-Čla­no­vi Udru­že­nja lju­bi­te­lja Go­ri­ce i pri­ro­de sma­tra­ju da bi ovo iz­le­ti­šte tre­ba­lo za­ko­nom za­šti­ti­ti i ure­di­ti. Oni sma­tra­ju da br­do tre­ba obo­ga­ti­ti no­vim sa­dr­ža­ji­ma, ali ko­ji ne­će na­ru­ši­ti nje­go­ve pri­rod­ne lje­po­te. Udru­že­nje na­ja­vlju­je da će usko­ro po­kre­nu­ti ini­ci­ja­ti­ve pre­ma dr­žav­nim i in­sti­tu­ci­ja­ma Glav­nog gra­da ka­ko bi se je­din­stve­ni pro­stor Go­ri­ce traj­no za­ko­nom za­šti­tio.
- Ta­da bi se sva­ko na­sr­ta­nje na ovaj pro­stor, nje­go­ve funk­ci­je i eko­si­ste­me tre­ti­rao kao kri­vič­no dje­lo. Go­ri­ci su po­treb­ni mno­gi sa­dr­ža­ji. Od sa­me za­šti­te ovog pro­sto­ra, ele­men­tar­nih če­smi i udob­nih klu­pa do sa­vre­me­nih igra­o­ni­ca za dje­cu i funk­ci­o­nal­nih sport­skih te­re­na. Ako bi se na­še Udru­že­nje pi­ta­lo, tre­ba­lo bi i edu­ka­tiv­nih punk­to­va, vi­di­ko­va­ca, ne­tak­nu­tih pri­rod­nih re­zer­va­ta, pro­sto­ra za ra­zno­ra­zne kul­tur­no-obra­zov­ne ra­di­o­ni­ce i po­li­go­ne... Ali je­di­no pod uslo­vom da se sav taj sa­dr­žaj pa­žlji­vo uklo­pi u po­sto­je­ći am­bi­jent park – šu­me, pri­rod­nog pod­ruč­ja od iz­u­zet­ne va­žno­sti. Ne smi­je se do­zo­vo­li­ti da ne­či­je ne­zna­nje, ba­ha­tost ili že­lja za pro­fi­tom ošte­te pro­stor par­ka i nje­go­vu osnov­nu na­mje­nu. Ne za­bo­ra­vi­mo, Go­ri­ca je iz­nad Pod­go­ri­ce, kult­ni sim­bol gra­da. Glav­na grad­ska fa­bri­ka ki­se­o­ni­ka – re­kao je Zo­ran Bo­jo­vić, član Udru­že­nja.
Bo­jo­vić sma­tra da pri­je sve­ga, pod­ruč­je park-šu­me tre­ba za­šti­ti­ti ogra­dom i is­po­što­va­ti sve već for­mi­ra­ne pje­šač­ke sta­ze, sa­ču­va­ti je od po­ža­ra u ljet­njim mje­se­ci­ma, in­te­ziv­no ra­di­ti na ure­đe­nju par­ka, po­šu­mlja­va­ti.
-Za to­li­ko ak­tiv­no­sti ni­je po­treb­no an­ga­žo­va­ti tr­ži­šte, već bi se u do­bro­na­mjer­noj sa­rad­nji struč­ne jav­no­sti, ne­vla­di­nog i jav­nog sek­to­ra, mo­gao na­ći pri­hva­tljiv mo­del za­šti­te i upra­vlja­nja park – šu­mom – sma­tra Bo­jo­vić.
Na Go­ri­ci, ka­ko ka­že on, 41 bilj­na vr­sta, od evi­den­tri­ra­nih 460, ubra­ja se u ka­te­go­ri­ju en­de­mič­nih, en­de­mo­re­likt­nih i re­likt­nih, dok su tri vr­ste za­ko­nom za­šti­će­ne.
-Na Go­ri­ci se po­ja­vlju­ju čak i no­ve vr­ste glji­va, a pre­ko 70 vr­sta pti­ca na­se­lja­va te­ren par­ka. Zna­čaj cen­tral­ne grad­ske ze­le­ne oaze za zdra­vlje i re­kre­a­ci­ju gra­đa­na je ogro­man. Je­di­no je pro­stra­ni­je mje­sto u gra­du gdje je mo­gu­će uži­va­ti u mi­ru i ti­ši­ni, na či­stom va­zdu­hu, što sva­ko­dnev­no ko­ri­ste sto­ti­ne re­kre­a­ti­va­ca, pen­zi­o­ne­ra, uče­ni­ka, dje­ce. Pro­stor park-šu­me se iz de­ce­ni­je u de­ce­ni­ju sma­nju­je. Po­go­to­vo po rub­nim dje­lo­vi­ma Go­ri­ca ha­o­tič­no gu­bi hek­ta­re autoh­to­ne po­vr­ši­ne. U po­sled­njih šest go­di­na te­ren pod šu­mom se sma­njio za oko 35 od­sa­to, a po­seb­no u dva ve­li­ka po­ža­ra 2010. i 2012. go­di­ne. Re­kre­a­tiv­na zo­na, na ula­zu u park-šu­mu, sa tri te­ni­ska te­re­na, pre­tvo­re­na je 2008. go­di­ne u di­vlji par­king, a iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma DUP-a No­va Va­roš 2 “za­be­to­ni­ran” je dio br­da pre­ma cen­tru gra­da. Na ne­kim su mje­sti­ma bu­kval­no ot­ki­nu­ti dje­lo­vi br­da ka­ko bi se na­pra­vio pro­stor za bez­lič­ne be­ton­ske spa­va­o­ni­ce. Da­kle, glav­ni uzrok de­va­sta­ci­je br­da je ne­po­sto­ja­nje ade­kvat­nih za­kon­skih nor­mi ko­jim bi se traj­no de­fi­ni­sa­la i za­šti­ti­la po­vr­ši­na park-šu­me – ka­že Bo­jo­vić.
Udru­že­nje lju­bi­te­lja Go­ri­ce i pri­ro­de je na­kon uspje­šno re­a­li­zo­va­ne ak­ci­je “Ne tu­nel kroz Go­ri­cu!” po­čet­kom 2014. go­di­ne, po­če­lo sa or­ga­ni­zo­va­njem re­dov­nih, jed­no­ne­djelj­nih, gra­đan­skih ak­ci­ja či­šće­nja, po­šu­mlja­va­nja i za­šti­te te­re­na Go­ri­ce. Do sa­da su re­a­li­zo­va­li 87. ak­ci­ja či­šće­nja i po­šu­mlja­va­nja Go­ri­ce. A.D.