Nje­mač­ka će vra­ti­ti azi­lan­te ko­ji su sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re emi­gri­ra­li u ne­ki od nje­mač­kih gra­do­va, po­ru­či­la je u in­ter­vjuu za „Dan” Gu­drun Eli­za­ber Štaj­na­ker, am­ba­sa­dor­ka Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri. Štaj­na­ker je is­ta­kla i da ne­ma pra­vo­sna­žnih pre­su­da za ko­rup­ci­ju na vi­so­kom ni­o­vu. Op­tu­žbe jed­nog bro­ja po­sla­ni­ka i NVO sek­to­ra da se agi­ta­ci­jom za NA­TO umi­je­ša­la u unu­tra­šnje stva­ri Cr­ne Go­re am­ba­sa­dor­ka Štaj­na­ker je od­luč­no od­ba­ci­la na­vo­de­ći da i za­go­vor­ni­ci i pro­tiv­ni­ci član­stva u Ali­jan­si ima­ju jed­na­ko pra­vo da pro­mo­vi­šu svo­je sta­vo­ve.
●Usko­ro će go­di­na od ka­da ste do­šli u Cr­nu Go­ru. Ka­kva je Va­ša pro­cje­na cr­no­gor­skih re­for­mi na pu­tu ka Evrop­skoj uni­ji?
– De­le­ga­ci­ja Evrop­ske uni­je u Pod­go­ri­ci, ko­ja za­po­šlja­va eks­per­te, je­ste ta ko­ja mo­že da­ti mno­go bo­lju pro­cje­nu ne­go jed­na ma­la bi­la­te­ral­na am­ba­sa­da. U su­šti­ni, mi pri­hva­ta­mo pro­cje­nu De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je. Po­sto­je po­ma­ci, po­go­to­vu ka­da je ri­ječ o do­no­še­nju no­vih za­ko­na, za­kon­skih iz­mje­na i pod­za­kon­skih aka­ta. Me­đu­tim, im­ple­men­ta­ci­ja tih za­ko­na i pod­za­kon­skih aka­ta je če­sto na ne­do­volj­nom ni­vou.
●Dr­ža­ve EU če­sto upo­zo­ra­va­ju Cr­nu Go­ru da se ne­do­volj­no bo­ri pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, da ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja za ob­ra­čun sa ma­fi­jom i da je do­kaz za to či­nje­ni­ca što „ne lo­vi­mo krup­ne ri­be”, od­no­sno što ne­ma ni­jed­ne pra­vo­sna­žne pre­su­de za ko­rup­ci­ju na vi­so­kom ni­vou. Ka­ko Vi to vi­di­te?
– Ko­li­ko ja mo­gu da ra­zu­mi­jem tu kom­pli­ko­va­nu te­ma­ti­ku, pri­mje­ću­jem da su pra­vo­sna­žne pre­su­de ri­jet­kost. U mno­gim slu­ča­je­vi­ma ko­rup­ci­je, ko­ji su mi po­zna­ti iz me­di­ja, ne vo­de se ni is­tra­ge, tj. ne do­la­zi ni do po­di­za­nja op­tu­žni­ce. To na­vo­di na za­klju­čak da po­sto­je de­fi­ci­ti pri nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma, a po­ne­kad mo­žda i ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje. Kao am­ba­sa­dor­ka pra­tim te slu­ča­je­ve i even­tu­al­no o nji­ma iz­vje­šta­vam vla­du u Ber­li­nu. Vla­di Cr­ne Go­re i cr­no­gor­skom dru­štvu po­ma­že­mo pri ot­kla­nja­nju de­fi­ci­ta iz tih obla­sti ta­ko što, iz­me­đu osta­log, nu­di­mo eks­pert­sku po­moć i u sa­rad­nji sa Vla­dom Cr­ne Go­re, opo­zi­ci­jom i ne­vla­di­nim sek­to­rom po­dr­ža­va­mo ra­zno­ra­zne ma­ni­fe­sta­ci­je i po­zi­va­mo ov­da­šnje eks­per­te na do­dat­no ob­u­ča­va­nje u Nje­mač­koj.
●Šta na pu­tu ka EU Cr­na Go­ra mo­ra kon­kret­no da do­ka­že da je sprem­na da po­bolj­ša u svom si­ste­mu?
Ad­mi­ni­stra­tiv­na usva­ja­nja evrop­skih stan­dar­da i ak­tiv­ni­je uklju­či­va­nje ci­vil­nog dru­štva, pa i onih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je kri­ti­ku­ju Vla­du – na to­me bi se mo­glo po­ra­di­ti.
●Pre­ko pet hi­lja­da gra­đa­na emi­gri­ra­lo je iz Cr­ne Go­re u dr­ža­ve EU, a naj­vi­še njih oti­šlo je u Nje­mač­ku. Šta je uzrok ve­li­ke mi­gra­ci­je u Va­šu dr­ža­vu?
– Ne ras­po­la­že­mo pre­ci­znim po­dat­kom ko­li­ko je cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na ot­pu­to­va­lo u Nje­mač­ku sa na­mje­rom da traj­no na­pu­ste svo­ju do­mo­vi­nu. Po mo­jim sa­zna­nji­ma, raz­lo­zi nji­ho­vog od­la­ska su go­to­vo is­klju­či­vo eko­nom­skog ka­rak­te­ra.
●S ob­zi­rom na to da ste ra­ni­je ja­sno sa­op­šti­li da emi­gran­ti, ko­ji su uglav­nom sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re, ne­će do­bi­ti po­li­tič­ki azil, ho­će li ih i ka­da Nje­mač­ka vra­ti­ti u Cr­nu Go­ru?
– Oso­be ko­je u Nje­mač­koj neo­sno­va­no pod­ne­su za­htjev za azil mo­ra­ju, pri­je ili ka­sni­je, bez iz­u­zet­ka na­pu­sti­ti Nje­mač­ku. Iz tog raz­lo­ga ne sa­vje­tu­jem ni­ko­me da ide u Nje­mač­ku sa na­mje­rom da pu­tem pod­no­še­nja za­htje­va za azil po­ku­ša do­bi­ti du­ži ili traj­ni bo­ra­vak u ze­mlji. Is­hod sve­ga mo­že bi­ti i da se tim oso­ba­ma na du­ži pe­ri­od za­bra­ni ula­zak u Nje­mač­ku.
●Za­što sma­tra­te da je Cr­noj Go­ri mje­sto u NA­TO-u?
– NA­TO je od­bram­be­ni sa­vez u sklo­pu ko­jeg se svi čla­no­vi oba­ve­zu­ju na mi­rov­no rje­ša­va­nje kon­fli­ka­ta i u ozbilj­nim si­tu­a­ci­ja­ma se me­đu­sob­no po­ma­žu. Mi­slim da je za ma­lu dr­ža­vu ka­kva je Cr­na Go­ra, kao dio re­gi­o­na či­ja je pro­šlost obi­lje­že­na mno­gim kon­flik­ti­ma, od ve­li­ke pred­no­sti da pri­stu­pi jed­nom ova­kvom sa­ve­zu. Član­stvom u NA­TO bi se osna­žio imidž Cr­ne Go­re, kao i po­vje­re­nje u de­mo­krat­ski raz­voj ze­mlje.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te op­tu­žbe po­sla­ni­ka u par­la­men­tu i pred­stav­ni­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se pro­ti­ve ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO da ste se Vi di­rekt­no umi­je­ša­li u unu­tra­šnja pi­ta­nja Cr­ne Go­re i da vr­ši­te ne­do­li­čan pri­ti­sak na gra­đa­ne?
– Od­luč­no od­ba­cu­jem ta­kvu vr­stu op­tu­žbi. NA­TO i dr­ža­ve čla­ni­ce po­je­di­nač­no ima­ju pra­vo da pro­mo­vi­šu učla­nje­nje u Ali­jan­su kao što pro­tiv­ni­ci NA­TO-a ima­ju pra­vo da ra­de su­prot­no. Ov­dje se ra­di o fer tak­mi­če­nju iz­no­še­nja ar­gu­me­na­ta.
Da li sma­tra­te da bi od­lu­ku o član­stvu u NA­TO gra­đa­ni tre­ba­lo da do­ne­su na re­fe­ren­du­mu, na­ro­či­to zbog či­nje­ni­ce što je Cr­na Go­ra kao dio SRJ bom­bar­do­va­na 1999. go­di­ne i što je ve­ći­na gra­đa­na pro­tiv evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja?
– Ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma po­vo­dom učla­nje­nja u NA­TO je unu­tar­po­li­tič­ko pi­ta­nje u ko­je se, kao pred­stav­ni­ca stra­ne ze­mlje, ne mi­je­šam. Ni­sam si­gur­na da li je tač­no da je ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­tiv evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja s ob­zi­rom na to da ap­so­lut­na ve­ći­na gra­đa­na, ko­li­ko ja znam, po­dr­ža­va učla­nje­nje u Evrop­sku uni­ju. Po­vo­dom pi­ta­nja član­stva u NA­TO po­dr­ška je dru­ga­či­ja, ali bu­du­ći da su mno­gi gra­đa­ni još neo­d­luč­ni, u ovom mo­men­tu ne mo­že se zna­ti ka­kav bi bio is­hod re­fe­ren­du­ma ako bi se Cr­noj Go­ri upu­tio po­ziv za učla­nje­nje. Raj­ka RA­I­ČE­VIĆ


Oprav­da­ni pri­go­vo­ri me­di­ja ko­ji kri­ti­ku­ju vlast

●Ka­ko ocje­nju­je­te me­dij­ske slo­bo­de u Cr­noj Go­ri bu­du­ći da već 11 go­di­na ni­je ra­svi­je­tlje­no ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća, glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” i s ob­zi­rom na broj­ne na­pa­de na no­vi­na­re, kao i pr­lja­vi me­dij­ski ob­ra­čun s kri­ti­ča­ri­ma vla­sti?
– Ko­li­ko sam upu­će­na, slo­bo­da me­di­ja je za­kon­ski pro­pi­sa­na. Kri­tič­ki me­di­ji pri­go­va­ra­ju Vla­di da se ne dr­ži tih pro­pi­sa, a po­ne­kad se či­ni da su ti pri­go­vo­ri oprav­da­ni. Si­gur­no je ve­li­ki pro­pust to što ubi­stvo vla­sni­ka i glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Dan” Du­ška Jo­va­no­vi­ća još uvi­jek do kra­ja ni­je ra­svi­je­tlje­no. Zbog to­ga je ovaj slu­čaj na­ve­den u sva­kom od iz­vje­šta­ja Evrop­ske ko­mi­si­je i to je jed­na od re­dov­nih te­ma raz­go­vo­ra pred­stav­ni­ka ze­ma­lja Evrop­ske uni­je sa cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma.


Cr­na Go­ra da se za­pi­ta za­što ne­ma nje­mač­kih in­ve­sti­to­ra

●Za­što ne­ma ve­ćih in­ve­sti­ci­ja iz Nje­mač­ke u Cr­nu Go­ru i da li se raz­lo­zi mo­gu tra­ži­ti u ne­si­gur­nom prav­nom am­bi­jen­tu, kre­dit­noj za­du­že­no­sti dr­ža­ve ili ne­za­in­te­re­so­va­no­sti in­ve­sti­to­ra za ovo pod­ruč­je?
– Nje­mač­ke fir­me sa­me od­lu­ču­ju o to­me gdje da ulo­že no­vac. Po mom mi­šlje­nju, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je i upra­ve u Cr­noj Go­ri mo­ra­ju se za­pi­ta­ti ka­ko da pri­vu­ku vi­še in­ve­sti­ci­ja sa stra­ne po­seb­no iz Nje­mač­ke. Ko­ji su to raz­lo­zi zbog če­ga je­dan in­ve­sti­tor iz Nje­mač­ke svoj no­vac tre­ba da ulo­ži­ u Cr­nu Go­ru, a ne u ne­ku dru­gu ze­mlju za­pad­nog Bal­ka­na? To je pi­ta­nje na ko­je ne mo­že od­go­vo­ri­ti Am­ba­sa­da SR Nje­mač­ke, već Cr­na Go­ra. Am­ba­sa­da sva­ka­ko sto­ji na ras­po­la­ga­nju nje­mač­kim fir­ma­ma ko­je svoj no­vac že­le da in­ve­sti­ra­ju u Cr­nu Go­ru.