Cr­noj Go­ri je neo­p­hod­na hit­na iz­mje­na iz­bor­nog si­ste­ma ako že­li­mo da od­go­va­ra ustav­nom opre­dje­lje­nju slo­bod­nih man­da­ta, sa­op­štio je za „Dan“ pro­fe­sor Đor­đi­je Bla­žić, ko­men­ta­ri­šu­ći to što u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re tre­nut­no od 81 po­sla­ni­ka de­set vi­še ni­je u par­ti­ji ili ko­a­li­ci­ji sa či­je su iz­bor­ne li­ste 2012. go­di­ne ušli u po­sla­nič­ke klu­pe. U od­no­su na vri­je­me po­sli­je iz­bo­ra, struk­tu­ra ak­tu­el­nog sa­zi­va par­la­men­ta bit­no je iz­mi­je­nje­na, što do­vo­di u pi­ta­nje iz­bor­ni re­zul­tat.
– U vi­še na­vra­ta upo­zo­ra­vao sam na ustav­no-prav­nu pro­ble­ma­tič­nost iz­bor­nog si­ste­ma. Ima­ju­ći u vi­du da ne­ma­mo dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, vi­še me i ne ču­di to što to­li­ko go­di­na Ustav­ni sud, ko­ji je za­du­žen za ustav­nost i za­ko­ni­tost, ću­ti o ovo­me. Na­ža­lost, u ovoj dr­ža­vi se mo­že sve što je in­te­res par­ti­ja – ka­zao je Bla­žić.
Biv­ši funk­ci­o­ne­ri De­mo­krat­skog fron­ta Mi­o­drag Le­kić, Go­ran Da­ni­lo­vić, Zo­ran Mi­lja­nić i Ra­do­van Asa­no­vić če­ka­ju da im par­la­ment odo­bri for­mi­ra­nje klu­ba po­sla­ni­ka, na­kon što su od­lu­či­li da iza­đu iz tog opo­zi­ci­o­nog sa­ve­za. Le­kić je ra­ni­je na­pu­stio De­mo­krat­ski front i u me­đu­vre­me­nu for­mi­rao no­vi po­li­tič­ki su­bjekt – De­mos. Biv­ši funk­ci­o­ner No­ve Go­ran Da­ni­lo­vić po­ku­šao je da par­tij­ske dru­go­ve ubi­je­di da iza­đu iz DF-a, da for­mi­ra­ju svoj po­sla­nič­ki klub i da na­sta­ve ti­je­snu sa­rad­nju sa De­mo­som. U glav­nom od­bo­ru ostao je u ubje­dlji­voj ma­nji­ni na­kon če­ga je od­lu­čio da na­pu­sti No­vu i da se pri­dru­ži De­mo­su.
– Po­sla­ni­ci po Usta­vu i za­ko­nu ima­ju slo­bo­dan man­dat i od­lu­ču­ju po sop­stve­noj sa­vje­sti. To je ka­rat­ke­ri­sti­ka slo­bod­nog man­da­ta za raz­li­ku od onih ve­za­nih za pri­pad­nost po­li­tič­koj par­ti­ji. Mi ima­mo si­stem­ski pri­lič­no pro­ble­ma­tič­nu kom­bi­na­ci­ju i gra­đa­ni ne gla­sa­ju za po­sla­ni­ke već za par­ti­je, ko­je on­da bi­ra­ju po­sla­ni­ke ko­ji ne­ma­ju ve­za­ni već slo­bod­ni man­dat. To uka­zu­je da je Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka i kom­ple­tan iz­bor­ni si­stem, ka­ko na dr­žav­nom ta­ko i lo­kal­nom ni­vou, spo­ran sa ustav­no-prav­nog sta­no­vi­šta. Ne omo­gu­ća­va se pra­vo bi­ra­ču kao no­si­o­cu su­ve­re­ni­te­ta da bi­ra svo­je pred­stav­ni­ke. Kao pro­dukt us­kra­ći­va­nja tog ele­men­tar­nog pra­va bi­ra­či­ma ima­mo upra­vo ova­kvu si­tu­a­ci­ju u par­la­men­tu – pro­ko­men­ta­ri­sao je Bla­žić.
Dru­gi ap­sekt pri­če o po­sla­ni­ci­ma ko­ji na­pu­šta­ju ma­tič­ne po­sla­nič­ke klu­bo­ve i ula­ze u dru­ge ili for­mi­ra­ju no­ve, tvr­di Bla­žić, od­no­si se na iz­i­gra­va­nje iz­bor­ne vo­lje.
– Ovo što se de­ša­va po­ka­zu­je da po­sla­ni­ci ni­je­su pred­stav­ni­ci gra­đa­na već par­ti­ja. Če­sto po­sla­ni­ci „tr­gu­ju“ man­da­ti­ma, što u jed­noj li­ni­ji mo­že da se tu­ma­či i kao iz­i­gra­va­nje bi­rač­ke vo­lje, ma­da ona to ne mo­že bi­ti jer ih je par­ti­ja sta­vi­la na li­stu, a ni­je­su gra­đa­ni gla­sa­li za njih – za­klju­čio je Bla­žić.
Ma­tič­nu par­ti­ju i po­sla­nič­ki klub u ak­tu­el­nom sa­zi­vu Skup­šti­ne pr­vi je na­pu­stio ne­ka­da­šnji funk­ci­o­ner No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je No­vi­ca Sta­nić. On se su­ko­bio sa ru­ko­vod­stvom No­ve zbog lo­kal­nih iz­bo­ra u Plje­vlji­ma i is­tu­pio iz par­ti­je. Za­dr­žao je po­sla­nič­ki man­dat i osno­vao svo­ju par­ti­ju – Po­kret za Plje­vlja.
Zbog ne­su­gla­si­ca sa ru­ko­vod­stvom Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re, tu par­ti­ju na­pu­stio je Zo­ran Mi­lja­nić i pri­dru­žio se klu­bu po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta. Ne­što ka­sni­je do­šlo je do ozbilj­ni­jih su­ko­ba u Po­zi­tiv­noj Cr­noj Go­ri, ko­ji su kul­mi­ni­ra­li od­la­skom Mla­de­na Bo­ja­ni­ća i Dri­ta­na Aba­zo­vi­ća.
Tra­že­ći na­čin ka­ko da se or­ga­ni­zu­ju u par­la­men­tu na­kon raz­la­za sa ma­tič­nim par­ti­ja­ma, Sta­nić, Bo­ja­nić i Aba­zo­vić su for­mi­ra­li klub ne­za­vi­snih po­sla­ni­ka.
Trend pro­mje­na par­tij­skih dre­so­va na­sta­vljen je na­kon kul­mi­na­ci­je kri­ze u So­ci­ja­li­stič­koj na­rod­noj par­ti­ji. Tu par­ti­ju su zbog ne­sla­ga­nja sa po­li­ti­kom ru­ko­vod­stva, pred­vo­đe­nog pred­sjed­ni­kom Sr­đa­nom Mi­li­ćem, na­pu­sti­li Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić, Ne­ven Go­šo­vić i Ob­rad Goj­ko­vić. I oni su po­ku­ša­li da for­mi­ra­ju klub po­sla­ni­ka. Po­zi­va­ju­ći se na od­red­be skup­štin­skog po­slov­ni­ka, ko­le­gi­jum im to ni­je do­zvo­lio pa su mo­ra­li da se pri­dru­že ra­ni­je for­mi­ra­nom klu­bu ne­za­vi­snih po­sla­ni­ka.
Po mi­šlje­nju pred­sjed­ni­ka Cen­tra za po­li­tič­ku edu­ka­ci­ju Dra­gi­še Ja­nju­še­vi­ća, uzrok pro­ble­ma je u od­lu­ci Ustav­nog su­da iz ko­je je pro­i­za­šlo za­kon­sko rje­še­nje da su od­bor­ni­ci i po­sla­ni­ci vla­sni­ci man­da­ta.
– Ustav­ni sud je na­pra­vio ne­što što se u prak­si po­ka­za­lo kao kr­še­nje sta­va 2 Usta­va Cr­ne Go­re ko­ji de­fi­ni­še da se ne mo­že pre­kra­ja­ti iz­bor­na vo­lja gra­đa­na. Kao po­sle­di­cu ta­kve od­lu­ke Ustav­nog su­da da­nas ima­mo op­šti ha­os. U Skup­šti­ni ima­mo već de­set po­sla­ni­ka ko­ji ni­je­su u par­ti­ja­ma sa či­jih su iz­bor­nih li­sta do­bi­li man­da­te, a i u lo­kal­nim par­la­men­ti­ma je sve ve­ći broj sa­mo­stal­nih od­bor­ni­ka – na­po­mi­nje Ja­nju­še­vić.
Pod­sje­ća i ne ne­ga­tiv­ne efek­te ta­kvog iz­bor­nog si­ste­ma ko­ji su ra­ni­je omo­gu­ći­li da se pro­mi­je­ni vlast u Nik­ši­ću.V.R.

Bez od­go­vor­no­sti pre­ma gra­đa­ni­ma

Pro­fe­sor Đor­đi­je Bla­žić upo­zo­ra­va da od­bor­ni­ci i po­sla­ni­ci, kao vla­sni­ci man­da­ta, u ne­ma­ju ni­ka­kvu od­go­vor­nost pre­ma bi­rač­kom ti­je­lu.
– To je ve­o­ma spor­no sa ustav­no-prav­nog sta­no­vi­šta. Ti­me se ja­sno do­ka­zu­je da u Cr­noj Go­ri ima­mo na sce­ni kla­sič­ni si­stem par­ti­to­krat­skog vla­da­nja – is­ta­kao je on.

Ma­ni­fe­sta­ci­ja po­li­tič­ke kri­ze

Ko­or­di­na­tor Gra­đan­ske ali­jan­se (GA) Edin Ko­lje­no­vić sma­tra da je na sce­ni ma­ni­fe­sta­ci­ja po­li­tič­ke kri­ze i dez­o­ri­jen­ti­sa­no­sti par­ti­ja, uz zna­tan uti­caj cen­ta­ra mo­ći. Ka­ko je pod­vu­kao, ova­kva frag­men­ta­ci­ja opo­zi­ci­je sva­ka­ko ne od­go­va­ra iz­bor­noj vo­lji gra­đa­na is­ka­za­noj na iz­bo­ri­ma i to će se po­ka­za­ti na sle­de­ćim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma.
– Du­go­roč­no ovo zna­či i ne­ku vr­stu „pro­či­šća­va­nja” opo­zi­ci­o­nih re­do­va pa će na­red­ni iz­bo­ri sva­ka­ko bi­ti za­sno­va­ni na dru­ga­či­joj po­li­tič­koj re­to­ri­ci od pret­hod­nih. I za vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju ovo će zna­či­ti ve­ći iza­zov jer će pre­ko pu­ta se­be ima­ti dru­ga­či­jeg ne­pri­ja­te­lja. Iz­bor­ni si­stem ne­će to­le­ri­sa­ti ma­nje i ne­ja­ke op­ci­je ko­je ne mo­gu sa­vla­da­ti cen­zus a tre­nut­no je u Skup­šti­ni ne­ko­li­ko ta­kvih – re­kao je Ko­lje­no­vić.

Dobro je što niko nije prešao na stranu vlasti

Po riječima izvršne direktorice Centra za građansko obrazovanje (CGO) Daliborke Uljarević i ranije se dešavalo da ima nezavisnih poslanika u crnogorskom parlamentu, ali ne u ovolikom obimu. Smatra da je najvažnije da nije bilo suštinskih prestrojavanja, odnosno da su svi ti poslanici i u svojstvu nezavisnih ostali na opozicionom fonu.
-Za razliku od sličnih prestrojavanja na lokalnom nivou, ovdje nismo imali primjere u kojima su poslanici iz opozicije prelazili kroz nezavisno djelovanje na stranu vlasti. Ovo govori dosta o neizvedenosti crnogorskog političkog sistema, o kontinuitetu traženja adekvatnih organizacionih i političkih formi a izborni proces pred nama ostaje kao šansa svima da nađu stabilnije političke izraze u kojima će moći u potpunosti da iskažu ono što cijene kao potreban politički diskurs-kazala je ona.
Kako je dodala, na drugoj strani, ovo je i posledica crnogorske političke realnosti čijem začaranom krugu doprinose i nedemokratske partijske strukture koje su dominantno organizovane po vertikali na čijem čelu je neprikosnoveni lider i gdje je nerijetko partikularni interes jedne uske grupe ljudi oko javnog interesa i javno proklamovanih opredjeljenja.