Mje­šta­ni Bu­dvan­ske uli­ce, za­rad si­gur­no­sti, tra­že pro­mje­nu re­ži­ma sa­o­bra­ća­ja iz dvo­smjer­nog u jed­no­smjer­ni. Oni su pred­lo­ži­li da Bu­dvan­ska uli­ca bu­de jed­no­smjer­na od Uli­ce Vla­da Ćet­ko­vi­ća do Uli­ce Bo­ška Bu­he.
Uska, bez tro­to­a­ra i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že, bez uspo­ri­va­ča br­zi­ne i ika­kvih zna­ko­va, u ovoj uli­ci go­to­vo da je ne­mo­gu­će da se dva ma­nja auto­mo­bi­la mi­mo­i­đu, a ka­mo­li ka­mi­on i auto­mo­bil. Da sve bu­de te­že, ve­li­ki broj dje­ce i pje­ša­ka funk­ci­o­ni­še uli­com pa ako se ko­ji auto­mo­bil za­le­ti, pje­ša­ci bje­že u dvo­ri­šta jer tro­to­a­ra ne­ma­ju.
Mje­šta­ni su od Se­kra­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj do­bi­li do­pis da je od­lu­kom o re­gu­la­ci­ji sa­o­bra­ća­ja na te­ri­to­ri­ji Glav­nog gra­da de­fi­ni­san re­žim sa­o­bra­ća­ja, te da za sa­da ne­ma uslo­va za pro­mje­nu.
Bez raz­mi­šlja­nja bi Mi­li­sav Lu­ko­vac pri­stao da im se re­žim u uli­ci iz dvo­smjer­nog pre­ba­ci u jed­no­smjer­ni, bi­lo iz prav­ca Vla­da Ćet­ko­vi­ća ili Bo­ška Bu­he. Ka­ko je is­ta­kao, ne da ima­ju ma­li pro­blem, ne­go ve­li­ki za ko­ji pod hit­no tre­ba­ju na­ći rje­še­nje.
- Ne­ma po­me­na od pro­ši­ri­va­nja uli­ce, a ako bi se ta­kva od­lu­ka do­ni­je­la, mo­ra­li bi se se­li­ti jer ne­ma uli­ca uslo­va za to. Što se me­ne ti­če, bio bih pri­sta­li­ca da se ne pra­vi ni jed­no­smjer­na već da se uki­ne sa­o­bra­ćaj u pot­pu­no­sti. Ne­vje­ro­vat­no šta se ra­di u uli­ci, ne mo­že se de­ci­be­li­ma iz­mje­ri­ti ja­či­na zvu­ka ni pre­ko da­na, a ka­mo­li uve­če. Mla­đi vo­ze ta­ko br­zo da ne mo­gu ni za­ko­či­ti, de­set pu­ta su mi uda­ra­li u ogra­du, ru­ši­li, dje­ca stra­da­ju... Žao mi je te mla­de lju­de ali šta im mo­gu. Ne­dav­no je ne­ki auto­mo­bil ta­ko uda­rio u ne­što da sam ja iz­la­zio da vi­dim da ne­ma po­vri­je­đe­nih da po­mog­nem. Sre­ćom ni­je bi­lo ni­šta ali u tri uju­tru čo­vjek tre­ba da spa­va, ne da tr­či i spa­ša­va po uli­ci - po­ru­ču­je Lu­ko­vac.
Ka­ko je ka­zao, ne­ma­ju ni pje­šač­ku sta­zu.
- Sve smo sa­mi do­vo­di­li i vo­du i stru­ju, na­si­pa­li uli­cu pa na kra­ju ma­lo pre­svu­kli as­fal­tom. Tu ži­vim od 1987. go­di­ne, znam sve pro­ble­me i znam si­gur­no da bi 90 od­sto mje­šta­na gla­sa­lo za jed­no­smjer­nu uli­cu- ka­že Lu­ko­vac.
Da je sta­nje u uli­ci ka­ta­stro­fal­no, po­tvr­dio je i Go­ran Ba­rać. Ka­ko ka­že, uska je, ne­ma­ju ni­je­dan „le­že­ći po­li­ca­jac”, ne­ma­ju tro­to­a­re, ka­na­li­za­ci­ju, ni­šta.
- I ovo što ima­mo u uli­ci sa­mi smo na­pra­vi­li, pri­je nas uli­ca ni­je ni po­sto­ja­la. Ko­li­ko znam, uli­ca je bi­la pla­ni­ra­na za pro­ši­re­nje ali zbog imo­vin­sko prav­nih od­no­sa to ni­je mo­gu­će jer bi mo­ra­li da ula­ze u dvo­ri­šta lju­di. Me­đu­tim, ako bi ušli me­tar a ne dva ko­li­ko bi tre­ba­lo na po­je­di­nim mje­sti­ma, lju­di bi iz ko­la ula­zi­li di­rekt­no u ku­ću a i ova­ko se od bu­ke, mo­to­ra, br­ze vo­žnje ne mo­že op­sta­ti. Ne­ma­mo čak ni­je­dan „le­že­ći po­li­ca­jac” po­sta­vljen u uli­ci, ni­ti pla­ni­ra­ju, ne­ma­mo ni ka­na­li­za­ci­ju, ni­šta, na­ša uli­ca baš ima pro­ble­ma. Bar tri uspo­ri­va­ča kad bi nam po­sta­vi­li, mi bi bi­li za­dob­volj­ni. Ne­ma­mo ni­ti tro­to­a­ra, dje­ca še­ta­ju uli­com, ku­da idu i ko­la, ima i onih ko­ji se par­ki­ra­ju uz ogra­du od­no­sno na uli­cu što do­dat­no ote­ža­va sa­o­bra­ćaj - pri­ča Ba­rać.
U dvo­ri­šte mu, ka­že Go­ran Ba­rać ula­ze sva­ko­dnev­no, ka­ko ko stig­ne.
- Ne mo­gu da se mi­mo­i­đu ili tre­ba da se okre­nu pa vo­za­či, tak­si­sti lad­no uđu u mo­je dvo­ri­šte jer ne­mam ka­pi­ju, okre­nu se, za­u­sta­ve, nit ko ko­ga šta pi­ta, ni­šta, svi ra­de ka­ko im je vo­lja - ka­že Ba­rać.S.R.