Po­lu­ma­tu­ran­ti Osnov­ne ško­le „Sa­vo Pe­ja­no­vić”, oba­sja­ni do­brim ras­po­lo­že­njem i sti­lom, ma­mi­li su uz­da­he ka­ko pro­la­zni­ka ta­ko i pri­ja­te­lja, rod­bi­ne, ro­di­te­lja... pro­la­ze­ći kroz vra­ta Ho­te­la „Si­ti”. Ru­ku pod ru­ku sa part­ne­ri­ma ula­zi­li su bu­du­ći sred­njo­škol­ci u ho­tel par za pa­rom, pra­vi­li po­je­di­nač­ne i za­jed­nič­ke fo­to­gra­fi­je i ta­ko uše­ta­li u no­vi svi­jet, dru­ga­či­ji od pret­hod­nog, a opet sa­mo nji­hov. Is­pi­si­va­će no­ve ži­vot­ne stra­ni­ce ali sa ja­kim te­me­lji­ma, po­sta­vlje­nim za de­vet go­di­na pro­ve­de­nih u osnov­noj ško­li. Po­moć­nik di­rek­to­ra Ta­nja Mi­lo­vić po­zdra­vi­la je po­lu­ma­tu­ran­te u ime ko­lek­ti­va ško­le, če­sti­ta­la im za­vr­še­tak osnov­ne ško­le i po­že­lje­la uspje­šan upis u sred­nju ško­lu i na­sta­vak da­ljeg ško­lo­va­nja.
- Oče­ku­jem od vas da će­te i u da­ljem ško­lo­va­nju, svo­jim ra­dom i za­la­ga­njem po­sti­za­ti ve­li­ke uspje­he i re­zul­ta­te i da će­mo sa po­no­som is­ti­ca­ti da ste bi­li uče­ni­ci Osnov­ne ško­le „Sa­vo Pe­ja­no­vić”. Ne­ka ovo ve­če na­šeg dru­že­nja osta­ne svi­ma u traj­nom sje­ća­nju, kao uspo­me­na na sve li­je­pe tre­nut­ke pro­ve­de­ne u va­šem de­ve­to­go­di­šnjem ško­lo­va­nju. Sreć­no i uspje­šno – po­že­lje­la im je Mi­lo­vić od sr­ca.
U bi­je­loj ko­šu­lji, si­vom odje­lu kao skro­je­nom po mje­ri ha­ri­zma­tič­nog i na­da­sve šar­mant­nog Ko­ste Mi­ća­no­vi­ća i si­vim še­ši­rom kao mod­nim de­ta­ljem, Ko­sta je iz­gle­dao kao sa mod­ne pi­ste. Sa po­seb­nom emo­ci­jom i sja­jem u oči­ma, ka­zao je da je po­lu­ma­tur­sko ve­če kru­na osnov­nog ško­lo­va­nja i ve­če za uži­va­nje ci­je­le ge­ne­ra­ci­je, ni­ka­ko odje­lje­nja ili po­je­din­ca.
- Ono što bih iz­dvo­jio po­red dru­že­nja i svih pri­ja­te­lja ko­je sam ste­kao za de­vet go­di­na pro­ve­de­nih u ško­li su lju­di ko­je sam upo­znao i pr­ve sim­pa­ti­je ko­je su se de­si­le baš u tom pe­ri­o­du. Že­lim da svo­joj ge­ne­ra­ci­ji po­sve­tim od­no­sno po­ru­čim pje­smu „Ne­ka nas ne ra­sta­ve, go­di­ne što do­la­ze”, i po­že­lim nam da bu­de­mo slo­žni kao što smo bi­li i do sa­da, da se dru­ži­mo i na­kon osnov­ne ško­le pa za ne­kih de­se­tak, pet­na­est go­di­na kad se oku­pi­mo opet svi da se sje­ća­mo ove ve­če­ri – po­ru­čio je lu­čo­no­ša Ko­sta Mi­ća­no­vić.
Za­do­volj­na što je vi­še­mje­seč­nim pri­pre­ma­ma za po­lu­ma­tur­sko ve­če do­šao kraj, Ma­ša Iva­no­vić ka­že da oče­ku­je do­bar pro­vod. U cr­noj krat­koj ha­lji­ni sa zlat­nim šljo­ki­ca­ma, otvo­re­nim le­đi­ma i pun­đom, Ma­ša ni­je kri­la da je pre­za­do­volj­na iz­gle­dom.
- La­zar Ilić mi je šio ha­lji­nu i is­pa­la je baš ona­ko ka­ko sam je i za­mi­sli­la. Po pr­vi put no­sim šti­kle pa mi ni­je baš sve­jed­no, ipak, oče­ku­jem do­bar pro­vod jer je ovo sa­mo na­še ve­če. Iz ško­lo­va­nja bih po­seb­no iz­dvo­ji­la eks­kur­zi­ju ko­ju smo pro­ve­li za­jed­no, slo­žni, mla­di i pu­ni lju­ba­vi – ka­za­la je Iva­no­vić.
Ka­ko je na­gla­si­la, vo­lje­la bi da za pr­vi ples pje­sma u po­za­di­ni bu­de „Da te vo­lim ma­lo je re­ći”....
U cr­ve­noj du­goj suk­nji i cr­noj čip­ka­noj ma­ji­ci Je­le­na Ra­do­vić, iz­gle­da­la je pre­div­no. Ka­ko ka­že, baš ka­ko se i osje­ća.
- Pri­pre­ma­la sam se sko­ro dva mje­se­ca. Na osnov­nu ško­lu će me uvi­jek sje­ća­ti pri­ja­te­lji, dru­ga­ri, lju­di sa ko­ji­ma sam pro­ve­la pu­nih de­vet du­gih go­di­na a ko­je sad kad po­gle­dam kao da su pro­šle za čas. Eks­kur­zi­ju sam pro­pu­sti­la zbog ba­vlje­nja spor­tom, ski­ja­nja i re­pre­zen­ta­ci­je, za­to ću ovu noć is­ko­ri­sti­ti da uži­vam i po­tru­di­ti se da bu­de ne­za­bo­rav­na- ka­že Ra­do­vić.
Ka­ko je ka­za­la, ono na šta je po­seb­no po­no­sna je slo­žnost i tim­ski rad ko­ji su nje­go­va­li to­kom ci­je­log ško­lo­va­nja.
S.R.