Cr­no­gor­skoj vla­sti i pot­pred­sjed­ni­ku De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću ne sme­ta­ju zlo­či­ni Ha­ši­ma Ta­či­ja, već pro­test ko­ji je na­ja­vljen zbog nje­go­ve zva­nič­ne po­sje­te Pod­go­ri­ci, sa­op­šte­no je iz Sa­ve­za udru­že­nja ra­se­lje­nih u Cr­noj Go­ri po­vo­dom po­ru­ke Ma­ro­vi­ća da na­ja­vlje­ni pro­test zbog Ta­či­je­ve po­sje­te pred­sta­vlja po­ku­šaj vra­ća­nja u pro­šlost. Iz tog udru­že­nja ocje­nju­ju da su ta­kve po­ru­ke uvre­dlji­ve. Ta­či je, ina­če, to­kom po­sje­te Cr­noj Go­ri tre­ba­lo da odr­ži i pre­da­va­nje o evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma, ali je taj do­ga­đaj od­lo­žen.
Ma­ro­vić je is­ta­kao da Cr­na Go­ra že­li do­bre od­no­se sa svim su­sje­di­ma, da je pri­zna­la Ko­so­vo i da po­štu­je re­la­nost in­sti­tu­ci­ja.
– I u Cr­noj Go­ri, kao i u Sr­bi­ji, u slu­žbe­nim po­sje­ta­ma bi­li su pred­stav­ni­ci Vla­de Al­ba­ni­je. Pre­mi­je­ri Sr­bi­je su u vi­še kon­ti­nu­i­ra­nih su­sre­ta ima­li su­sre­te sa mi­ni­strom Ta­či­jem. Na­ja­va pro­te­sta zbog po­sje­te zva­nič­nog pred­stav­ni­ka su­sjed­ne ze­mlje je po­ku­šaj po­vrat­ka u pro­šlost i po­di­za­nja na­ci­o­nal­nih ten­zi­ja i ne­tr­pe­lji­vo­sti pre­ma po­li­tič­kim pred­stav­ni­ci­ma dru­gih na­ro­da, ko­je su dra­ma­tič­no mno­go ko­šta­le naš re­gi­on. To je po­ku­šaj za­u­sta­vlja­nja bu­duć­no­sti, to­le­ran­ci­je, vla­da­vi­ne pra­va i bez­u­spje­šnog na­sto­ja­nja da Cr­nu Go­ru u sva­koj pri­li­ci po­ku­ša­ju us­ta­la­sa­ti, de­sta­bi­li­zo­va­ti, okri­vi­ti za sve što je do­zvo­lje­no dru­gi­ma, uklju­ču­ju­ći i brat­sku Sr­bi­ju. Nji­ma, ili bar ve­li­kom di­je­lu njih, na­ža­lost sme­ta što Cr­na Go­ra po­sto­ji kao ne­za­vi­sna me­đu­na­rod­no pri­zna­ta ze­mlja, što sli­je­di po­li­ti­ku EU, kao ze­mlja kan­di­dat za član­stvo u EU, što je na pu­tu ula­ska u NA­TO, što je u od­lič­nim od­no­si­ma sa Be­o­gra­dom i što je fak­tor sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu – oci­je­nio je Ma­ro­vić.
Ka­ko je do­dao, „na­ža­lost, pro­tiv sve­ga to­ga i svih tih vri­jed­no­sti bo­ri se ve­ćin­ski dio opo­zi­ci­je u Cr­noj Go­ri“.
– Vje­ru­jem da to vi­de i u Va­šing­to­nu, Bri­se­lu i u Mo­skvi. To je po­li­ti­ka ko­ja je zbog sve­ga to­ga gu­bi­la i iz­gu­bi­će i u no­vom pla­ni­ra­nom po­ku­ša­ju vra­ća­nja u de­ve­de­se­te, umje­sto da sli­je­de go­di­ne no­vog mi­le­ni­ju­ma, ko­je su put za mir­ni­ji, gra­đan­ski, evrop­ski re­gi­on i Cr­nu Go­ru u nje­mu – za­klju­čio je pot­pred­sjed­nik DPS-a.
Pred­sjed­nik Sa­ve­za udru­že­nja ra­se­lje­nih Mi­len­ko Jo­va­no­vić re­kao je za „Dan“ da im kao or­ga­ni­za­to­ri­ma pro­te­sta ne sme­ta dr­ža­va Cr­na Go­ra, već na­pro­tiv – da je ap­so­lut­no po­štu­ju.
– Upra­vo zbog po­što­va­nja dr­ža­ve, nje­ne tra­di­ci­je i isto­ri­je ima­mo mo­ral­nu oba­ve­zu, bu­du­ći da je ve­li­ka ve­ći­na nas iz Cr­ne Go­re i za­to i or­ga­ni­zu­je­mo pro­test. Ni­ka­da se ne­će­mo sa­gla­si­ti sa od­lu­kom cr­no­gor­ske vla­sti da pri­zna ta­ko­zva­nu ne­za­vi­snost Ko­so­va. Ne­će­mo mir­no gle­da­ti ni do­la­zak u zva­nič­nu po­sje­tu naj­ve­ćeg dže­la­ta na­ših po­ro­di­ca ko­je su ma­hom iz Cr­ne Go­re –na­gla­sio je on.
Ka­ko je do­dao, Cr­na Go­ra je naj­vi­še u svo­joj isto­ri­ji de­sta­bi­li­zo­va­na on­da ka­da je nje­na vlast te­ro­ri­stič­ku tvo­re­vi­nu pri­zna­la kao dr­ža­vu iako nje­no po­sto­ja­nje ne pri­zna­ju Uje­di­nje­ne na­ci­je.
Ina­če, u jav­no­sti se na­sta­vlja ši­re­nje po­dr­ške pro­te­sti­ma, ko­je udru­že­nje or­ga­ni­zu­je sju­tra po­vo­dom Ta­či­je­vog do­la­ska. Iz Klu­ba Cr­ne Go­re i Sr­bi­je iz Pod­go­ri­ce na­ja­vlju­ju da će svi nji­ho­vi ak­ti­vi­sti i čla­no­vi pri­su­stvo­va­ti pr­o­te­stu is­pred vi­le „Go­ri­ca“.
– Sa ne­vje­ri­com smo pri­hva­ti­li in­for­ma­ci­ju da će ,,ze­mlju čoj­stva i ju­na­štva” po­sje­ti­ti ova­kav, za ve­ći­nu gra­đa­na, ne­po­že­ljan gost. Vje­ro­va­li smo, iz­gle­da na­iv­no, da u ovom po­li­tič­kom tre­nut­ku i is­ku­še­nji­ma kroz ko­je pro­la­zi naš na­rod, jer su na­pad­nu­te sve nje­go­ve te­melj­ne vri­jed­no­sti, ne­će do­ći do be­so­muč­ne ras­pro­da­je obra­za i ča­sti če­sti­te nje­go­šev­ske Cr­ne Go­re od od­na­ro­đe­nih po­li­tič­kih eli­ta ko­je njo­me upra­vlja­ju. Oči­gled­no, po­li­tič­ki i dru­štve­ni mo­ral­ni ko­dek­si vi­še ni­je­su na ni­vou na kom su bi­li kroz isto­ri­ju, na­rod­ski re­če­no – sve je na pro­da­ju. I što je naj­go­re po dru­štve­nu za­jed­ni­cu oči­gled­no za­rad lič­nih in­te­re­sa jed­ne sit­ne gru­pe lju­di oku­plje­nih oko cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra – ka­zao je Velj­ko Ra­čić i do­dao da je si­gu­ran da je po­vo­dom na­ja­vlje­ne po­sje­te zlo­čin­ca Ta­či­ja po­sti­đe­no pre­ko se­dam­de­set od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re.
Po­vo­dom Ta­či­je­ve po­sje­te iz Cr­no­gor­skog na­rod­nog klu­ba sa­op­šte­no je da je „gost vla­sti za­pad­nih pro­tek­to­ra u Cr­noj Go­ri po­zna­ti ko­sov­ski te­ro­ri­sta, ko­ji se di­rekt­no po­ve­zu­je sa jed­nim od naj­stra­šni­jih zlo­či­na u ljud­skoj isto­ri­ji”.
– Do­la­zi u Cr­nu Go­ru na kri­li­ma spolj­ne po­dr­ške ve­li­ko­al­ban­skoj eks­pan­zi­ji i te­ri­to­ri­jal­nim ape­ti­ti­ma u ko­ji­ma je sko­ro po­lo­vi­na Cr­ne Go­re. U Cr­nu Go­ru u ko­joj pet­na­est go­di­na, obes­pra­vlje­ni i u naj­ve­ćoj bi­je­di i pat­nji, bo­ra­vi pre­ko 11.000 iz­gna­ni­ka sa Ko­sme­ta –ka­zao je pred­sjed­nik or­ga­ni­za­ci­je Živ­ko Pe­ko­vić.
Ka­ko je do­dao, „da smo do­stoj­ni po­tom­ci na­ših pre­da­ka, da po­štu­je­mo sve­ti­nju pre­dač­ke ko­sti, Ta­či i nje­mu slič­ni se ne bi ni usu­di­li da kro­če na bi­lo ko­ji dio cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je”.
– Ima­ju li obra­za i sti­da oni što u na­še ime pri­ma­ju krv­ni­ka, ko­ji im je po­klao, po­ro­bio i pro­tje­rao na­rod i opu­sto­šio dje­do­vi­nu – za­pi­tao se Pe­ko­vić.V.R.


Ot­por le­ga­li­za­ci­ji ge­no­ci­da

Or­ga­ni­za­to­ri pro­te­sta po­vo­dom po­sje­te Ha­ši­ma Ta­či­ja po­no­vo su ju­če po­zva­li gra­đa­ne da se oku­pe u što ve­ćem bro­ju sju­tra u 12 ča­so­va is­pred vi­le „Go­ri­ca“ u Pod­go­ri­ci.
– Po­zi­va­mo gra­đa­ne da sku­pu pri­su­stvu­ju u što ve­ćem bro­ju i na taj na­čin is­ka­žu pro­ti­vlje­nje po­li­ti­ci le­ga­li­za­ci­je ge­no­ci­da i et­nič­kog či­šće­nja ko­ju per­so­ni­fi­ku­je ma­sov­ni ubi­ca i tr­go­vac ljud­skim or­ga­ni­ma Ha­šim Ta­či – sa­op­šti­li su or­ga­ni­za­to­ri oku­plja­nja.


Ni­ša­ni: Al­ba­ni­ja i Ko­so­vo će se uje­di­ni­ti

Pred­sjed­nik Al­ba­ni­je Bu­jar Ni­ša­ni ka­zao je da je uvje­ren da će se do­go­di­ti na­ci­o­nal­no je­din­stvo iz­me­đu Al­ba­ni­je i Ko­so­va.
– Bez sum­nje će do­ći do na­ci­o­nal­ne uni­je. To će se de­si­ti pri­rod­no, na naj­e­vrop­ski­ji mo­gu­ći na­čin. Kao što vi­di­mo da­nas u Evro­pi de­mo­krat­ski pro­jek­ti su pot­pu­no nor­mal­ni – re­kao je on, pre­no­si por­tal Te­le­gra­fi.
Do­dao je da ci­je­ni ulo­gu Sje­di­nje­njih Ame­rič­kih Dr­ža­va za Al­ba­ni­ju i Ko­so­vo.
– Za Al­ba­ni­ju i Al­ban­ce SAD su bi­le i osta­le vo­de­ći stra­te­ški part­ner – re­kao je al­ban­ski pred­sjed­nik.