Mje­šta­ni di­je­la Uli­ce Alek­san­dra Pu­ški­na na Ko­ni­ku već po­la vi­je­ka pri­želj­ku­ju as­falt, dok ra­svje­tu sa­nja­ju de­ce­ni­ja­ma. Za sto­ti­njak mje­šta­na, ko­li­ko ih sta­nu­je u uli­ci, to je po­ra­ža­va­ju­ća či­nje­ni­ca ob­zi­rom da ži­ve u gra­du ko­ji, pre­ma ri­je­či­ma nje­go­vih čel­ni­ka, te­ži da po­sta­ne evrop­ska me­tro­po­la. Tra­čak na­de do­bi­li su sre­di­nom pro­šle go­di­ne ka­da se sa sta­njem u uli­ci upo­znao i gra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, ko­ji im je obe­ćao as­falt. Me­đu­tim, od sve­ga su do­bi­li sa­mo tam­po­ni­ra­nje di­je­la uli­ce, ko­ji ih je krat­ko slu­žio. Mje­šta­ni na­vo­de da uli­com sva­ko­dnev­no pro­la­zi na hi­lja­de Ko­ni­ča­na ka cen­tru i to pje­ši­ce, te da za­slu­žu­ju da im lo­kal­na vlast obez­bi­je­di ele­men­tar­ne uslo­ve za ži­vot.
Ran­ko An­da­nov­ski na­vo­di da se iz­gled ulice nije mijenjao 50 go­di­na što do­volj­no go­vo­ri o od­no­su lo­kal­nih vla­sti pre­ma mje­šta­nima tog kra­ja.
- Kao da ži­vi­mo u Sred­njem vi­je­ku, a ne na­do­mak cen­tra gra­da. Ma­ka­dam je u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju, pre­pun je ru­pa i ni­je za vo­žnju auto­mo­bi­lom. Ni­je nam pro­blem ni to što sva­ko­dnev­no uni­šta­va­mo vo­zi­la, već bez­bjed­nost na­še dje­ce na pu­tu do ku­će. Ka­da pa­da ki­ša od vo­de se ne mo­že pro­ći bez ri­bar­skih či­za­ma. S dru­ge stra­ne, lje­ti se ka­da pro­la­ze auta od pra­ši­ne ne mo­že ra­ši­ri­ti ro­ba, ni­ti otva­ra­ti pro­zo­ri. Nad­le­žni su obe­ća­va­li as­fal­ti­ra­nje uli­ce, ali ni­šta. Ka­da nam je gra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić do­šao u po­sje­tu, na­kon što je pre­u­zeo kor­mi­lo gra­da, stavili su tampon, me­đu­tim pr­va ki­ša im je sav trud uni­šti­la. Tam­po­ni­ra­nje su ta­da pred­sta­vlja­li kao da su iz­gra­di­li ma­gi­stra­lu - ka­zao je An­da­nov­ski.
On ne vje­ru­je ni da ne­ma­ju ra­svje­tu u uli­ci.
- Uli­com se uve­če ništa ne vidi i sa­mo se naj­hra­bri­ji usu­de njo­me pro­ći. Mo­gu mi­sli­ti ka­ko je dje­ci ko­ja se uve­če ku­ća­ma vra­ća­ju iz ško­la. Do­šlo je vri­je­me ka­da je po­sta­vlja­nje si­ja­li­ca po­sta­lo krup­na in­ve­sti­ci­ja- kon­sta­tu­je An­da­nov­ski.
Da od neo­svje­tlje­ne uli­ce ko­ri­sti je­di­no ima­ju lo­po­vi ko­ji to­kom no­ći če­sto obi­ja­ju ku­će i auto­mo­bi­le mje­šta­na, ka­zao je Želj­ko Mi­jo­vić.
- Za po­sta­vlja­nje stu­bo­va za ra­svje­tu i si­ja­li­ca smo se ne­ko­li­ko pu­ta obra­ća­li pi­sme­no i usme­no Elek­tro­di­stri­bu­ci­ji i Mje­snoj za­jed­ni­ci Ko­nik, ali uza­lud­. Iako su nam i jed­ni i dru­gi obe­ća­va­li da će nam po­sta­vi­ti dva no­va stu­ba za ra­svje­tu i dvi­je si­ja­li­ce na po­sto­je­ćim stu­bo­vi­ma, sve se pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci za­vr­ši­lo na obi­la­sku te­re­na rad­ni­ka Elek­tro­di­stri­bu­ci­je. U me­đu­vre­me­nu, mi smo iz­lo­že­ni stal­nim upa­di­ma i kra­đa­ma lo­po­va. Auto ne smi­jem is­pred ku­će osta­vi­ti, jer su ga dva pu­ta obi­ja­li- re­kao je Mi­jo­vić.
B.K.