Sva­ke go­di­ne u vri­je­me Sa­vin­da­na pra­vo­slav­ni srp­ski na­rod se iz­no­va pre­i­spi­tu­je da li je još uvi­jek do­sto­jan sve­ca ka­kav je Sve­ti Sa­vi, ni­je li se pot­pu­no oglu­šio o nje­go­ve sa­vje­te i ni­je li se sa­svim od­ro­dio, is­ta­kao je u sve­ča­noj be­sje­di piv­ski pa­roh je­rej Mi­ro­slav Mi­ha­i­lo­vić na Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji ko­ja je odr­ža­na u Plu­ži­na­ma. Na­rod Pi­ve tra­di­ci­o­nal­no se oku­plja po­vo­dom pra­zni­ka pr­vog srp­skog arhi­e­pi­sko­pa i pro­sve­ti­te­lja, a sve­ča­nost sa bo­ga­tim kul­tur­no-umjet­nič­kim pro­gra­mom or­ga­ni­zu­je plu­žin­ski Cen­tar za kul­tu­ru i Cr­kve­na op­šti­na gra­da. Pra­znu­ju­ći ute­me­lji­va­ča na­še vje­re, cr­kve i kul­tu­re, is­ta­kao je je­rej Mi­ha­i­lo­vić, mo­ra­mo se za­pi­ta­ti mo­li se Sv. Sa­va za naš gre­šne i sa nje­go­vog pu­ta za­lu­ta­le srp­ske du­še.
– Ka­da se ta­kvi ka­kvi smo, sa stra­hom bo­ži­jim, pre­i­spi­ta­mo on­da mo­žda mo­že­mo i sla­vo­slo­vi­ti o Sve­tom Sa­vi. Go­vo­ri­ti o nje­mu, a iz­bje­ći zam­ke ido­lo­po­klon­stva je ve­o­ma te­ško, i na­bra­ja­ti nje­go­va dje­la se mo­že ali to ne­će bi­ti su­šti­na ono­ga če­mu je sve­tac bio pu­to­kaz i če­mu je bio odan do kra­ja ze­malj­skog pu­ta. Iz nje­go­vih be­sje­da iz Ži­ti­ja Te­o­do­si­ja i De­mon­ti­ja­na ja­sno se mo­že za­klju­či­ti da je Sv. Sa­va sav bio u Hri­stu i od Hri­sta. Nje­gov pro­gram je bio post, mo­li­tva je­van­đe­lje, i u taj pro­gram je upi­rao pr­stom svim lju­di­ma bez ob­zi­ra na ra­su, na­ci­ju ili vje­ru. Slu­žio je bo­gu i po­zi­vao na slu­že­nje. To je ono što je za­i­sta glav­no i su­štin­sko i naj­du­blje stre­mlje­nje Sv. Sa­ve. Ako to ne zna­mo on­da osta­je­mo bez ja­sne pred­sta­ve o nje­mu i o na­ma sa­mi­ma, o vre­me­nu u ko­jem se na­la­zi­mo i o sop­stve­nim is­ku­še­nji­ma i mo­guć­no­sti­ma – be­sje­dio je pa­roh piv­ski.
Kroz vje­ko­ve sve­ti­telj je bio pu­to­vo­di­telj srp­skom na­ro­du i zna­ča­jim lič­no­sti­ma na­še isto­ri­je. Ste­fa­nu De­čan­skom bio je­u­tje­ha i ukre­plje­nje, kralj Mi­lu­tin sve svoj po­bje­de pri­pi­si­vao je mi­stič­noj za­šti­ti Sa­vi­noj, car Du­šan svo­ju si­lu vi­dio u to­me što je bio Sa­vi­nog ro­da, ka­zao je je­rej Mi­ha­i­lo­vić. Naj­ve­ći vla­dar Bo­sne kralj Tvrt­ko kru­ni­sao se u Mi­le­še­vi nad Sa­vi­nim gro­bom, naj­va­žni­ji vla­dar Her­ce­go­vi­ne Ste­van Vuk­čić i nje­go­vi si­no­vi na­zi­va­li su se Her­ce­zi­ma od Sve­to­ga Sa­ve, i, ka­ko je ka­zao je­rej Mi­ha­i­lo­vić, pre­po­zna­je­mo ga u kne­zu La­za­ru i u Ka­ra­đor­đu, Ta­na­sku Ra­ji­ću, Ste­va­nu Sin­đe­li­ću i mno­gim dru­gi­ma.
– Kroz nje­go­vo dje­lo Sr­bi su od gru­pi­ce ple­me­na po­sta­li dr­ža­vo­tvor­ni na­rod, pri­veo nas je naj­ljep­šem u čo­vje­čan­stvu, pra­vo­slav­noj li­tur­gi­ji, pra­vo­slav­nim iko­na­ma, pra­vo­slav­nom po­ja­nju, mo­li­tvi i pra­vo­slav­nom na­či­nu ži­vo­ta, na­gla­sio je piv­ski pa­roh. Je­dan bit­ni dio nje­go­vog dje­la, ko­je se na­sta­vlja na ne­bu, smo mi, srp­ski na­rod, je­zik, vje­ra, kul­tu­ra, tra­di­ci­ja, dr­žav­nost. Svi na­ši ma­na­sti­ri su Sa­vi­ni ma­na­sti­ri, svi sve­ti iz na­šeg ro­da su iz nje­ga pro­i­za­šli, sve na­še knji­ge su Sa­vi­ne knji­ge – na­gla­sio je piv­ski pa­roh.
Sv. Sa­va je još za ži­vo­ta, kao kroz ci­je­lu na­šu isto­ri­ju naj­ve­ći mo­li­tve­nik srp­skog na­ro­da, re­kao je di­rek­tor plu­žin­skog Cen­tra za kul­tu­ru Mi­len­ko Mi­ća­no­vić.
– On je na­ša zvi­je­zda vo­di­lja kroz pra­vo­slav­ne go­re, naš iz­vor vje­re sve­to­sav­ske ko­ji nas na­pa­ja vječ­nom lju­ba­vlju pre­ma bo­gu i na­ro­du svo­me. Nje­gov sve­ti prah i sve­ta mje­sta nje­go­vog ime­na go­vo­re da je sve­tac me­đu na­ma, me­đu Sr­bi­ma, da nas mi­ri, hra­bri i da nas vo­di sve­to­sav­skim pu­tem ka kr­stu, ka Hri­stu – re­kao je Mi­ća­no­vić.
U pro­gra­mu aka­de­mi­je uče­stvo­va­li su cr­kve­ni hor „Pre­po­dob­ne ma­ti An­ge­li­ne” ko­jim ru­ko­vo­di pro­fe­sor Ana Bo­jić, pod­mla­dak KUD-a „Pi­va”, gu­slar Zdrav­ko Kne­že­vić, pje­snik Ran­ko Mi­ća­no­vić i re­ci­ta­to­ri Je­le­na Mi­trić i Mir­ko Ma­dža­re­vić.
B.B.