-„Ra­sta­je­mo se mi, vje­ruj ni­je mi la­ko...” sti­ho­vi su ko­je su u glas pje­va­li po­lu­ma­tu­ran­ti Osnov­ne ško­le „Mi­lan Vu­ko­tić” iz Go­lu­bo­va­ca, dok su po­je­di­ni­ma su­ze kli­zi­le niz obra­ze. Dje­voj­ke ni­je­su mno­go ma­ri­le za šmin­ku, jer su ih emo­ci­je pre­pla­vi­le. Bi­lo je dir­lji­vo, dok su se đa­ci na po­lu­ma­tur­skoj ve­če­ri u SC Mo­ra­ča pri­sje­ća­li li­je­pih tre­nu­ta­ka, na­ro­či­to eks­kur­zi­je. Ni na­stav­ni­ci­ma ni­je bi­lo sve­jed­no, jer ih na­pu­šta­ju oni ko­je su gle­da­li ka­ko ra­stu. Di­rek­tor ško­le Bran­ko Ra­šo­vić ka­že da je ovo bi­la do­bra ge­ne­ra­ci­ja s ob­zi­rom na to da ima­ju 15 „Lu­ča”.
- Sva­ka ge­ne­ra­ci­ja je sve na­pred­ni­ja, a ta­kva je bi­la i ova. Bi­li su oni do­bra ge­ne­ra­ci­ja, s ob­zi­rom na to da ima­mo 15 „Lu­ča”. Pam­ti­ću ih i po ne­kim ne­sta­šlu­ci­ma, ali sve je to nor­mal­no. Po­ru­čio bih im da, pri­li­kom iz­bo­ra sred­nje ško­le, ne tr­če ne­go da raz­mi­sle ko­ji bi to po­sao že­lje­li da ra­de, i da upi­šu tu ško­lu i po­sve­te se to­me – re­kao je Ra­šo­vić.
Dje­voj­ke na­lik pra­vim da­ma­ma, a mom­ci na­lik džen­tlme­ni­ma pje­va­li su, igra­li, i dru­ži­li se...
Pre­pla­vlje­na emi­ci­ja­ma bi­la je Na­sta­si­ja Ra­do­njić. Ona ka­že da je u ško­li bi­lo div­no dru­že­nje i div­ni pro­fe­so­ri.
- Pam­ti­će se sa­mo li­je­pe stva­ri. Tre­nut­no su mi osje­ća­nja po­mi­je­ša­na, jer sam i sreć­na i tu­žna u isto vri­je­me. Uvi­jek ka­žu ne­će­mo se ra­sta­ti dru­ži­će­mo se, ali to su sa­mo obe­ća­nja. Pi­ta­nje je ko­li­ko će se ob­i­sti­ni­ti – sma­tra Na­sta­si­ja.
Lju­bi­ca Ra­ko­vić će se sje­ća­ti de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja sva­ki dan te da ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti dru­že­nje i eks­kur­zi­ju. To je ne­što što će, ka­ko ka­že, pam­ti­ti ci­je­log ži­vo­ta.
- Sve će uspo­me­ne osta­ti u sje­ća­nju. Sva­ki dan ću se sje­ća­ti to­ga. Žao mi je, de­vet go­di­na smo bi­li za­jedno, a sad se ra­sta­je­mo. To je ne­što slič­no kra­ju, a ustva­ri je no­vi po­če­tak – re­kla je Lju­bi­ca.
Goj­ko Po­po­vić ško­lo­va­nje će pam­ti­ti po dru­štvu i eks­kur­zi­ji. Bi­lo je li­je­po u ško­li i ja­ko mu je žao što se ra­sta­ju. Goj­ko će upi­sa­ti Eko­nom­sku ško­lu.
Lju­ba­vi u škol­skim da­ni­ma pam­ti­će De­jan Đi­no­vić.
-Li­je­po smo se dru­ži­li, za­lju­blji­va­li, bi­lo nam je pre­li­je­po u ško­li. Pro­fe­so­ri su bi­li do­bri i po­ma­ga­li nam u sve­mu. Upi­sa­ću Tr­go­vin­sku ško­lu, smjer za ko­no­ba­ra jer to vo­lim – ka­zao je De­jan.
Za do­bar pro­vod bi­li su za­du­že­ni Je­le­na Mu­dro­nja i Anes De­lić ko­ji su po­lu­ma­tu­ran­ti­ma is­pu­nja­va­li mu­zič­ke že­lje, i po­tru­di­li se da to ve­če pam­te ci­je­log ži­vo­ta.
A.D.