Cr­noj Go­ri 270 mi­li­o­na eura iz IPA fon­da ne mo­ra zna­či­ti pu­no ako ne bu­du re­a­li­zo­va­ne pri­prem­ne ak­tiv­no­sti ko­je će omo­gu­ći­ti da op­šti­ne ima­ju ka­pa­ci­te­ta da taj no­vac sta­ve u funk­ci­ju na pra­vi na­čin, sma­tra Aj­ša Ha­dži­be­go­vić iz Gra­đan­ske ali­jan­se.
Cr­na Go­ra je ka­da je u pi­ta­nju IPA 2 do­bi­la u star­tu po­ve­ća­nje od de­set od­sto, ta­ko da će sa­da ima­ti 270,5 mi­li­o­na eura, ko­li­ko je na ras­po­la­ga­nju do 2020. go­di­ne.
Pre­ma na­vo­di­ma Ha­dži­be­go­vi­će­ve, da bi se uop­šte pro­ci­je­ni­lo na ko­ji je na­čin Cr­na Go­ra ras­po­la­ga­la nov­cem i da li ga je do­volj­no po­vu­če­no iz IPA fon­do­va, neo­p­hod­no je pri­je sve­ga po­gle­da­ti po­sta­vlje­ne ci­lje­ve i po­stig­nu­te re­zul­ta­te.
– U prin­ci­pu nam ma­lo zna­či sta­ti­stič­ki po­da­tak ko­li­ko je nov­ca po­vu­če­no ako ga ni­je­smo upo­re­di­li sa onim šta smo htje­li da po­stig­ne­mo i šta smo po­sti­gli za­hva­lju­ju­ći tim fon­do­vi­ma – re­kla je Ha­dži­be­go­vi­će­va agen­ci­ji Mi­na.
Na­ža­lost, ka­ko je do­da­la, ta vr­sta vi­zi­je i du­go­roč­nog pla­ni­ra­nja fa­li na svi­ma ni­vo­i­ma vla­sti u Cr­noj Go­ri.
– Za­to, re­ci­mo, i no­vi okvir­ni spo­ra­zum za IPA dva i 270 mi­li­o­na eura nam mo­gu, a i ne mo­ra­ju zna­či­ti pu­no, ako ne bu­du re­a­li­zo­va­ne i is­ko­or­di­ni­sa­ne pri­prem­ne ak­tiv­no­sti ko­je će omo­gu­ći­ti da re­le­vant­ne in­sti­tu­ci­je, a po­seb­no op­šti­ne, ima­ju do­volj­no ka­pa­ci­te­ta da ta sred­stva pla­ni­ra­ju, po­vu­ku i sta­ve u funk­ci­ju na pra­vi na­čin – re­kla je Ha­dži­be­go­vi­će­va.
Ka­ko je na­ve­la, za ta­kvo pla­ni­ra­nje, za iz­grad­nju po­treb­nih ka­pa­ci­te­ta, za kva­li­tet­nu im­ple­men­ta­ci­ju po­seb­no je va­žno osvje­tli­ti gdje nam ko­ji re­sur­si le­že, i u skla­du sa tim zna­čaj­no una­pri­je­di­ti ko­mu­ni­ka­ci­ju sa gra­đa­ni­ma i ci­vil­nim sek­to­rom, aka­dem­skom za­jed­ni­com, re­al­nim sek­to­rom.
Sa dru­ge stra­ne, ka­za­la je Ha­dži­be­go­vi­će­va, ve­li­ki pro­blem je ne­e­fi­ka­sna me­đu­sek­tor­ska ko­mu­ni­ka­ci­ja i ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu raz­li­či­tih ni­voa vla­sti.
– Pa fa­li pla­ni­ra­nje ko­je je za­sno­va­no na re­al­nim i pri­o­ri­tet­nim po­tre­ba­ma gra­đa­na, te pla­ni­ra­nje ko­je pod­ra­zu­mi­je­va udru­ži­va­nje i sa­rad­nju raz­li­či­tih sek­to­ra umje­sto pre­ba­ci­va­nja nad­le­žno­sti – do­da­la je pred­stav­nik Gra­đan­ske ali­jan­se.
Ha­dži­be­go­vi­će­va sma­tra da, za ze­mlju ko­ja je u ovoj fa­zi evrop­skih in­te­gra­ci­ja, kva­li­tet in­for­ma­ci­ja ko­ji­ma se ba­ra­ta u jav­no­sti mo­že i mo­ra bi­ti mno­go ve­ći.
– Vri­je­me je da se od­stu­pi od flo­sku­la ka­ko sa Evrop­skom uni­jom (EU) do­la­zi bo­lji stan­dard ži­vo­ta i kva­li­tet­ni­je is­pu­nje­nje ljud­skih pra­va i da se poč­ne kon­kret­no ba­ra­ta­ti po­da­ci­ma, in­for­ma­ci­ja­ma, ana­li­za­ma o mo­guć­no­sti­ma i na­či­ni­ma, o pla­no­vi­ma i pred­u­ze­tim mje­ra­ma ka­ko da to sa­mi po­stig­ne­mo pod okri­ljem EU – sa­op­šti­la je ona.
On­da bi­smo, za­klju­či­la je Ha­dži­be­go­vićeva, la­ko do­šli do pro­cje­na ko­ji dio kre­dit­nog za­du­ži­va­nja ili na­me­ta­nja no­vih po­re­za gra­đa­ni­ma mo­že­mo da iz­bjeg­ne­mo ako efi­ka­sni­je is­pla­ni­ra­mo ko­ri­šće­nje do­stup­nih fon­do­va.
M.V.