Funk­ci­o­ner De­mo­sa Go­ran Da­ni­lo­vić po­ru­čio je da vje­ru­je da će dru­gi opo­zi­ci­o­ni su­bjek­ti kon­tak­ti­ra­ti s njima ka­da bu­du sprem­ni pro­te­sti uko­li­ko im nji­ho­va po­moć bu­de neo­p­hod­na. U in­ter­vjuu za „Dan” ka­zao je da sma­tra da je pra­vi put da opo­zi­ci­ja po­kre­ne pi­ta­nje ne­po­vje­re­nja Vla­di i po­ru­ču­je da bez pri­mje­ne Za­ko­na o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka Skup­šti­na i tra­ja­nje u njoj po­sta­ju be­smi­sle­ni.
Če­mu je De­mos po­sve­ćen, tač­ni­je šta je pri­o­ri­tet va­šeg dje­lo­va­nja?
– Ti­ho i na­por­no ra­di­mo. Stva­ra­mo re­pre­zen­ta­ti­van tim. U or­ga­ni­za­ci­o­nom smi­slu for­mi­ra­mo struk­tu­ru ko­ja tre­ba da od­go­vo­ri iza­zo­vu no­vog po­li­tič­kog vre­me­na. Naj­ka­sni­je do po­čet­ka ok­to­bra ima­će­mo skup­šti­nu, ali nam ona po se­bi ni­je cilj. Ra­di­mo vi­še­stru­ko va­žne po­slo­ve – kre­i­ra­mo po­li­ti­ku ko­joj će se vje­ro­va­ti i stva­ra­mo ini­ci­jal­ne od­bo­re na te­re­nu... Str­plji­vo i bez pom­pe. Vje­ru­je­mo da će­mo u par­la­men­tu do­bi­ti mi­ni­mal­ne uslo­ve ka­ko bi­smo mo­gli da ra­di­mo svoj po­sao. Tre­nut­no ne­ma­mo ni sto­li­cu, ni sto, ali to je od­go­vor­nost dru­gih. Ne­će nam to uma­nji­ti sna­gu. Sa­mo pre­du­go tra­je i lju­di vi­de da sme­ta­mo mno­gi­ma – to će nam da­ti do­dat­nu sna­gu. Ba­vi­mo se neo­d­go­vor­nom vla­dom i nje­nom ka­ta­stro­fal­nom po­li­ti­kom. Opo­zi­ci­ji pru­ža­mo ru­ku do­sto­jan­stve­ne sa­rad­nje. Ig­no­ri­še­mo sit­ne smi­ca­li­ce i pro­la­zno­sti, pod­me­ta­nja no­gu i slič­no. To ni­je po­li­ti­ka – nas in­te­re­su­je su­šti­na.
To zna­či da će­te ima­ti za­ko­no­dav­nu ak­tiv­nost – ne­što kon­kret­no ili sva­ko­dnev­na par­la­men­tar­na ak­tiv­nost?
– Par­la­ment je de­mo­krat­sko po­li­tič­ko oruž­je u ru­ka­ma opo­zi­ci­je. Svje­sni smo to­ga. Sa­mo mo­ra ko­nač­no po­sta­ti pra­vi za­štit­nik za­ko­ni­to­sti. U su­prot­nom, be­smi­slen je. Dok smo unu­tra ra­di­će­mo od­go­vor­no i u mje­ri ko­ju nam kao ne­za­vi­snim po­sla­ni­ci­ma da­je po­slov­nik. Da, bi­će­mo kon­kret­ni. Prav­ni tim na­ših pri­ja­te­lja, uz po­dr­šku nas po­sla­ni­ka sa ogrom­nim is­ku­stvom, pri­pre­ma pred­log za­ko­na o Vla­di. Ka­da taj po­sao za­vr­ši­mo, da­će­mo ga na jav­nu ras­pra­vu. Ne­ma­mo ilu­zi­ja, ova par­la­men­tar­na ve­ći­na će od­bi­ti sva­ku bit­ni­ju ulo­gu Skup­šti­ne i sva­ko ogra­ni­ča­va­nje taj­no­vi­to­sti Vla­de. Ured­be po ko­ji­ma Vla­da funk­ci­o­ni­še su za­ko­no­dav­no ru­glo. Da­kle, ne za ovu vla­du, ne­go za onu ko­ju će for­mi­ra­ti opo­zi­ci­ja, za nju tre­ba­ju pra­vi­la. Lju­di­ma mo­ra­ju bi­ti ja­sni prin­ci­pi po ko­ji­ma ho­će­mo da pre­u­zme­mo vlast. Ne­ma ni pro­ro­ka ko­ji po­u­zda­no i tač­no zna ko­li­ko lju­di ra­di u jav­noj upra­vi i šta je nji­hov po­sao. Ko je na od­re­đe­no, na neo­d­re­đe­no, po ugo­vo­ru, do­go­vo­ru, na bo­lo­va­nju... Vla­da je naj­ve­ća taj­na. Vra­ti­li su sti­mu­lan­se za se­be, za­ra­đu­ju dvi­je i vi­še po­sla­nič­kih pla­ta.
Mi­sli­te li da je to ta­ko va­žan pro­blem i da li u ovom tre­nut­ku ne­ke broj­ke uka­zu­ju na alar­mant­no sta­nje?
– Alar­mant­no je. Vla­da je za­pu­šen si­stem. Jav­nost ra­da je upit­na. Oni dr­že lek­ci­je dru­gi­ma, a se­be sma­tra­ju ne­do­dir­lji­vim. Ka­ko od­lu­ču­je Vla­da, ko­li­ko gra­đa­ni zna­ju o to­me. Ka­kva je to in­sti­tu­ci­ja u ko­joj kad mi­ni­star pod­ne­se ostav­ku sle­de­ćeg če­ka­mo po po­la go­di­ne. Ako se mo­že po­la go­di­ne, mo­že se i traj­no bez mi­ni­sta­ra. Te stva­ri se mo­ra­ju ri­je­ši­ti za­ko­nom, od­re­di­ti ro­ko­vi, pro­pi­sa­ti nad­le­žno­sti – da jav­nost ne tu­ma­ra i na­ga­đa. Od­nos pre­ma par­la­men­tu, ta­ko­đe. Vla­da ko­ju bu­de pred­vo­dio De­mos bi­će ogra­ni­če­na za­ko­nom i do­slov­ce. Mo­ra se zna­ti ko­li­ko slu­žbe­nih auto­mo­bi­la dnev­no kr­sta­ri Pod­go­ri­com. Za či­je po­tre­be. U ko­ju svr­hu. Do­da­mo li im grad­ska slu­žbe­na auta, to je je­dan sa­o­bra­ćaj za se­be. Bez de­ma­go­gi­je i po­pu­li­zma, sma­nji­će­mo na funk­ci­o­nal­ni mi­ni­mum sve pri­vi­le­gi­je tog ti­pa. Je­dan klub po­sla­ni­ka ima jed­no slu­žbe­no auto, a mi­ni­star­stva na de­se­ti­ne, sto­ti­ne. Isto­vre­me­no, sa­o­bra­ćaj­na po­li­ci­ja do­bi­ja po smje­ni par li­ta­ra za auto. Stva­ri su po­sta­vlje­ne na­gla­vač­ke. Za­ko­nom mo­ra bi­ti pred­vi­đen ja­san prin­cip odr­ži­vo­sti vla­di­ne upra­ve-kon­struk­ci­je. Je­dan mi­ni­star, pet po­moć­ni­ka, de­set sa­vjet­ni­ka, de­set ka­bi­ne­ta, a re­zul­ta­ti nu­la. Za­mi­sli­te ko­li­ko je neo­p­hod­no ima­ti 22 or­ga­na upra­ve u sa­sta­vu mi­ni­star­sta­va, šest sa­mo­stal­nih or­ga­na upra­ve, dva se­kre­ta­ri­ja­ta, šest za­vo­da, di­rek­ci­ju, agen­ci­ju... osam ge­ne­ral­nih di­rek­to­ra u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, re­ci­mo, ili pet ge­ne­ral­nih u MUP-u. Je li ne­do­pu­sti­vo da mi­ni­star do­la­zi na po­sao svo­jim auto­mo­bi­lom. Za­što bi po­sla­nik mo­gao, a mi­ni­star ne. Ja­sno je da Vla­da kao iz­vr­šni or­gan mo­ra ima­ti sve neo­p­hod­ne pred­u­slo­ve za kva­li­te­tan rad. Ipak, taj rad iz­o­sta­je. I po­red to­ga što vla­da­ju sko­ro ne­kon­tro­li­sa­no. 2.000 auto­mo­bi­la, sa­mo u Upra­vi za ne­kret­ni­ne 69. Ko­li­ko je to vo­za­ča, go­ri­va, dnev­nih tro­ško­va. Do­daj­te to­me obez­bje­đe­nje pred­sjed­ni­ka Vla­de, mi­ni­sta­ra, ka­bi­ne­te... Sva­ki put ka­da po­sku­pi go­ri­vo mi ne pla­ća­mo sa­mo do­dat­no za svo­je auto­mo­bi­le, mi fi­nan­si­ra­mo i po­tro­šnju svih ovih ko­ji ne­mi­li­ce tro­še. Po­sto­je tak­si slu­žbe u gra­du, mo­žda naj­jef­ti­ni­ja tak­si uslu­ga u Evro­pi. Mo­ra li se „iz­la­zi­ti na te­ren” dva i po ki­lo­me­tra od cen­tra, a slu­žbe­nim auti­ma ko­ja po­tro­še svu even­tu­al­nu ko­rist.
Ho­će­te li uče­stvo­va­ti u opo­zi­ci­o­nim ak­ci­ja­ma dru­gih su­bje­ka­ta, po­put even­tu­al­nih pro­te­sta i tra­že­nja pre­la­zne vla­de?
– De­mos ima svo­ju adre­su, pred­sjed­ni­ka i re­le­vant­nu sna­gu. Po­štu­je­mo pra­vi­la. Ka­da mi bu­de­mo ima­li svo­je ak­ci­je za ko­je je neo­p­hod­na po­dr­ška dru­gih, tra­ži­će­mo je u kon­kret­noj i ko­rekt­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji ko­ja pri­li­či bu­du­ćoj vla­sti. Na­dam se da će ta­ko ra­di­ti i dru­gi. Ka­da ne­što bu­de sprem­no, vje­ru­jem da će­ kon­tak­ti­ra­ti s nama bu­de li po­treb­na na­ša po­moć. Ka­da je u pi­ta­nju pre­la­zna vla­da, pod­sje­ćam da smo ne­dav­no od­bi­je­ni i da će bi­ti muč­no nu­di­ti is­ti­ma istu stvar na­kon sve­ga nekoliko mje­se­ci, ako se ko od vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je ni­je pre­do­mi­slio. Mi­o­drag Le­kić je na toj opo­zi­ci­o­noj ak­ci­ji uspio u jed­nom tre­nut­ku da do­bi­je, uz opo­zi­ci­o­ne po­sla­ni­ke, i po­sla­ni­ka ili dva iz vla­sti. Ako ne­ko sma­tra da mo­že bo­lje, ne­ka po­ku­ša, bi­će od ko­ri­sti. Mi­slim, me­đu­tim, da 36 po­sla­ni­ka opo­zi­ci­je mo­ra da pro­na­đe i dru­gi od­go­vor. Pi­ta­nje po­vje­re­nja Vla­di i is­tje­ri­va­nje stva­ri na či­stac je pra­vi put. Da vi­di­mo šta je sa pri­mje­nom Za­ko­na o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka. Ne­ma li pri­mje­ne, Skup­šti­na i tra­ja­nje u njoj po­sta­ju be­smi­sle­ni.
 V.R.


Skupština posmatrač neodgovorne Vlade

Kri­ti­ku­je­te Vla­du, a pri­zna­će­te da i Skup­šti­na tro­ši. Ka­kav je Vaš od­nos pre­ma to­me?
– Sko­ro isti. Da i Skup­šti­na je po­tro­šač, ali su to ne­u­po­re­di­ve ka­te­go­ri­je. Skup­šti­na je mno­go jav­ni­ja u ra­du. Ipak, tre­ba nam za­kon o Skup­šti­ni. Po­slov­nik je pre­va­zi­đen kao ključ­ni akt. Mo­ra­ju se pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti nad­le­žno­sti, pra­vi­la... Ima­mo za­ko­ne o sve­mu, a ne­ma­mo o se­bi. De­mos zbog sve­ga, pa i zbog ime­na, ima oba­ve­zu da Skup­šti­nu, na­rod­nu skup­šti­nu, uozbi­lji do mje­re evrop­skog pro­sje­ka. Skup­šti­na mo­ra na­ći na­čin da na­tje­ra Vla­du, i po prin­ci­pu auto­ma­ti­zma, da spro­vo­di usvo­je­ne za­ko­ne. Ka­da se du­že od pro­pi­sa­nih ro­ko­va ne spro­vo­de za­ko­ni, za či­je usva­ja­nje je neo­p­hod­na ap­so­lut­na ili dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na, Vla­da mo­ra bi­ti raz­ri­je­še­na. To mo­ra va­ži­ti za sva­ku vla­du u bu­duć­no­sti. Ni­je nor­mal­no da Vla­du kon­tro­li­še ne­vla­din sek­tor, a da je Skup­šti­na po­sma­trač. Na­ša kon­trol­na funk­ci­ja je pod­jed­na­ko va­žna kao i za­ko­no­dav­na.