Mla­da be­o­grad­ska kan­ta­u­tor­ka Ka­ta­ri­na Pe­jak, ko­ja je iza­bra­la bluz kao svoj osnov­ni mu­zič­ki iz­raz, na­stu­pi­la je pri­je dvi­je ve­če­ri pr­vi put u Pod­go­ri­ci. U dru­štvu ba­sist­ki­nje Ane Pro­tu­li­pac i bub­nja­ra Sla­ve­na Lju­ji­ća, mla­da blu­zer­ka je iz­ve­la no­vi re­per­to­ar, ko­ji je na­pra­vi­la od pje­sa­ma njoj omi­lje­nih auto­ra: Tom Vej­tsa, Bo­ba Di­la­na, Džo­ni Mi­če­la… S ob­zi­rom da je pr­vi put na­stu­pi­la u Pod­go­ri­ci uvr­sti­la je u re­per­to­ar i ne­ko­li­ko svo­jih nu­me­ra. Pje­sme sa svog no­vog al­bu­ma, pr­vog ko­ji je sni­mi­la u Ame­ri­ci, u Ne­švi­lu, ni­je iz­vo­di­la, jer če­ka da se naj­pri­je za­vr­te na no­sa­ču zvu­ka.
Ka­ta­ri­na Pe­jak, jed­na je od naj­u­spje­šni­jih mla­dih mu­zi­čar­ki ko­je je dao naš re­gi­on. Po­sli­je tri al­bu­ma sni­mlje­na u Be­o­gra­du i za­vr­še­ne Ber­kli mu­zič­ke aka­de­mi­je u Bo­sto­nu se­li se u Ne­švil, mit­ski grad ame­rič­ke mu­zič­ke sce­ne gdje je ne­dav­no za­vr­ši­la rad na svom pr­vom ama­rič­kom al­bu­mu. Uz to re­dov­no na­stu­pa u Ame­ri­ci, ima­la je pri­li­ku da sa­ra­đu­je sa bluz zvi­je­zda­ma po­put Ro­ni­ja Er­la, Ane Po­po­vić, An­so­na Fan­der­bur­ga i mno­gih dru­gih, a ka­ko je­dan dio go­di­ne pro­vo­di u Be­o­gra­du, i ta­mo če­sto na­stu­pa.
-Pre­se­li­la sam se u Ne­švil na sa­vjet svo­jih pro­fe­so­ra sa Ber­kli­ja ko­ji su mi pre­da­va­li pi­sa­nje pje­sa­ma. Jer, Ne­švil je cen­tar in­du­stri­je pje­sa­ma, ta­mo ži­vi mno­go kan­ta­u­to­ra ko­ji su po­zna­ti i ko iz­vo­đa­či, ali mno­go vi­še onih ko­ji sa­mo pi­šu pje­sme za po­zna­te pje­va­če – ob­ja­šnja­va ka­ko se od­lu­či­la za grad ko­ji je ne­kad va­žio za pre­sto­ni­cu kan­tri mu­zi­ke.
Ve­o­ma je za­do­volj­na ži­vo­tom u ovom gra­du, a nje­go­va at­mos­fe­ra po­volj­no uti­če na nje­nu kre­a­tiv­nost.
-Na­rav­no, u Ne­švi­lu ni­je ni­ma­lo la­ko na­pra­vi­ti ime. Olak­ša­va­ju­ća okol­nost je što mno­go mo­jih dru­go­va sa Ber­kli­ja, Ame­ri­ka­na­ca, sa­da ži­vi u Ne­švi­lu, ta­ko da imam ula­zni­cu na sce­nu i ne mo­ram ne­što po­seb­no da se do­ka­zu­jem. Za sa­da stva­ri idu ve­o­ma do­bro. U umjet­nič­kom smi­slu ži­vot je ta­mo is­pu­nja­va­ju­ći, a u svim dru­gim aspek­ti­ma te­žak je i iza­zo­van. Ame­ri­ka ni­je la­ka za ži­vot, ni­je to ze­mlja gdje ode­te i če­ka vas so­ci­jal­na dr­ža­va kao u Šved­skoj. Me­ne Ame­ri­ka in­spi­ri­še, ali ona ni­je ze­mlja gdje že­lim da svi­jam gni­je­zdo. Ali za sa­da, od Ame­ri­ke do­bi­jam ono što mi tre­ba – ka­že ona.
Za­vo­lje­la je bluz i džez od­ra­sta­ju­ći de­ve­de­se­tih uz oca, po­zna­tog mu­zič­kog pro­mo­te­ra i vla­sni­ka jed­nog od naj­po­pu­lar­ni­jih džez i bluz klu­bo­va u Be­o­gra­du.
-Od­ra­sta­la sam sa lju­di­ma ko­ji su for­mi­ra­li bluz sce­nu u Be­o­gra­du. Dok sam ra­sla de­ve­de­se­tih, moj otac je dr­žao klub ,,Sent Džejms” u Do­mu omla­di­ne i bez ob­zi­ra na ta­da­šnju kri­zu sve­ga, taj klub je ra­dio sa­vr­še­no. Či­ni mi se sad kad sam od­ra­sla i kad bo­lje shva­tam stva­ri vi­dim da ima do­bre mu­zi­ke u Be­o­gra­du, da se po­ja­vi­la ge­ne­ra­ci­ja mu­zi­ča­ra ko­ji ra­de do­bre i no­ve stva­ri. U mo­joj po­ro­di­ci se bluz i džez slu­ša­ju, ali to je mom ocu i po­sao. Od­ra­sta­la sam uz bluz, džez, ro­ken­rol mu­zi­ča­re, lo­kal­ne i stra­ne, evrop­ske i ame­rič­ke, ko­ji su nam pro­la­zi­li kroz ku­ću. Mi­slim da me je to de­fi­ni­sa­lo. Ne znam da li bih že­lje­la da bu­dem mu­zi­čar da ni­je bi­lo sve­ga to­ga – ka­že ona.
U nje­nom po­i­ma­nju blu­za i dže­za ne­ma mje­sta za uti­ca­je mu­zi­ke sa na­šeg pod­ne­blja, iako je, ka­že, ve­li­ki fan do­ma­će mu­zi­ke i na­či­na na ko­je je iz­vo­de na pri­mjer Ami­ra Me­du­nja­nin i Bo­jan Zul­fi­kar­pa­šić. Svo­ju mu­zi­ku Ka­ta­ri­na de­fi­ni­še kao mu­zi­ku ko­ja je pod uti­ca­jem raz­li­či­tih sti­lo­va, ko­ji su iz­vor­ni za Ame­ri­ku - bluz, kan­tri i so­ul i na toj tro­me­đi funk­ci­o­ni­še.
–Ono što mi­slim da me iz­dva­ja od ve­ći­ne ame­rič­kih bluz mu­zi­ča­ra je to što ja ni­sam kla­si­čan blu­zer. Bluz je po­stao ja­ko ri­gi­dan ža­nr, ve­o­ma ri­gi­dan u svo­joj for­mi i či­ni mi se da ame­rič­ka bluz pu­bli­ka ne­ka­ko oče­ku­je da to bu­de skoc­ka­no u te i ta­kve okvi­re. A mo­je shva­ta­nje mu­zi­ke je ši­re, ja sam uvi­jek vo­lje­la kan­ta­u­to­re, To­ma Vej­tsa, Ni­ka Kej­va, Le­o­na­dra Ko­e­na… Vje­ro­vat­no je to ta­ko zbog pod­ne­blja oda­kle po­ti­čem. Sma­tram da je moj iz­raz ma­lo ši­ri i ja­ko mi se do­pa­da što u Ne­švi­lu sre­ćem lju­de ko­ji iz­vo­de bluz ali ne ta­ko stro­ge for­me. Mi­slim da je mo­ja mu­zi­ka pri­je sve­ga ori­gi­nal­na zbog mog autor­stva – ka­že ona.S.ĆET­KO­VIĆ