­ta, te da mu je ja­ko bi­lo i kri­vo i žao što se oni pro­šle go­di­ne ni­je­su odr­ža­li.
- Zna­te šta, i zlat­nu nit ako pre­ki­ne­mo ona vi­še ni­je či­ta­va. A, Ibra­him Re­ko­vić, sli­kar, di­zaj­ner, sa­ku­pljač pri­ča, aneg­do­ta i sko­ro za­bo­ra­vlje­nih ri­je­či svog za­vi­ča­ja, oda­je uti­sak ured­ne, smi­re­ne, si­ste­ma­tič­ne oso­be, da­kle čo­vjek je vi­še­stru­kih na­da­re­no­sti i in­te­re­so­va­nja. Hro­no­lo­ški gle­da­no ove aneg­do­te sa­dr­žaj­no pri­pa­da­ju vre­men­skom lu­ku od ne­gda­šnjih do sko­ra­šnjih da­na. Li­ko­vi ovih krat­kih du­ho­vi­tih pri­ča su ži­te­lji Pla­va i Gu­si­nja, nji­ho­ve kom­ši­je iz okol­nih se­la i mje­sta Mu­ri­ne, An­dri­je­vi­ce i Be­ra­na. On pi­še plav­sko-gu­sinj­skim go­vo­rom, ta­ko da to do­bi­ja na zna­ča­ju jer do­ča­ra­va te aneg­dot­ske pri­če auten­tič­no –ka­zao je Di­zda­re­vić.
Bo­gić Ra­ko­če­vić se osvr­nuo na ne­ko­li­ko, ka­ko je ka­zao, osnov­nih od­red­ni­ca ko­je su po nje­go­vom osje­ća­nju i pro­cje­ni va­žni za ra­zu­mi­je­va­nje.
- Knji­ge aneg­do­ta ni­je­su če­ste u ov­da­šnjoj knji­žev­no­sti i ota­da ih ve­o­ma ra­do pri­hva­ta­mo. U nji­ma ne­ma ne­kog po­ret­ka i one pro­sto na­sta­nu kao mu­nje­vi­ta opa­ska ko­jom glum­ci i pro­nic­lji­vi lju­di ka­rak­te­ri­šu od­re­đe­no sta­nje du­ha, do­ga­đa­ja. Ibra­him Re­ko­vić nam da­ru­je ta­kvu knji­gu, što je za­pra­vo dru­go do­pu­nje­no iz­da­nje knji­ge „Plav­sko-gu­sinj­ski bi­se­ri”, ko­ju je on ob­ja­vio 2004. go­di­ne. Knji­ga je na­sta­la s ci­ljem, ka­ko sam autor ka­že, da sa­ču­va i is­tak­ne etič­ke i du­hov­ne vri­jed­no­sti lju­di plav­sko-gu­sinj­skog pod­ne­blja. Sva­ka ta aneg­do­ta ima ute­me­lje­nje u na­ro­du, pri­ča­la se, ali ni­je bi­la za­pi­sa­na. One ob­u­hva­ta­ju ši­ri vre­men­ski pe­ri­od. Dru­gi ma­nji dio knji­ge sa­dr­ži ne­ko­li­ko le­gen­di o na­stan­ku od­re­đe­nih mje­sta na plav­sko-gu­sinj­skom pod­ruč­ju, što ta­ko­đe pred­sta­vlja je­dan do­dat­ni zna­čaj –is­ta­kao je Ra­ko­če­vić.
Na kra­ju je o svo­joj knji­zi osvrt dao i sam autor, is­ta­kav­ši tu svo­ju na­mje­ru da upra­vo aneg­do­ta­ma od­sli­ka jed­no dav­no pro­šlo vri­je­me, pa ne­gdje do sko­ri­je, kao po­seb­ne vri­jed­no­sti jed­nog kra­ja. Za­hva­lio se or­ga­ni­za­to­ru, pro­mo­te­ri­ma i pu­bli­ci, i svi­ma ko­ji su do­pri­ni­je­li da nje­go­va knji­ga bu­de to što je­ste.N.V.