Pred­log re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni, ko­ji će da­nas bi­ti raz­ma­tran, ima ve­ćin­sku po­dr­šku u Par­la­men­tar­noj skup­šti­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, oci­je­ni­li su ju­če pred­stav­ni­ci udru­že­nja u BiH ko­ji se za­la­žu da Cr­na Go­ra toj dr­ža­vi vra­ti Su­to­ri­nu. Oni su ju­če or­ga­ni­zo­va­li kon­fe­ren­ci­ju u Sa­ra­je­vu, uoči sjed­ni­ce Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne na či­jem dnev­nom re­du se na­la­zi i pred­log re­zo­lu­ci­ja o Su­to­ri­ni, ko­ji je pod­nio po­sla­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je De­nis Be­ći­ro­vić. Even­tu­al­no usva­ja­nje re­zo­lu­ci­je vo­di­lo bi ka po­ni­šte­nju pred­lo­ga ugo­vo­ra o gra­ni­ci iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re, i for­mi­ra­nju ko­mi­si­je ko­ja bi se ba­vi­la sta­tu­som Su­to­ri­ne.
Pro­fe­sor Su­ad Kurt­će­ha­jić sa Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ra­je­vu ka­zao je da je pro­blem Su­to­ri­ne me­dij­ski ak­tu­e­li­zo­van pri­je tri mje­se­ca.
– Obo­stra­ni je in­te­res i Cr­ne Go­re i BiH da se taj pro­blem ri­je­ši. Tu­đe ne­će­mo, a svo­je ne da­mo – re­kao je Kurt­će­ha­jić, a pre­no­se me­di­ji u BiH.
Be­ći­ro­vi­će­vom re­zo­lu­ci­jom se tra­ži da Par­la­men­tar­na skup­šti­na BiH od­ba­ci pred­log ugo­vo­ra o dr­žav­noj gra­ni­ci iz­me­đu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re, jer je, ka­ko se ocje­nju­je, ne­pri­hva­tljiv, ne­u­te­me­ljen i šte­tan.
Kurt­he­ća­jić je re­kao da tre­ba re­ći da je naj­zna­čaj­ni­ja stvar da je BiH već na Ber­lin­skom kon­gre­su ima­la gra­ni­ce s ko­ji­ma je ušla u Kra­lje­vi­nu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
– To su iste gra­ni­ce kao i sa­da, sa­mo je ta­da ima­la Su­to­ri­nu, a sa­da je ne­ma. Pred­sjed­ni­štvo AV­NOJ-a 24. fe­bru­a­ra 1945. go­di­ne za­u­ze­lo je stav da BiH tre­ba da uđe u za­jed­nič­ku dr­ža­vu u gra­ni­ca­ma ko­je su utvr­đe­ne na Ber­lin­skom kon­gre­su, zna­či sa Su­to­ri­nom. Cr­na Go­ra je uzur­pi­ra­la ovaj pro­stor 1945. go­di­ne i vi­še ga ni­je vra­ća­la. Bi­li su ne­for­mal­ni raz­go­vo­ri iz­me­đu Bla­ža Jo­va­no­vi­ća, cr­no­gor­skog pr­va­ka i na­šeg Đu­re Pu­ca­ra, pu­tem te­le­fo­na ili za ka­fan­skim sto­lom, ali je jed­no­stav­no nji­ma osta­vlje­na Su­to­ri­na. To ni­je imao pra­vo da ura­di ni Đu­ro Pu­car, ni bi­lo ko dru­gi – ka­zao je Kurt­će­ha­jić.
Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma, Su­to­ri­na je vla­sni­štvo BiH i ni­kad to vla­sni­štvo nad Su­to­ri­nom ni­je iz­gu­bi­la.
– Mi mo­ra­mo da se do­go­vo­ri­mo sa Cr­nom Go­rom. Pri­je to­ga, ja­ko je va­žno da bu­de usvo­je­na pred­lo­že­na re­zo­lu­ci­ja – ka­zao je Kurt­će­ha­jić.
On je re­kao da se za Su­to­ri­nu tre­ba iz­bo­ri­ti na dva na­či­na, a je­dan od njih je raz­go­vor sa cr­no­gor­skim pred­stav­ni­ci­ma.
– Uko­li­ko se ova stvar ne ri­je­ši ar­gu­men­ti­ma ići će se na sud, a Cr­na Go­ra ne­ma do­kaz vla­sni­štva nad Su­to­ri­nom. Cr­na Go­ra ima naj­ne­ja­sni­je gra­ni­ce. Mi ima­mo naj­de­fi­ni­sa­ni­je gra­ni­ce za­hva­lju­ju­ći to­me što je to utvr­đe­no na Ber­lin­skom kon­gre­su – is­ta­kao je Kurt­će­ha­jić. 
Pro­fe­sor Mu­riz Spa­hić ka­zao je da se na osno­vu ana­li­ze ge­o­graf­skih ka­ra­ta do­ka­zu­je da je Su­to­ri­na, od svog na­stan­ka do 1964. go­di­ne ka­da se po­sled­nji put pri­ka­zu­je na kar­ti, bi­la u sa­sta­vu BiH.
– To je do­ka­zi­vo. To je pro­stor BiH za ko­ji se vri­je­di bo­ri­ti – po­ja­snio je Spa­hić.
Pro­fe­sor Ibra­him Bu­ša­tli­ja po­ja­snio je da zbog ova­kvih pi­ta­nja do­la­zi do oru­ža­nih su­ko­ba.
– Od ka­ko po­sto­ji isto­ri­ja BiH stal­no je pro­stor Su­to­ri­ne u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni – re­kao je Bu­ša­tli­ja.
Po mi­šlje­nju En­ve­ra Ima­mo­vi­ća, u Sa­ra­je­vu ima­ju sva do­ku­men­te po ovom pi­ta­nju, a sred­njo­vje­kov­na Bo­sna ima­la je utvr­đe­ne gra­ni­ce i Su­to­ri­na bi­la je u nji­ho­vom sa­sta­vu.
Su­to­ri­na, pro­stor od 83.700 me­ta­ra kva­drat­nih, ob­u­hva­ta se­dam na­se­lje­nih mje­sta – Nji­vi­ce, Kru­še­vi­ce, Pri­je­vor, Šče­po­še­vi­će, So­li­la, Vr­ba­nje i Sit­ni­ca – gdje tre­nut­no ži­vi oko 1.600 gra­đa­na.M.V.


Vu­ko­vić: Mo­ra­mo bi­ti sprem­ni na sve

Pred­sjed­nik Od­bo­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Mi­o­drag Vu­ko­vić (DPS) vje­ru­je da je re­zo­lu­ci­ja u BiH ozbilj­na stvar ko­ju ne tre­ba ni po­li­tič­ki ni dr­žav­no ig­no­ri­sa­ti. Otva­ra­nje pi­ta­nja Su­to­ri­ne, sma­tra, neo­če­ki­va­no je i ne­po­treb­no.
– Ako bi se kre­nu­lo na na­čin ka­ko se kre­nu­lo sa ovom ini­ci­ja­ti­vom, on­da ne bi mo­gla da osta­ne bi­lo ko­ja po­sto­je­ća gra­nič­na li­ni­ja iz­me­đu bi­lo ko­jih dr­ža­va biv­še Ju­go­sla­vi­je – ka­zao je Vu­ko­vić za An­te­nu M.
On je ka­zao da se na­da da će sve za­vr­ši­ti na ade­kva­tan na­čin, ali ka­ko ka­že, tre­ba da bu­de­mo hlad­ne gla­ve i sprem­ni i na dru­ga­či­ji epi­log.
Po­sla­nik SNP-a Dan­ko Ša­ran­čić na­vo­di da u toj par­ti­ji pot­pu­no po­dr­ža­va­ju te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet i su­ve­re­ni­tet Cr­ne Go­re i da su pro­tiv bi­lo ka­kvog pre­kra­ja­nja gra­ni­ca.
Funk­ci­o­ner Bo­šnjač­ke stran­ke Su­ljo Mu­sta­fić sma­tra da „ne tre­ba ak­tu­e­li­zo­va­ti za­tvo­re­na pi­ta­nja”.