In­ve­sti­ci­je u ener­get­ski sek­tor se na­sta­vlja­ju uz zna­ča­jan ne­do­sta­tak tran­spa­rent­no­sti, na­vo­di se u pri­lo­gu ko­ji je Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) do­sta­vi­la Evrop­skoj ko­mi­si­ji za go­di­šnji iz­vje­štaj o na­pret­ku Cr­ne Go­re. Ka­ko je na­ve­de­no, kon­kret­ni pri­mje­ri ne­tran­spa­rent­nih ula­ga­nja su pri­pre­me za iz­grad­nju dru­gog blo­ka ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma, ko­je se na­sta­vlja­ju sa dvi­je kom­pa­ni­je iz Ki­ne i Če­ške.
Po nji­ho­voj tvrd­nji, slič­no je i sa pro­jek­tom pod­mor­ske ener­get­ske in­ter­ko­nek­ci­je iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ita­li­je, gdje Vla­da i da­lje, upr­kos pre­po­ru­ka­ma Evrop­skog par­la­men­ta da se in­for­ma­ci­je o ovom pi­ta­nju jav­no ob­ja­ve, od jav­no­sti kri­je in­for­ma­ci­je o eko­nom­skom re­zo­nu da uđe u ta­ko skup pro­je­kat.
U pri­lo­gu ko­ji je MANS do­sta­vio Evrop­skoj ko­mi­si­ji na­vo­di se da pre­gled pr­vo­ste­pe­nih pre­su­da u obla­sti ko­rup­ci­je po­ka­zu­je da zva­nič­ni dr­žav­ni po­da­ci uklju­ču­ju i one slu­ča­je­ve ko­ji se od­no­se na pre­kr­ša­je, ali ne i na ko­rup­ci­ju, kao i pro­ce­su­i­ra­nje po­je­di­na­ca iz pri­vat­nog sek­to­ra kao jav­nih funk­ci­o­ne­ra.
– Slič­no se mo­že re­ći i za oblast or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. U mno­gim slu­ča­je­vi­ma spe­ci­jal­ni tu­ži­o­ci pr­vo pod­no­se op­tu­žbe za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, da bi ih ka­sni­je po­vla­či­li to­kom sud­skog po­stup­ka. Ipak, i kao ta­kve ove op­tu­žni­ce su sa­stav­ni dio zva­nič­ne sta­ti­sti­ke. Na­da­lje, mno­ge op­tu­žni­ce za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal su do­ve­le do pre­su­da za kri­vič­na dje­la ko­ja ne či­ne or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, ali su i da­lje dio zva­nič­ne sta­ti­sti­ke u ovoj obla­sti. Tu­ži­o­ci če­šće i efi­ka­sni­je pro­ce­su­i­ra­ju za­po­sle­ne u pri­vat­nom sek­to­ru ne­go jav­ne funk­ci­o­ne­re i dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke – na­ve­de­no je u pri­lo­gu MANS-a za iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je.
Iz MANS-a is­ti­ču da se u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va u ko­ji­ma su op­tu­že­ni jav­ni fuk­ci­o­ne­ri, osu­đu­ju­će pre­su­de rje­đe ne­go ka­da je ri­ječ o ko­rup­ci­ji na ni­žem ni­vou. Na­gla­ša­va­ju i da su iz­no­si ko­ji su od­re­đe­ni od su­do­va kao kom­pen­za­ci­ja za šte­te od ko­rup­ci­je ne­ko­li­ko pu­ta ma­nji ne­go pro­cje­ne tu­ži­la­ca u op­tu­žni­ci, na­ro­či­to u slu­ča­je­vi­ma ko­ji uklju­ču­ju ko­rup­ci­ju u jav­nom sek­to­ru.
– Ka­zne­na po­li­ti­ka za dje­la ko­rup­ci­je je ne­u­jed­na­če­na, ne­do­sled­na i ne­sve­o­bu­hvat­na, pa ta­ko i ne­pred­vi­di­va. Na taj na­čin is­hod za­vi­si od sud­ske prak­se pred su­dom ili od po­je­di­nač­nih su­di­ja. Pre­če­ste iz­mje­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re u di­je­lu ko­ji se od­no­si na zlo­u­po­tre­be po­lo­ža­ja i raz­li­ke u in­ter­pre­ta­ci­ji tih iz­mje­na u prak­si do­pri­ni­je­le su da mno­ge oso­be op­tu­že­ne za ko­rup­ci­ju bu­du bla­že ka­žnje­ne ili čak u pot­pu­no­sti oslo­bo­đe­ne. Su­do­vi ri­jet­ko do­su­đu­ju za­tvor­ske ka­zne za kri­vič­na dje­la ko­rup­ci­je, a ma­nja ko­rup­ci­ja je oštri­je sank­ci­o­ni­sa­na od one na vi­so­kom ni­vou – kon­sta­tu­je se u pri­lo­gu MANS-a.
Pre­ma nji­ho­voj ocje­ni, za­tvor­ske ka­zne su od­re­đi­va­ne u svim slu­ča­je­vim ak­tiv­nog da­va­nja mi­ta, iako su se uvi­jek od­no­si­le na ma­lu ko­rup­ci­ju. S dru­ge stra­ne, upo­zo­ra­va­ju iz MANS-a, za­tvor­ske ka­zne su eks­trem­no ri­jet­ke u slu­ča­je­vi­ma zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, u ve­ći­ni slu­ča­je­va su sank­ci­o­ni­sa­ne uslov­nom ka­znom, bez ob­zi­ra na ko­li­či­nu ko­ri­sti ko­ja je na taj na­čin obez­bi­je­đe­na i da li je uklju­či­va­la kri­vič­na dje­la sa ele­men­ti­ma ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou. M.V.