Pod­go­ri­ca je pu­na na­pu­šte­nih gra­di­li­šta- obje­ka­ta, a glav­ni uzrok to­me su, sma­tra Alek­san­dar Aša­nin ar­hi­tek­ta, ne­do­volj­no ja­sna za­kon­ska rje­še­nja, pre­ma ko­ji­ma se gra­đe­vin­ska do­zvo­la na za­htjev in­ve­sti­to­ra mo­že pro­du­ži­ti, ali u ko­ji­ma ni­je pre­ci­zi­ra­no ko­li­ko du­go, ni­ti ko to pro­cje­nju­je. Ka­ko na­vo­di, uzrok tre­ba tra­ži­ti i u de­talj­nim ur­ba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma ko­ji bi tre­ba­lo da po­drob­no de­fi­ni­šu di­na­mi­ku i fa­znost grad­nje na sva­kom di­je­lu grad­skog pro­sto­ra, uklju­ču­ju­ći i ne­dvo­smi­sle­ne oba­ve­ze i od­go­vor­no­sti ne sa­mo in­ve­sti­to­ra već i lo­kal­ne upra­ve i/ili dr­ža­ve.
- In­sti­tut de­talj­nog pla­na bi fak­tič­ki mo­rao da funk­ci­o­ni­še kao „ma­li za­kon” na od­re­đe­nom di­je­lu grad­ske te­ri­to­ri­je. Za to je, me­đu­tim, po­treb­na ja­sna du­go­roč­na vi­zi­ja raz­vo­ja gra­da ko­ju Pod­go­ri­ca već du­go go­di­na ne­ma. Na­pu­šte­ni i ne­do­vr­še­ni objek­ti sa­mo su je­dan od in­di­ka­to­ra ta­kvog sta­nja. Vje­ru­jem da su nad­le­žne slu­žbe Glav­nog gra­da naj­po­zva­ni­je da dik­ti­ra­ju di­na­mi­ku iz­grad­nje, osmi­šlja­va­ju ka­zne­ne ili pod­sti­caj­ne po­li­ti­ke u slu­ča­ju ka­šnje­nja od­no­sno bla­go­vre­me­nog za­vr­šet­ka grad­nje. Neo­p­ho­dan pred­u­slov za to je hit­na i te­melj­na pro­mje­na za­kon­skih rje­še­nja ko­ja se ti­ču pro­ble­ma pro­du­že­nja ro­ko­va grad­nje- ka­že Aša­nin.
Ka­ko na­vo­di, ne sum­nja da bi se objek­ti gra­di­li ne­u­po­re­di­vo br­že i efi­ka­sni­je uko­li­ko bi po­sto­jao pro­pis ko­ji bi na­la­gao ru­še­nje objek­ta u slu­ča­ju ne­po­što­va­nja ro­ko­va grad­nje. Ti­me bi se, ma­kar do­ne­kle, pred­u­pri­je­di­li i pro­ble­mi ugro­ža­va­nja jav­nog zdra­vlja i de­lin­kven­ci­je.
- Vi­še sam pri­sta­li­ca pa­žlji­vog i od­go­vor­nog pla­ni­ra­nja i pro­jek­to­va­nja ne­go ru­še­nja, ko­je opet ne tre­ba is­klju­či­ti kao kraj­nju ka­zne­nu mje­ru. Ru­še­nje objek­ta mo­gu na­lo­ži­ti in­spek­tor za za­šti­tu pro­sto­ra i in­spek­tor za gra­đe­vi­nar­stvo, u slu­ča­ju ka­da se gra­đe­nje vr­ši bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, od­no­sno ako se obje­kat ne gra­di u skla­du sa glav­nim pro­jek­tom. U oba slu­ča­ja ro­ko­vi za ru­še­nje ni­su ne­dvo­smi­sle­no de­fi­ni­sa­ni. Od­red­ni­ca „u od­re­đe­nom ro­ku” mo­že da zna­či i vječ­nost. Uop­šte, ru­še­nja se na­la­žu iz­nim­no ri­jet­ko, čak i ka­da objek­ti pred­sta­vlja­ju opa­snost po ži­vot. Pla­šim se da su ova­kva za­kon­ska rje­še­nja po­sle­di­ca ne­sprem­no­sti da se pro­ble­mi ko­nač­no poč­nu rje­ša­va­ti i da svje­sno osta­vlja­ju pro­stor za ne­ja­sno­će ili pre­tje­ra­no slo­bod­na tu­ma­če­nja- ka­zao je Aša­nin.
Nedovršenih stambenih i stambeno- poslovnih zgrada ima preko Morače, u centru, kod Gimnazije... Sa njih je pokradeno sve što ima neku vrijednost. Većina je bez ograda i izuzetno opasna poput nikšićkog Doma revolucije. I su­gra­đa­ni su sa­gla­sni da se na­po­la do­vr­še­nim objek­ti­ma jed­nom tre­ba sta­ti na kraj, ne sa­mo zbog este­ti­ke već i iz bez­bjed­no­snih raz­lo­ga.
Mi­loš Jo­va­no­vić je ja­san- ne­ka uve­du kao oba­ve­zu da in­ve­sti­to­ri ko­ji gra­de a ne­ma­ju nov­ca da ne­što do­vr­še da ga ili ob­lo­že ne­kim ve­li­kim plat­nom- mo­žda sli­kom ka­ko bi obje­kat tre­bao da iz­gle­da, ili da ga sru­še....
- Ni­je tu pro­blem sa­mo što ne­sta­ne nov­ca pa obje­kat ne mo­gu da do­vr­še na vri­je­me, no se ja­vi još i niz dru­gih pro­ble­ma ko­ji do­ve­du do sud­skih spo­ro­va, a ko­ji fa­la bo­gu kod nas tra­ju u ne­do­gled, pa sve i da ne­ko dru­gi ho­će da to do­vr­ši- ne­će da ula­že u in­ve­sti­ci­ju ko­ja je pod te­re­tom - de­ci­dan je Jo­va­no­vić.
Da bi se pro­blem ve­li­kog bro­ja ne­do­vr­še­nih gra­di­li­šta mo­gao ri­je­ši­ti sa­mo kad bi se zna­lo ko je nad­le­žan za ta­kvo sta­nje, mi­šlje­nja je i Li­na La­kić.
- Mi­slim da nas sve to in­te­re­su­je. Či­ja bi ri­ječ mo­gla bi­ti pre­sud­na u tom slu­ča­ju, vo­di li ko evi­den­ci­ju o tim na­pu­šte­nim objek­ti­ma, či­ja su oni nad­le­žnost.... Pret­po­sta­vljam da bi Glav­ni grad tre­bao obra­ti­ti pa­žnju na ve­li­ki broj tih na­pu­šte­nih obje­ka­ta jer su za­i­sta ru­glo gra­da. Na­ru­ša­va­ju sve­u­kup­nu sli­ku grada i ko­li­ko zbog nas mje­šta­na, to­li­ko bi i zbog tu­ri­sta tre­ba­li po­ve­sti ma­lo vi­še ra­ču­na o ta­kvim objek­ti­ma jer stran­ci to pri­mje­ću­ju. Oni su vr­lo de­talj­ni u raz­gle­da­nju. Pri­tom, tu je i dru­gi još ve­ći pro­blem što se ti objek­ti ko­ri­ste za sva­ka­kve rad­nje ko­je mo­gu sa­mo da na­ne­su šte­tu - ka­za­la je La­kić.
Sa njom je sa­gla­sna i Mi­li­ca Dok­nić.
- Mi­slim da bi se ve­li­ki broj ne­do­vr­še­nih obje­ka­ta mo­gao re­no­vi­ra­ti i pre­tvo­ri­ti u ne­što mno­go ko­ri­sni­je. Ne­ma sa­mo Pod­go­ri­ca taj pro­blem već i dru­gi gra­do­vi i svi zna­mo da ta­kvi objek­ti slu­že za oku­plja­nje de­li­kve­na­ta i sve­ga lo­šeg, al se ni­šta ne pred­u­zi­ma. Ba­rem bi cen­tar gra­da tre­ba­li sa­ču­va­ti od to­ga- ka­za­la je Dok­nić.
S.R.


Krah investitora ne treba da plaćaju građani

Pod­go­ri­ča­nin Zo­ran Ilin­čić na­vo­di da je či­nje­ni­ca da na­pu­šte­nih obje­ka­ta i gra­di­li­šta po Pod­go­ri­ci ima do­sta kao i da se ni­šta ne či­ni da se to su­zbi­je.
- Pret­po­sta­vljam da je sa na­pu­šte­nim ku­ća­ma uvi­jek pro­blem vla­sni­štvo jer ih ni­ko ne smi­je di­ra­ti bez odo­bre­nja vla­sni­ka, dok je sa gra­di­li­šti­ma ja­sno- in­ve­sti­to­ri­ma za­fa­li nov­ca i bez ika­kve od­go­vor­no­sti osta­ve obje­kat da zja­pi ta­ko na po­la ura­đen i on ide da­lje, dok na­ma osta­je ru­i­na. Oči­gled­no da nam ti za­kon­ski pro­pi­si ni­su re­gu­li­sa­ni ka­ko tre­ba čim se to pi­ta­nje ne rje­ša­va a pri­mjet­no je baš- ka­zao je Ilin­čić.
On na­vo­di i da ta­kvih pri­mje­ra u cen­tru gra­da ima baš do­sta, čak tri na uglu Bo­ke­ške i Stan­ka Dra­go­je­vi­ća.