Po­ljup­ci, ru­že, osmje­si, za­gr­lja­ji, po­klo­ni pro­fe­so­ri­ma i raz­red­nim star­je­ši­na­ma, pro­fe­si­o­nal­ne fo­to­gra­fi­je, do­bra mu­zi­ka i još bo­lji pro­vod, uči­ni­li su po­lu­ma­tur­sko ve­če uče­ni­ka dvi­je osnov­ne ško­le „Dr Dra­gi­ša Iva­no­vić” i „18. ok­to­bar” sa Bi­o­ča ne­za­bo­rav­nim. Za­ba­va ko­ja je tra­ja­la do ka­sno u noć si­gur­no će osta­ti u pam­će­nju ka­ko uče­ni­ka ta­ko i nji­ho­vih na­stav­ni­ka ko­ji su u ne­ko­li­ko na­vra­ta igra­li, pje­va­li i ve­se­li­li se kao jed­no. Tu­žni što se ra­sta­ju od naj­ljep­šeg pe­ri­o­da ži­vo­ta i uz­bu­đe­ni što hr­le ka no­vim po­ho­di­ma, ozbilj­ni­jim i dru­ga­či­jim, raz­mje­nji­va­li su bu­du­ći sred­njo­škol­ci bez­u­slov­no osmje­he, ri­je­či, za­gr­lja­je...
Dva­na­e­sta ge­ne­ra­ci­ja uče­ni­ka OŠ „Dr Dra­gi­ša Iva­no­vić” bro­ji sve­ga pet odje­lje­nja i 156 uče­ni­ka, ka­že Ni­ko Ra­i­če­vić, di­rek­tor ove vas­pit­no- obra­zov­ne usta­no­ve i is­ti­če da is­pra­ća­ju vri­jed­nu, pa­met­nu i am­bi­ci­o­znu ge­ne­ra­ci­ju.
- Mno­go li­je­pa dje­ca, pot­ko­va­ni zna­njem i sprem­ni za sred­nju ško­lu i za mno­ge iza­zo­ve. Sad ih oče­ku­je ono naj­va­žni­je, da iza­be­ru onu ško­lu ko­ja će im uz nji­ho­ve kva­li­te­te od­re­di­ti cilj i ži­vot­ni put, od­re­di­ti bu­duć­nost. Me­đu­tim, ni tu ni­su sa­mi, po­mo­ći će im ro­di­te­lji, na­sta­vnici, ško­la, pro­fe­so­ri. Iako ge­ne­ra­ci­ja sa naj­ma­njim bro­jem uče­ni­ka, iz­u­zet­no je kva­li­tet­na jer je iz­nje­dri­la čak 16 no­si­o­ca di­plo­me „Lu­ča”, što je prak­tič­no 10 od­sto uče­ni­ka. Iz ško­le no­se zna­nje a osta­lo je na nji­ma - po­ru­čio je di­rek­tor Ra­i­če­vić.
Dje­cu je po­sa­vje­to­vao da na­sta­ve sto­pa­ma ko­ji­ma su kre­nu­li i bu­du sve bo­lji.
- Že­lim im da se sna­đu u sred­njoj ško­li i da shva­te da je si­stem ra­da ta­mo pot­pu­no dru­ga­či­ji ne­go onaj na ko­ji su na­vi­kli. Tre­ba da zna­ju da sred­nja ško­la ni­je oba­ve­zna, da mo­ra­ju da sjed­nu i da uče. Že­lim im pu­no sre­će i zdra­vlja, sve osta­lo će oni, si­gu­ran sam, po­sti­ći- ka­zao je Ra­i­če­vić.
U te­get ha­lji­ni­ci sa bla­go otvo­re­nim le­đi­ma, nud šti­kli­ca­ma, po ne­kim uvi­je­nim pra­me­nom ko­se bo­je zla­ta i pla­vih oči­ju, An­drea Da­šić je pro­sto zra­či­la po­ja­vom. Ka­ko je ka­za­la, po­seb­no će pam­ti­ti dru­že­nje u ško­li, gdje je ste­kla pri­ja­te­lje za ci­je­li ži­vot.
- Ve­če­ra­šnja noć je kru­na sve­ga što smo kao odje­lje­nje, ge­ne­ra­ci­ja pro­šli za de­vet go­di­na. Po­mije­ša­na su osje­ća­nja ve­če­ras, dra­go mi je jer idem u no­ve iza­zo­ve ali mi je i te­ško jer vi­še ni­šta ne­će bi­ti isto. Kad de­vet go­di­na pro­ve­de­te sa ne­kim, ni­kad se ni­je la­ko opro­sti­ti od to­ga. Već smo na­pra­vi­li fo­to­gra­fi­je za uspo­me­nu, ma­da će to na­ma svi­ma osta­ti ure­za­no u sje­ća­nja - po­ru­či­la je Da­šić.
U ha­lji­ni­ci na ve­li­ke tuf­ne naj­ra­zli­či­tih bo­ja i ba­letankicama Anja Iva­no­vić ka­že da se ni­je du­go spre­ma­la i da je do­šla u rav­nom baš da bi se do­bro pro­ve­la.
- Ovo je na­ša noć i tre­ba da nam bu­de ne­za­bo­rav­no, kao što je bi­lo i de­vet go­di­na pro­ve­de­nih u ško­li. Dru­štvo nam je bi­lo od­lič­no i je­dva če­kam da poč­ne­mo sa mu­zi­kom i na­dam se da će bi­ti i ne­što stra­ne mu­zi­ke - ka­že Iva­no­vić.S.R.


Pet mu­ske­ta­ra, eki­pa sta­ra

Ma­la, ali oda­bra­na če­ta pet dje­ča­ka Osnov­ne ško­le „18. ok­to­bar” sa Bi­o­ča, sta­ja­li su po­no­sno uz di­rek­to­ra i po­moć­ni­ka ško­le, pra­ve­ći fo­to­gra­fi­je za uspo­me­nu. Vid­no ras­po­lo­že­ni i per­fekt­no sti­li­zo­va­ni, dje­ča­ci su ima­li sa­mo je­dan cilj, da osnov­no ško­lo­va­nje kru­ni­šu ka­ko su i na­vi­kli, za­jed­no. Igra­li su i ve­se­li­li se sa dru­ga­ri­ma iz OŠ „Dr Dra­gi­ša Iva­no­vić” i ku­ća­ma po­šli pu­ni uti­sa­ka.
Di­rek­tor Dan­ka Mi­haj­lov ka­že da is­pra­ća li­je­pu gru­pu dje­ča­ka, ko­ji su u tre­nut­ku kad nam je po­moć naj­vi­še bi­la po­treb­na, oko re­kon­struk­ci­je ško­le, iza­šli u su­sret i svo­jim sna­žnim ra­me­ni­ma po­mo­gli da iz­gu­ra­ju pro­ble­me ko­je su ima­li.
- Ve­o­ma će nam ne­do­sta­je­ti jer su uvi­jek bi­li tu da se ja­ve, da po­mog­nu i ura­de sve što tre­ba. Sjaj­na ge­ne­ra­ci­ja ko­ji­ma ni­je sme­ta­lo što su sa­mo mom­ci, pa­met­na dje­ca sa ve­li­kim pla­no­vi­ma i vje­ru­jem da će us­pje­ti. To­kom ci­je­log ško­lo­va­nja su funk­ci­o­ni­sa­li bu­kval­no kao po­ro­di­ca, i ne sa­mo oni već ci­je­la ško­la ta­ko funk­ci­o­ni­še. Sad ih oče­ku­je iz­bor za sred­nju ško­lu, već su tra­ži­li sa­vjet, ka­ko oni ta­ko i nji­ho­vi ro­di­te­lji i si­gur­na sam da će­mo za­jed­no iza­bra­ti baš ono u če­mu će se pro­na­ći i če­mu će po­sve­ti­ti bu­duć­nost - ka­za­la je Mi­haj­lov.
Šar­mant­ni Ivan Ba­nje­vić je već na­pra­vio iz­bor i kre­nuo po­ro­dič­nim sto­pa­ma, me­ha­ni­kom.
- Upi­sa­ću ma­šin­sku ško­lu i još je­dan drug iz ge­ne­ra­ci­je ide sa mnom. Sva pe­to­ri­ca smo se od­lič­no sla­ga­la i si­gu­ran sam da će­mo ta­ko i na­sta­vi­ti - ka­že Ba­nje­vić.
Da će iz osnov­ne ško­le pam­ti­ti sa­mo li­je­pe stva­ri, ka­zao je Ste­fan Ja­nju­še­vić.
- Če­sti­tam svim dru­ga­ri­ma po­lu­ma­tu­ru i že­lim li­jep pro­vod. Ov­dje sam ste­kao naj­bo­lje dru­go­ve i si­gu­ran sam da gdje god da nas pu­te­vi od­ve­du, da će­mo se dru­ži­ti i da­lje i osta­ti u kon­tak­tu - iskren je Ja­nju­še­vić.