Cr­no­gor­ske slu­žbe bez­bjed­no­sti ni­je­su re­for­mi­sa­ne po stan­dar­di­ma NA­TO-a i zbog to­ga Cr­na Go­ra ni ove go­di­ne ne­će do­bi­ti po­ziv­ni­cu za pri­stu­pa­nje tom voj­nom sa­ve­zu, ka­zao je li­der PzP-a i član pred­sjed­ni­štva DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
–Sve je ve­ći broj čla­ni­ca Ali­jan­se ko­je se oštro pro­ti­ve da Cr­na Go­ra do­bi­je po­ziv­ni­cu za NA­TO. Pr­va gru­pa raz­lo­ga ve­za­na je za či­šće­nje sek­to­ra bez­bjed­no­sti od ka­dro­va ko­ji su u ne­do­pu­sti­vim bez­bjed­no­snim re­la­ci­ja­ma sa slu­žba­ma ze­me­lja ko­je ni­je­su čla­ni­ce NA­TO-a. U ANB-u, Mi­ni­star­stvu od­bra­ne i voj­noj di­plo­mat­skoj slu­žbi i da­lje su osta­li ključ­ni ka­dro­vi za ko­je po­sto­ji osno­va­na sum­nja da sa­ra­đu­ju sa slu­žba­ma ze­ma­lja ko­je ni­je­su čla­ni­ce NA­TO-a. Dru­ga gru­pa raz­lo­ga le­ži u či­nje­ni­ci da je od­re­đe­ni broj vi­so­ko­ran­gi­ra­nih ope­ra­ti­va­ca u slu­žba­ma bez­bjed­no­sti po­stao sa­stav­ni dio glo­bal­nih nar­ko-kar­te­la ko­ji se po­ve­zu­ju sa te­ro­ri­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. DEA tre­ti­ra bez­bjed­no­sne slu­žbe Cr­ne Go­re kao dio pro­ble­ma nar­ko-tra­fi­kin­ga i sto­ga ima ve­o­ma sla­bu sa­rad­nju sa ANB-om i Upra­vom po­li­ci­je. Tre­ća gru­pa raz­lo­ga je ak­tiv­no uče­šće slu­žbi bez­bjed­no­sti u sub­ver­ziv­nim, pro­tiv­u­stav­nim i ne­za­ko­ni­tim ak­tiv­no­sti­ma pro­tiv opo­zi­ci­je, pre­ma ko­joj se u kon­ti­nu­i­te­tu pri­mje­nju­ju mje­re taj­nog nad­zo­ra, vo­de se taj­ni do­si­jei, raz­bi­ja­ju opo­zi­ci­o­ne stran­ke i osni­va­ju no­ve pod nji­ho­vom kon­tro­lom – na­veo je Me­do­je­vić.
Đu­ka­no­vić je u uto­rak iz­ja­vio da oče­ku­je da će Cr­na Go­ra do kra­ja ove go­di­ne do­bi­ti po­ziv za član­stvo u NA­TO-u, kao što je to na­ja­vlje­no na po­sled­njem sa­mi­tu tog voj­nog sa­ve­za u Kar­di­fu.
Li­der De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je i član pred­sjed­ni­štva DF-a Mi­lan Kne­že­vić re­kao je da NA­TO per­for­mans ko­ji je Mi­lo Đu­ka­no­vić u uto­rak iz­veo na jav­nom ser­vi­su, i to na dan po­čet­ka bom­bar­do­va­nja na­še dr­ža­ve, pred­sta­vlja vr­hu­nac po­li­tič­ke mor­bid­no­sti i od­su­stva bi­lo ka­kvog ste­pe­na sa­o­sje­ća­nja pre­ma dvi­je hi­lja­de ne­vi­no na­stra­da­lih gra­đa­na biv­še SRJ.
 Ka­ko je do­dao, kad su pr­ve bom­be po­če­le da pa­da­ju po Go­lu­bov­ci­ma, Da­ni­lov­gra­du, Be­o­gra­du, No­vom Sa­du i Ni­šu, Đu­ka­no­vić je avi­o­nom NA­TO-a od­le­tio u Bri­sel, u sje­di­šte NA­TO-a, što pred­sta­vlja ne­za­bi­lje­žen akt ve­le­i­zda­je u no­vi­joj svjet­skoj isto­ri­ji.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bru­tal­na je ne­i­sti­na da je Đu­ka­no­vić 1999. go­di­ne sa­ču­vao gra­đan­ski mir u Cr­noj Go­ri, isto kao što je bru­tal­na ne­i­sti­na da NA­TO-bom­be ni­je­su pa­da­le i po Ze­ti, Da­ni­lov­gra­du i Bo­ki ko­tor­skoj.
–Su­štin­sko je pi­ta­nje ko­li­ko su bom­be sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom otro­va­le ži­vot­nu sre­di­nu, po­ve­ća­le broj obo­lje­lih od kar­ci­no­ma i pri­tom po­je­di­na mje­sta go­to­vo li­ši­la ži­vot­ne per­spek­ti­ve. Na­mjer­no ne že­lim po­mi­nja­ti Mu­ri­no, jer Đu­ka­no­vić ni­je do­sto­jan ni­jed­nog slo­va tog sve­tog mje­sta, ni­ti žr­ta­va bom­bar­do­va­nja. Nje­gov na­stup pred­sta­vlja di­rekt­no vri­je­đa­nje uspo­me­ne na sve one ko­ji su po­gi­nu­li u se­dam­de­se­to­smo­dnev­noj NA­TO agre­si­ji na Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju. Ali, od Đu­ka­no­vi­ća se dru­go ni­je mo­glo ni oče­ki­va­ti – za­klju­čio je Kne­že­vić.M.V.


Vu­ču­ro­vić: Pre­mi­jer od­go­vo­ran za ve­le­i­zda­ju

Port­pa­rol No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Jo­van Vu­ču­ro­vić za­pi­tao se šta re­ći ka­da oso­ba ko­ja se na­la­zi na mje­stu pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re, „do­du­še za­hva­lju­ju­ći kra­đi na iz­bo­ri­ma”, iz­ja­vi da je agre­si­ja NA­TO pak­ta na nje­go­vu ze­mlju mal­te­ne bi­la po­zi­tiv­na i `da pred­sta­vlja sna­žan ar­gu­ment za in­te­gra­ci­ju u NA­TO.
–Uz to, on je sve to sa­op­štio na go­di­šnji­cu bom­bar­do­va­nja SRJ. To je di­rekt­na uvre­da za sve žr­tve NA­TO agre­si­je i nji­ho­ve po­ro­di­ce, kao i za one ko­ji su se ča­sno oda­zva­li po­zi­vu da bra­ne otadž­bi­nu, ali to je i oče­ki­va­no od Đu­ka­no­vi­ća, jer zna­mo da je on, za­jed­no sa ko­a­li­ci­jom ko­ju je ta­da pred­vo­dio, bio po­dr­ška NA­TO-u u pro­lje­će 1999. go­di­ne. No­va če­sto pod­sje­ća na jed­nu va­žnu či­nje­ni­cu, vje­ro­vat­no ne­za­bi­lje­že­nu u isto­ri­ji, da je Đu­ka­no­vić te 1999. go­di­ne po­dr­šku agre­so­ru pru­žao sa po­zi­ci­je čla­na vr­hov­ne ko­man­de SRJ i da je u tim naj­te­žim tre­nu­ci­ma za ze­mlju, na­rod i voj­sku ,,po mi­šlje­nje’’ le­tio di­rekt­no u cen­tra­lu NA­TO-a. Ta­kvo po­na­ša­nje se zo­ve iz­da­ja – ka­zao je Vu­ču­ro­vić.


Ali­jan­sa ni­je pre­sud­no pi­ta­nje, ali je zna­čaj­na

Ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO ne bi eli­mi­ni­sao sve pri­jet­nje i pro­ble­me sa ko­ji­ma se dr­ža­va su­sre­će, ali bi to re­lak­si­ra­lo na­teg­nu­tu dru­štve­nu zbi­lju i olak­ša­lo sva­ko­dne­vi­cu, oci­je­nio je po­sla­nik Dri­tan Aba­zo­vić. On je u blo­gu na vla­di­nom saj­tu o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u na­veo da se u Cr­noj Go­ri ras­plam­sa­va ras­pra­va oko even­tu­al­nog učla­nje­nja u Ali­jan­su .
–Ne sa­mo da je to­me po­sled­njih da­na do­pri­ni­je­la i in­vol­vi­ra­nost stra­nih dr­žav­ni­ka, već to sva­ka­ko je­ste te­ma ko­ja za­slu­žu­je pa­žnju, i ve­ću ne­go što joj ka­pa­ci­te­ti na­šeg dru­štva čak i mo­gu pru­ži­ti – oci­je­nio je Aba­zo­vić.
To, ka­ko je re­kao, ni­je pi­ta­nje bi­ti ili ne bi­ti za Cr­nu Go­ru, ka­ko ne­ko že­li pred­sta­vi­ti, ali ono umno­go­me de­ter­mi­ni­še nje­nu bu­duć­nost.