Kom­ska uli­ca u Ma­sli­na­ma jed­na je od naj­fre­kvent­ni­jih u gra­du, jer je ona pr­va skret­ni­ca sa mi­ni­o­bi­la­zni­ce iz prav­ca Sta­rog aero­dro­ma ka na­se­lju. Fre­kvent­na je, a ne­be­zbjed­na jer tro­to­a­ra ne­ma. Mno­go pu­ta su ih mje­šta­ni tra­ži­li, ali ni­je­su na­ip­šli na ra­zu­mi­je­va­nje nad­le­žnih slu­žbi. Kad su shva­ti­li da tro­to­a­re ne­će do­bi­ti za­tra­ži­li su „le­že­će po­li­caj­ce”, ali i to je bi­lo uza­lud. Na od­bor­nič­ko pi­ta­nje Na­ta­še Je­vrić, od­bor­ni­ka DF-a, od­go­vo­re­no je da tro­to­a­ri u ovoj uli­ci ni­je­su pla­ni­ra­ni.
- Kom­ska uli­ca je jed­na od na­sta­ri­jih u gra­du. Ona raz­dva­ja Ofi­cir­sko na­se­lje ko­je je pr­vo ur­ba­ni­zo­va­no i ura­đe­no po­sli­je dru­gog svjet­skog ra­ta. Ja­ko je fre­kvent­na, a njom se kre­će i ve­li­ki broj dje­ce. Tro­to­a­ra ne­ma, te je ite­ka­ko ne­be­zbjed­na. Kad sam po­sta­vi­la od­bo­nič­ko pi­ta­nje krat­ko mi je re­če­no da tro­to­a­ri ni­je­su pla­ni­ra­ni. Mi­slim da je to ve­li­ka gre­ška, jer je uli­ca opa­sna. Gra­đa­ni su tra­ži­li i le­že­će po­li­caj­ce jer je uli­ca opa­sna za dje­cu. Ne­sa­vje­sni vo­za­či pre­br­zo vo­ze i ugro­ža­va­ju ži­vo­te svih uče­sni­ka u sa­o­bra­ća­ju. Nad­le­žne slu­žbe mo­ra­ju re­a­go­va­ti – re­kla je Je­vrić.
Mje­šta­ni ove uli­ce ka­žu da je naj­go­re ro­di­te­lji­ma ko­ji zbog ne­do­stat­ka tro­to­a­ra sva­ko­dnev­no stre­pe ho­će li im dje­ca bez­bjed­no sti­ći do ško­le. Je­dan od njih Sa­ša Raj­ko­vić ka­zao je da se te­ško sna­la­ze, jer ne­ma­ju tro­to­a­re na ovoj fre­kvent­noj sa­o­bra­ćaj­ni­ci, a po­treb­ni su im i le­že­ći po­li­caj­ci.
- Evo do da­na da­na­šnjeg ni­šta od tro­to­a­ra. Ne­će ga oni pra­vi­ti ni ove go­di­ne, pa ni na­red­nih ka­ko je kre­nu­lo. Iz­gle­da da ima­ju pre­čih stva­ri ne­go ra­di­ti uli­ce i tro­to­a­re po Ma­sli­na­ma. Ovo je glav­na ve­za Ma­sli­na sa ma­gi­stra­lom. Tre­ba­lo je da mi­sle i na nas pje­ša­ke. Ni­su nam iza­šli u su­sret ni uspo­ri­va­če br­zi­ne da po­sta­ve, a ne tro­to­ar – ka­že Raj­ko­vić.
Nje­gov kom­ši­ja Mi­lan Mi­jo­vić pi­ta se tre­ba li ne­ko da na­stra­da da bi nad­le­žni na­pra­vi­li 100 me­ta­ra tro­to­a­ra.
- Pri­mo­ra­ni smo da sva­ki dan pro­la­zi­mo tom uli­com, dok tik uz nas sa­o­bra­ća­ju vo­zi­la ve­li­kom br­zi­nom. Uli­ca je uska, a mno­go je dje­ce. Ka­pi­je su nam za­tvo­re­ne zbog njih. Tu je tr­ča­nje da spa­si­mo ne­kog sva­ki dan. Ta­ko­đe, ne­pre­gled­no je, a vo­zi se ta­kvom br­zi­nom da to ni­je nor­mal­no. Pje­ša­ci bje­že, jer ne­ma­ju ku­da da idu. Tre­ba li ne­ko da na­stra­da da bi na­pra­vi­li to – pi­ta se Mi­jo­vić.
Mi­jo­vić je pod­sje­tio da su sla­li i za­htje­ve gra­do­na­čel­ni­ku da se u toj uli­ci po­sta­ve ba­rem uspo­ri­va­či br­zi­ne, ali od­go­vor ni­su do­bi­li.
- Sla­li smo za­htje­ve, ali ni­ka­ko da nam iza­đu u su­sret. Uspo­ri­va­či­ma bi mo­gli da se sma­nji sva­ko­dnev­na br­za vo­žnja, jer se ne­sa­vje­sni vo­za­či po­seb­no u noć­nim sa­ti­ma tr­ka­ju – pri­ča Mi­jo­vić.
VI.R.- A.D.