Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i ci­vil­ni sek­tor u na­red­nim mje­se­ci­ma mo­ra­ju in­ten­ziv­ni­je ra­di­ti na po­ve­ća­nju po­dr­ške jav­no­sti za učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO, sa­op­šte­no je to­kom dru­gog da­na Re­gi­o­nal­nog evro­a­tlant­skog kam­pa, ko­ji Al­fa cen­tar or­ga­ni­zu­je u Nik­ši­ću. Dru­gi dan RE­AKT-a bio je po­sve­ćen po­li­tič­kom i eko­nom­skom aspek­tu učla­nje­nja u NA­TO.
O sprem­no­sti Cr­ne Go­re da re­a­gu­je u van­red­nim si­tu­a­ci­ja­ma go­vo­rio je Ivan Iva­ni­šević iz Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va.
– Cr­na Go­ra je ge­ne­ral­no sprem­na da br­zo i efi­ka­sno od­re­a­gu­je u hit­nim si­tu­a­ci­ja­ma, kao što su vre­men­ske ne­po­go­de. Da bi­smo bi­li u mo­guć­no­sti da to ura­di­mo, go­di­šnje mo­ra­mo odr­ža­ti bar jed­nu ve­li­ku si­mu­la­ci­ju van­red­ne si­tu­a­ci­je, što je u na­šim uslo­vi­ma zbog opre­me i osta­lih re­sur­sa ve­o­ma te­ško. Sa­rad­nja sa ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma NA­TO-a u tom seg­men­tu je od ve­li­kog zna­ča­ja – na­gla­sio je Iva­ni­še­vić.
Za­mje­nik am­ba­sa­do­ra Nje­mač­ke Uve Mer­ku­ter tvr­di da je tre­nut­na po­dr­ška jav­no­sti za učla­nje­nje u NA­TO oko 50 od­sto.
– U sva­kom slu­ča­ju, za­da­tak li­de­ra je da jav­no­sti pre­do­če be­ne­fi­te učla­nje­nja u NA­TO – po­ru­čio je Mer­ku­ter.
Go­vo­re­ći o mo­guć­no­sti da Cr­na Go­ra bu­de voj­no ne­u­tral­na, Mer­ku­ter je is­ta­kao da ze­mlja po­put Cr­ne Go­re ne bi tre­ba­lo da se po­re­di sa Švaj­car­skom i Austri­jom zbog raz­li­či­te isto­ri­je.
– To su ipak ze­mlje ko­je ima­ju du­gu tra­di­ci­ju ne­u­tral­no­sti, dok je u Cr­noj Go­ri i Ma­ke­do­ni­ji si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja i sma­tram da ne­u­tral­nost u va­šem slu­ča­ju ni­je op­ci­ja – po­ru­čio je Mer­ku­ter.
Ka­te­ri­na Ve­lja­nov­ska, asi­stent na MIT fa­kul­te­tu u Sko­plju, sma­tra da Cr­na Go­ra tre­nut­no ima naj­ve­će šan­se za ula­zak u Ali­jan­su, što bi od­go­va­ra­lo i Ma­ke­do­ni­ji. Ona je is­ta­kla da se mo­ra vo­di­ti ra­ču­na o si­ner­gi­ji u re­gi­on.
– Sve ze­mlje u re­gi­o­nu ima­le su mul­ti­et­nič­ke pro­ble­me. Ula­skom u NA­TO si­tu­a­ci­ja bi se smi­ri­la – ka­za­la je Ve­lja­nov­ska.
To­re An­de­r­son, voj­ni ata­še u am­ba­sa­di Kra­lje­vi­ne Nor­ve­ške, ob­ja­snio je da je nor­ve­ška ne­u­tral­nost pre­ki­nu­ta jer se po­čet­kom Hlad­nog ra­ta na­šla u sre­di­ni iz­me­đu su­prot­sta­vlje­nih blo­ko­va i ta­da se zbog sa­ve­zni­štva sa En­gle­skom pri­klo­ni­la za­pad­noj ali­jan­si.
– Član­stvo u NA­TO sa­ve­zu je ve­li­ka oba­ve­za. Da bi si­stem od­bra­ne bio odr­živ, po­treb­na su i ve­li­ka ula­ga­nja. S ob­zi­rom na to da je Nor­ve­ška ze­mlja sa pet mi­li­o­na sta­nov­ni­ka i ve­li­kom oba­lom, odr­ža­va­nje nje­nog si­ste­ma od­bra­ne izu­zu­et­no je za­htjev­no – ka­zao je An­der­son.
Da je Slo­ve­ni­ja od ula­ska u NA­TO oja­ča­la svoj od­bram­be­ni i voj­ni iden­ti­tet, od če­ga im je voj­ska ima­la broj­ne be­ne­fi­te, na­gla­sio je Da­mir Črn­čec, sa­vjet­nik u Mi­ni­star­tsvu od­bra­ne Re­pu­bli­ke Slo­ve­ni­je.
S.R.