Lič­nost 2014. go­di­ne za do­pri­nos or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji je­ste pred­sjed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin, dok su iza nje­ga cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić i ma­đar­ski pred­sjed­nik Vla­de Vik­tor Or­ban. To je re­zul­tat an­ke­te ko­ju je spro­ve­la mre­ža is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra Pro­je­kat za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji (OC­CRP) iz Sa­ra­je­va i Bu­ku­re­šta.
Ka­ko se na­vo­di, Mi­lo Đu­ka­no­vić je kan­di­dat za mje­sto na ovoj ne­slav­noj li­sti bio „jer vo­di kri­mi­nal­nu dr­ža­vu Cr­nu Go­ru”. An­ke­ti­ra­ni su na de­se­ti­ne iz­vje­šta­ča i no­vin­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je či­ne udru­že­nje OC­CRP. Iz OC­CRP su ta­ko­đe sa­op­šti­li da su „pro­ces no­mi­na­ci­je i na­gra­da za­sno­va­ni na in­ter­pre­ta­ci­ji či­nje­ni­ca i mi­šlje­nju” iz­vje­šta­ča te me­đu­na­rod­ne mre­že.
Đu­ka­no­vić, vi­še­stru­ki po­vrat­nik na mje­sto pred­sjed­ni­ka cr­no­gor­ske vla­de, i 2012. go­di­ne je bio u užem kru­gu za iz­bor lič­no­sti go­di­ne zbog do­pri­no­sa or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji. On je od 2001. do 2008. go­di­ne bio pod is­tra­gom ita­li­jan­skog tu­ži­la­štva zbog šver­ca du­va­na i ve­za sa ma­fi­jom, ali je po­stu­pak pro­tiv nje­ga ob­u­sta­vljen zbog di­plo­mat­skog imu­ni­te­ta.  
Na­i­me, OC­CRP je već ra­ni­je ob­ja­vio no­vi­nar­ske pri­če da je Đu­ka­no­vi­će­va po­ro­dič­na ban­ka, to jest Pr­va ban­ka, fi­nan­si­ra­na iz dr­žav­nih re­zer­vi, da­la ogrom­ne, neo­be­zbi­je­đe­ne kre­di­te pre­mi­je­ro­vim pri­ja­te­lji­ma, kri­mi­nal­ci­ma i sum­nji­vim of­šor fir­ma­ma. Ka­ko je utvr­đe­no, mno­gi od ovih zaj­mo­va su pro­pa­li, a ban­ka bi i ban­kro­ti­ra­la da je Đu­ka­no­vić ni­je spa­sio pro­da­jom dr­žav­nih kom­pa­ni­ja.
U OC­CRP sma­tra­ju da gu­bi­ci za jav­ne fon­do­ve ko­je Vla­da Cr­ne Go­re kri­je mo­žda ni­ka­da ne­će bi­ti po­zna­ti.
Ko­men­ta­ri­šu­ći naj­no­vi­je ocje­ne OC­CRP, prav­ni za­stup­nik MANS-a Ve­se­lin Ra­du­lo­vić re­kao je da te ocje­ne ni­je­su na­pad na ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re, već su za­sno­va­ne na objek­tiv­nim po­ja­va­ma i stva­ri­ma ko­je su se de­ša­va­le pret­hod­nih go­di­na, i ko­je se po­na­vlja­ju.
– Tu kva­li­fi­ka­ci­ju kri­mi­nal­ne dr­ža­ve Cr­na Go­ra je do­bi­la zbog ve­za iz­vr­šne vla­sti i funk­ci­o­ne­ra sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom, ko­je su po­sto­ja­le to­kom go­di­na i ko­je da­lje po­sto­je. To je, či­ni se, ne­spor­no – ka­zao je Ra­du­lo­vić za „Dan”.
On je na­veo da je od­su­stvo re­ak­ci­je dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja u od­no­su na ja­ča­nje or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, ko­ja po­sto­ji u svim ozbilj­nim dr­ža­va­ma, ono što Cr­nu Go­ru pred­sta­vlja u ne­ga­tiv­nom svje­tlu. M.V.

In­sti­tu­ci­je ne­će pro­tiv ko­rup­ci­je

Ve­se­lin Ra­du­lo­vić sma­tra da u Cr­noj Go­ri ne­ma­mo in­sti­tu­ci­je ko­je su sprem­ne i ko­je po­ka­zu­ju vo­lju da uđu u ob­ra­čun sa ko­rup­ci­jom i kri­mi­na­lom.
– To je glav­ni raz­log da Cr­na Go­ra sa ra­znih adre­sa do­bi­ja epi­tet kri­mi­nal­ne dr­ža­ve i što njen pre­mi­jer, kao naj­od­go­vor­ni­ja lič­nost na vr­hu iz­vr­šne vla­sti, do­bi­ja ta­ko vi­so­ku po­zi­ci­ju u tim is­tra­ži­va­nji­ma naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra u Evro­pi i svi­je­tu. To su či­nje­ni­ce i tre­ba­lo bi da za­bri­nu sva­kog do­bro­na­mjer­nog gra­đa­ni­na Cr­ne Go­re – za­klju­čio je Ra­du­lo­vić.