Zna i obič­ni na­rod da ono što ne ura­di­še Gu­ver­na­du­ri i ri­mo­ka­to­lič­ki emi­sa­ri u vri­je­me vla­di­ka Pe­tro­vi­ća, ura­di­še i da­lje ra­de, nji­ho­vi na­sled­ni­ci u ko­mu­ni­zmu i DPS–SDP ap­so­lu­ti­zmu ko­ji su glav­ni kriv­ci za sva zlo­dje­la i zlo­sta­vlja­nja, sa ko­ji­ma se od II svjets­kog ra­ta ra­za­ra na­ci­o­nal­ni duh, iden­ti­tet i tki­vo pra­vo­slav­nog na­ro­da, fal­si­fi­ku­je i bri­še isto­ri­ja, tra­di­ci­ja i kul­tu­ra isto­rod­nog i jed­no­vjer­nog – dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da u Cr­noj Go­ri.
A svi zna­mo, da je po oslo­bo­đe­nju od fa­ši­zma, usli­je­dio de­kret ko­min­ter­ne, da ni­je­smo vi­še Sr­bi što smo vje­ko­vi­ma bi­li, već ne­ka­kva ,,po­seb­nost“ ko­ju kr­sti­še u tzv. cr­no­gor­sku na­rod­nost, tj. ni­je­smo vi­še po­tom­ci na­ših ro­do­na­čel­ni­ka i pre­da­ka: Va­sa, Pi­pa, Ozra, Bi­je­log Pa­vla, Or­lo­vi­ća Pa­vla, Voj­vo­de Nik­še, Bog­da­na Po­to­ri­ća i osta­lih ro­do­na­čel­ni­ka srp­skog ro­da, ne­go pod­lov­ćen­skih ka­tu­na Cr­no­je­vi­ća, po ko­jim se i dr­ža­va zo­ve! (Taj de­kret zva­nič­no ni­ko ne osu­di).
Gla­sno re­ko­še da ne­ma Bo­ga i sve­šten­stva. Cr­kva se za­po­sta­vlja i pre­pu­šta zu­bu vre­me­na! Ta­ko stvo­ri­še na­rod bez ro­da i vje­re – bez du­ha i mo­ra­la!
Dru­gi još ve­ći zlo­čin usli­je­di ru­še­njem Ka­pe­le – ve­li­čan­stve­nog spo­me­ni­ka cr­no­gor­ske du­hov­ne isto­ri­je, ko­ja je sa Sar­ko­fa­gom i Nje­go­šem u nje­mu, nad­vi­si­la i uz­vi­si­la vrh Lov­će­na. Na nje­no mje­sto, sma­nju­ju­ći vrh Lov­će­na, po­sta­vi­še Me­štro­vi­ćev – ri­mo­ka­to­lič­ki ma­u­zo­lej, u ko­jem utam­ni­či­še Nje­go­ša du­bo­ko u utro­bi Lov­će­na! Vi­še se ne pje­va­ju dva naj­o­mo­lje­ni­ja i naj­sve­ti­ja sti­ha:
,,Lov­ćen nam je Ol­tar sve­ti / U nje­ga smo svi za­kle­ti,
Na Lov­će­nu Nje­goš spa­va / Naj­mu­dri­ja srp­ska gla­va.“
Ol­ta­ra – Ka­pe­le vi­še ne­ma, ni­ti Nje­go­ša na Lov­će­nu ko­ji su ga kra­si­li.
Tre­će bri­sa­nje svje­do­ka isto­ri­je od­vi­lo se u Nik­ši­ću ru­še­njem uči­telj­ske ško­le, na­pra­vlje­ne na da­na­šnjem pra­znom pro­sto­ru is­pred Ono­go­šta, od­mah po oslo­bo­đe­nju od fa­ši­sta ko­ji su je kao po­ko­re­ni gra­di­li a ko­ja bi da­nas bi­la isto­rij­ski spo­me­nik slo­bo­di, pro­sve­ti i re­vo­lu­ci­ji, da bi umje­sto nje pra­vi­li ru­glo od spo­me­ni­ka re­vo­lu­ci­ji. (Slič­nih zlo­dje­la bi­lo je vi­še).
Da su tzv. džem­pe­ra­ši, na star­tu svo­je vla­da­vi­ne, jav­no i zva­nič­no osu­di­li sva zlo­dje­la pret­hod­nog re­ži­ma i da su mo­ral­no i du­hov­no ob­no­vi­li Cr­nu Go­ru i na­rod vra­ti­li ko­ri­je­ni­ma, ne bi DPS–SDP ap­so­lu­ti­zam či­nio još ve­ća zlo­dje­la: Na­sta­vi­še i oni sa de­kre­ti­ma, dik­ta­ti­ma, fal­si­fi­ka­ti­ma i ru­še­nji­ma. Odva­ja­njem od svo­jih ro­do­na­čel­ni­ka i pre­da­ka ap­surd­no de­na­ci­o­na­li­zo­va­še se­be i svo­je za­blu­đe­le bi­rač­ke po­sje­de, stva­ra­njem ne­lo­gič­ne ,,na­ci­je“ na­zva­ne po zim­ze­le­nim (cr­nim) šu­ma­ma i go­ra­ma i ta­ko po­sta­do­še is­kom­plek­si­ra­ni du­pli re­gi­o­nal­ni cr­no­gor­ci bez ime­na, ro­da i ko­ri­je­na.
Po to­me ,,zim­ze­le­nom“ (cr­nom) na­ro­du oza­ko­ni­še tzv. cr­no­gor­sku na­ci­o­nal­nost, kva­zi cr­no­gor­ski je­zik sa la­ti­ni­com i na­dri cr­no­gor­sku ne­ka­non­sku cr­kvu.
Od isto­rod­nog i jed­no­vjer­nog dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da ustav­no oza­ko­ni­še pet na­ci­ja: autoh­to­ne Sr­be i od njih po­cr­no­gor­če­ne Sr­be, isla­mi­zi­ra­ne Sr­be tzv. mu­sli­ma­ne i bo­šnja­ke i po­ka­to­li­če­ne Sr­be pre­ve­de­ne u hr­va­te! Po­cr­no­gor­či­še i po­bo­šnja­či­še po­hr­va­će­ni srp­ski je­zik, a ći­ri­li­cu bri­šu!
U mno­gim užim i ši­rim po­ro­di­ca­ma i svim brat­stvi­ma uve­do­še po dvi­je na­ci­je, dva i vi­še ime­na istog je­zi­ka i dvi­je cr­kve iste vje­re! Sa tim či­nom po­di­je­li­še, po­sva­đa­še i usmje­ri­še jed­ne na dru­ge ro­đe­nu bra­ću, ro­đa­ke, ku­mo­ve, pri­ja­te­lje i sva brat­stva, si­ju­ći otrov­no sje­me raz­do­ra, mr­žnje i ne­slo­ge. Da li je to zlo­čin?!Če­do Ma­ro­je­vić