U sva­ko­dnev­nim raz­go­vo­ri­ma sve če­šće ču­je­mo da je ne­ko­me iz­ne­na­da ne­ko po­znat ili drag umro zbog pu­ca­nja ane­u­ri­zme „iz či­sta mi­ra”. Na pi­ta­nje šta je to ane­u­ri­zma ka­žu „tem­pi­ra­na bom­ba”. O svo­je­vr­snoj „bom­bi u tr­bu­hu” govori prof. dr Đor­đe Ra­da­k, va­sku­lar­ni hi­rur­g, uprav­nik Kli­ni­ke za va­sku­lar­nu hi­rur­gi­ju In­sti­tu­ta za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti „De­di­nje”. Ve­li­ki na­pre­dak u obla­sti li­je­če­nja ana­u­ri­zme aor­te u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na po­seb­no pri­vla­če pa­žnju struč­nja­ka ali i la­i­ka, ka­ko zbog sve če­šće po­ja­ve ove bo­le­sti, ta­ko i zbog no­vih mo­guć­no­sti u di­jag­no­sti­ci i li­je­če­nju. Sve če­šće se ane­u­ri­zma aor­te ot­kri­va kao uz­gred­ni na­laz kod pa­ci­je­na­ta bez ika­kvih te­go­ba ili pri­li­kom ul­tra­zvuč­nih pre­gle­da zbog simp­to­ma ši­re­nja ane­u­ri­zme.
Šta je to ane­u­ri­zma aor­te?
- Ane­u­ri­zma je eks­trem­no pro­ši­re­nje aor­te ili pe­ri­fer­nih ar­te­ri­ja. Ane­u­ri­zmat­ska bo­lest aor­te je obič­no u sklo­pu ar­te­ri­o­skle­ro­tič­nog obo­lje­nja ko­je se ma­ni­fe­stu­je po­pu­šta­njem ela­stič­nih vla­ka­na i ši­re­njem krv­nog su­da.
Da li je ane­u­ri­zma za­i­sta ta­ko opa­sna i če­sta po­ja­va?
– Ane­u­ri­zma je opa­sna i kad obo­lje­li ne­ma ni­ka­kve te­go­be, a ošte­će­ni krv­ni sud mo­že bi­ti to­li­ko pro­ši­ren da pri­je­ti opa­snost od rup­tu­re u sva­kom tre­nut­ku. Re­vo­lu­ci­ja u di­jag­no­sti­ci uči­ni­la je da se i ta­ko pod­mu­kla bo­lest po­put ane­u­ri­zme, ko­ju če­sto ne na­ja­vlju­ju ni­ka­kvi simp­to­mi, bla­go­vre­me­no ot­kri­je i da se spri­je­če nje­ne fa­tal­ne po­sle­di­ce. Ul­tra­zvuk je vr­lo pre­ci­zan u di­jag­no­sti­ci ane­u­ri­zme aor­te. Co­lor Du­plex ul­tra­so­no­gra­fi­ja mo­že pot­pu­no ne­in­va­ziv­no da pri­ka­že lo­ka­li­za­ci­ju, preč­nik, pri­su­stvo pri­zid­nog trom­ba i od­nos sa va­žnim ar­te­rij­skim gra­na­ma, da bi se pro­ci­je­ni­la mo­guć­nost li­je­če­nja ane­u­ri­zme hi­rur­škim ili en­do­va­sku­lar­nim pu­tem. Ane­u­ri­zma je, vr­lo če­sta pa­to­lo­ška po­ja­va. Na be­o­grad­skom In­sti­tu­tu za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti „De­di­nje” sva­ko­dnev­no se oba­ve dvi­je ope­ra­ci­je ar­te­rij­skih ane­u­ri­zmi, što či­ni go­di­šnje oko 500 ta­kvih hi­rur­ških in­ter­ven­ci­ja. Ipak, tek sa da­ljim raz­vo­jem va­sku­lar­ne me­di­ci­ne, ko­ja u pro­u­ča­va­nje pa­to­lo­gi­je krv­nih su­do­va uvo­di raz­li­či­te spe­ci­jal­no­sti me­di­ci­ne, i pro­blem ra­ne di­jag­no­ze ane­u­ri­zme do­bi­ja svo­je pra­vo mje­sto i zna­čaj.
Šta se de­ša­va sa ane­u­ri­zmom dok se ne po­ja­ve te­go­be?
– Ne­po­sto­ja­nje te­go­ba u po­čet­nim fa­za­ma ra­sta ane­u­ri­zme je ve­li­ki pro­blem, jer ne­ma sig­na­la ko­ji bi upo­zo­rio na neo­p­hod­nost obra­ća­nja lje­ka­ru. Ane­u­ri­zma du­go ra­ste pri­ta­je­no, bez zna­čaj­nih simp­to­ma, a mo­že bi­ti ta­ko ve­li­ka da po­sto­ji stal­na opa­snost od nje­nog pu­ca­nja. Mno­gi je na­zi­va­ju „bom­bom u tr­bu­hu”, upra­vo zbog či­nje­ni­ce da mo­že da rup­tu­ri­ra bez ika­kvih pret­hod­nih simp­to­ma, a tad je uglav­nom ka­sno za uspje­šno li­je­če­nje. Ve­li­ki broj smrt­nih slu­ča­je­va se ra­ni­je ta­ko pro­pi­si­va­lo in­fark­tu sr­ca, em­bo­li­ji plu­ća a ni­je se zna­lo da su, za­pra­vo, fa­tal­ne bi­le ane­u­ri­zme ko­je su rup­tu­ri­ra­le.
Kad poč­nu pr­ve te­go­be, ka­ko ih pre­po­zna­ti?
– U simp­to­mat­skoj fa­zi po­sto­je tri gru­pe pro­ble­ma ko­je ane­u­ri­zi­ma iza­zi­va. U pr­vu gru­pu spa­da kom­pre­si­ja okol­nih or­ga­na: ane­u­ri­zma u grud­nom ko­šu kom­pri­mi­ra sr­ce ili plu­ća, ane­u­ri­zma vrat­nih ar­te­ri­ja - okol­ne živ­ce, ane­u­ri­zma u tr­bu­hu - tan­ko i de­be­lo cri­je­vo itd. Neo­bja­šnji­vi bo­lo­vi u le­đi­ma mo­gu bi­ti po­sle­di­ca pri­ti­ska obo­lje­le aor­te na kič­me­ni stub, po­ne­kad to­li­ko ja­kog da do­la­zi do ošte­će­nja kič­me­nih pr­šlje­no­va, zbog stal­nog pu­l­si­ra­nja ane­u­ri­zme. Za­to se če­sto de­ša­va da lje­ka­ri po­gre­šno di­jag­no­sti­ku­ju lum­bal­ni sin­drom, iši­jas na pri­mjer, pri­pi­su­ju­ći po­ja­vu te­go­ba de­ge­ne­ra­tiv­nim re­u­mat­skim pro­mje­na­ma. Dru­ga gru­pa kom­pli­ka­ci­ja na­sta­je zbog to­ga što se u sva­koj ane­u­ri­zmi ja­vlja tur­bu­lent­no kre­ta­nje kr­vi. Krv se vi­še ne kre­će br­zo i la­mi­nar­no, već vr­tlo­ži zbog pro­ši­re­nja, što do­vo­di do stva­ra­nja pri­zid­nog trom­ba. Pri­zid­ni tromb se na­la­zi u go­to­vo sva­koj ane­u­ri­zi­mi i ot­ki­da­njem nje­go­vih dje­li­ća, mo­že do­ći do no­vih kom­pli­ka­ci­ja – za­če­plje­nja ar­te­ri­ja. Ane­u­ri­zma na lu­ku aor­te, na pri­mjer, mo­že da stvo­ri tromb ko­ji će za­tvo­ri­ti ar­te­ri­je za is­hra­nu mo­zga, pa će do­ći do šlo­ga. Osim to­ga, tr­omb stva­ra ta­ko­zva­ni mr­tvi pro­stor, pri­zid­no uz ar­te­ri­ju, u ko­me se vr­lo če­sto sku­plja­ju mi­kro­bi, vi­ru­si ili bak­te­ri­je. Ve­li­ki broj na­ših pa­ci­je­na­ta ima upra­vo ta­kve, za­pu­šte­ne, upa­lje­ne ane­u­ri­zme sklo­ne in­fek­ci­ji, što je ri­zič­ni­je za is­hod hi­rur­škog li­je­če­nja. Uko­li­ko ane­u­ri­zma puk­ne, što je tre­ća i naj­te­ža vr­sta kom­pli­ka­ci­je, pa­ci­jent mo­že da umre u ro­ku od ne­ko­li­ko mi­nu­ta. Ali, ako je rup­tu­ri­ra­la pre­ma zad­njem zi­du, čvr­sto tki­vo, kao što je kič­me­ni stub, pru­ži­će iz­vje­stan ot­por kr­va­re­nju, te se krv ne­će iz­li­ti u tr­bu­šnu du­plju ne­go u ras­tre­si­to ve­ziv­no tki­vo oko­li­ne, tu će se u jed­nom tre­nut­ku us­po­sta­vi­ti rav­no­te­ža ta­ko da ta­kav bo­le­snik mo­že da iz­dr­ži i ne­ko­li­ko da­na, do­du­še sa bo­lo­vi­ma, pa­dom pri­ti­ska i u te­škom op­štem sta­nju, ali i sa po­ve­ća­nim šan­sa­ma da mu se hi­rur­ški po­mog­ne. Ur­gent­ne ope­ra­ci­je, me­đu­tim, ima­ju vr­lo ve­li­ki pro­ce­nat kom­pli­ka­ci­ja, pa je smrt­nost na­kon njih i u naj­ve­ćim svjet­skim cen­tri­ma ve­ća od 30 od­sto.
Ko­je su osnov­ne te­ra­pij­ske pre­po­ru­ke?
– Ane­u­ri­zmu tre­ba ot­kri­ti i li­je­či­ti što ra­ni­je. Ul­tra­zvuč­na di­jag­no­sti­ka je omo­gu­ći­la br­zo, jed­no­stav­no, bez­bol­no, jef­ti­no i vr­lo po­u­zda­no ot­kri­va­nje ane­u­ri­zmat­ske bo­le­sti. Lju­di­ma sta­ri­jim od 50 go­di­na sa­vje­tu­je se da ura­de ru­tin­ski go­di­šnji skri­ning pre­gled, a ako ima­ju neo­d­re­đe­ne te­go­be u grud­nom ko­šu ili tr­bu­hu oba­ve­zno da ura­de ul­tra­zvuč­ne pre­gle­de, po mo­guć­no­sti ta­ko­zva­nu ko­lor do­pler ul­tra so­no­gra­fi­ju. Ona, na­i­me, omo­gu­ća­va da lje­kar pro­vje­ri sta­nje krv­nih pro­to­ka i mor­fo­lo­gi­ju pro­ši­re­nja ili su­že­nja krv­nih su­do­va (ko­ja se ne­kad ja­vlja­ju i u kom­bi­na­ci­ji). Na osno­vu ul­tra­zvuč­nog na­la­za lje­kar mo­že po­u­zda­no da za­klju­ču­je da li ane­u­ri­zma po­sto­ji, ko­je je ve­li­či­ne, od ko­je do ko­je ar­te­ri­je se kre­će, da li u njoj po­sto­ji pri­zid­ni tromb, da li je mo­žda do­šlo do di­sek­ci­je, da li su za­hva­će­ne ta­ko­zva­ne ar­te­ri­je ko­je hra­ne bu­breg i di­ge­stiv­ni trakt, da li je ane­u­ri­zi­ma u fa­zi na­glog ra­sta... i da li bi je tre­ba­lo da­lje li­je­či­ti kon­zer­va­tiv­no ili hi­rur­ški.
Ka­kvi su re­zul­ta­ti hi­rur­škog li­je­če­nja?
– Ako se ane­u­ri­zma ot­kri­je dok još ni­je iza­zva­la ni­ka­kve kom­pli­ka­ci­je i ope­ri­še kao ta­ko­zva­na „hlad­na ane­u­ri­zma”, pro­ce­nat ve­ćih kom­pli­ka­ci­ja kre­će se je­dan do dva od­sto, što je de­se­to­stru­ko ma­nje ne­go kad se ka­sni sa di­jag­no­sti­ko­va­njem pa pa­ci­jen­ti za­đu u du­blju sta­rost, u ko­joj je sva­ka ope­ra­ci­ja ri­zič­na. Ne po­sto­ji ane­u­ri­zma ko­ja se ne mo­že ot­klo­ni­ti ope­ra­ci­jom. Ope­ra­ci­ja se iz­vo­di ta­ko što se ane­u­ri­zma re­se­ci­ra, hi­rur­ški se ot­klo­ni, a umjesto pro­ši­re­nog dijela krv­nog su­da se ugra­di ta­ko­zva­ni graft – sin­tet­ska zamjena za ar­te­ri­ju. Graft bi­o­lo­ški ne iri­ti­ra or­ga­ni­zam, na­kon ne­ko­li­ko mjeseci se pro­žme lo­kal­nim tki­vom, ta­ko da se prak­tič­no in­kor­po­ri­ra u or­ga­ni­zam.
Na In­sti­tu­tu za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti „De­di­nje” se go­di­šnje ope­ri­še oko 350 pa­ci­je­na­ta zbog ane­u­ri­zme ab­do­mi­nal­ne aor­te sa pro­cen­tom ve­li­kih kom­pli­ka­ci­ja is­pod dva od­sto, što od­go­va­ra re­zul­ta­ti­ma ve­li­kih evrop­skih cen­ta­ra. Po­sle ope­ra­ci­je pa­ci­jent pro­ve­de dva da­na u in­ten­ziv­noj nje­zi, a sed­mog da­na se vra­ća na kuć­ni opo­ra­vak, ta­ko da je po­sle dva­de­se­tak da­na vra­ćen u re­dov­ne ži­vot­ne i po­slov­ne ak­tiv­no­sti.
Da li se ne­što mo­že po­sti­ći lje­ko­vi­ma u slu­ča­ju po­sto­ja­nja ane­u­ri­zme?
– Do sa­da se o me­di­ka­men­to­znoj pre­ven­ci­ji i li­je­če­nju ane­u­ri­zmi vr­lo ma­lo zna­lo, a da bi li­je­če­nje lje­ko­vi­ma bi­lo efi­ka­sno po­treb­no je da zna­mo uzrok. Do­ka­za­no je da po­ja­va ane­u­ri­zme pod­ra­zu­mi­je­va po­re­me­ćaj od­no­sa iz­me­đu ela­sti­na i ko­la­ge­na, ko­ji krv­ni sud či­ne ela­stič­nim, omo­gu­ća­va­ju mu da pul­si­ra, ali da se ne ši­ri sa go­di­na­ma. Sma­nje­nje ko­li­či­ne i funk­ci­o­nal­no­sti ela­sti­na, do­pri­no­si po­pu­šta­nju zi­da ar­te­ri­je i stva­ra­nju ane­u­ri­zme. Me­đu­tim, bak­te­ri­ja hla­mi­di­ja, ci­to­me­ga­lo vi­rus i još ne­ke in­fek­ci­je po­mi­nju se kao mo­gu­ći po­kre­tač za­pa­lje­nja u zi­du krv­nog su­da, i to čak kao pir­mar­ni pro­ces, što zna­či da do ši­re­nja krv­nog su­da mo­žda do­la­zi ta­ko što, pr­vo na­sta­ne za­pa­lje­nje u ar­te­rij­skom zi­du pa to on­da do­ve­de do de­struk­ci­je ela­sti­na. Pri­mje­na lje­ko­va po ti­pu sta­ti­na i AC in­hi­bi­to­ra mo­že da pre­ve­ni­ra ili uspo­ri rast po­čet­ne ane­u­ri­zmat­ske di­la­ta­ci­je.
Re­zul­ta­ti ozbilj­nih i ve­li­kih kli­nič­kih is­pi­ti­va­nja su po­ka­za­li da an­tri­trom­bo­cit­na te­ra­pi­ja (Ace­til sa­li­cit­na ki­se­li­na i Klo­pi­do­grel) i li­je­če­nje li­pid­nog sta­tu­sa sta­ti­ni­ma, re­gu­li­sa­nje hi­per­ten­zi­je, na­rav­no uz pro­mje­nu sti­la ži­vo­ta i ot­kla­nja­nja štet­nih na­vi­ka kao što je pu­še­nje i pa­si­van na­čin ži­vo­ta sa pre­ma­lo fi­zič­kih ak­tiv­no­sti do­vo­di do uspo­re­nja ra­sta ane­u­ri­zme ko­ja još uvi­jek ni­je u fa­zi da mo­ra bi­ti ope­ri­sa­na. Osim to­ga pri­mje­na po­me­nu­tih lje­ko­va i te­ra­pij­skih mje­ra, na du­ge sta­ze, po­pra­vlja re­zul­ta­te li­je­če­nja kod pa­ci­je­na­ta kod ko­jih je ura­đe­na hi­rur­ška in­ter­ven­ci­ja.


Ope­ra­ci­ja ni­je uvi­jek neo­p­hod­na

Da li je ope­ra­ci­ja uvi­jek neo­p­hod­na?
– Ne. Mo­gu­će je ta­ko­zva­no mi­ni­mal­no in­va­ziv­no li­je­če­nje. Kroz ar­te­ri­ju u pre­po­ni se ane­u­ri­zma aor­te iz­nu­tra ob­lo­ži stent-graf­tom, ta­ko da ni­je po­treb­na ope­ra­ci­ja, ko­ja ipak pod­ra­zu­mi­je­va otva­ra­nje grud­nog ko­ša ili tr­bu­ha. En­do­va­sku­lar­no li­je­če­nje ane­u­ri­zmi ima svo­jih pred­no­sti i ne­do­sta­ta­ka po­sma­tra­no na du­ge sta­ze. Jed­na od glav­nih te­ma ko­jom se va­sku­lar­ni hi­rur­zi da­nas ba­ve je pre­ci­zi­ra­nje in­di­ka­ci­ja ko­je omo­gu­ća­va­ju naj­bo­lje re­zul­ta­te uz naj­ma­nji ri­zik pri­mje­ne mi­ni­mal­no in­va­ziv­ne ili kla­sič­ne hi­rur­gi­je. Po­seb­na no­vi­na su ta­ko­zva­ne „hi­brid­ne pro­ce­du­re”, ko­je omo­gu­ća­va­ju kom­bi­na­ci­ju ova dva pri­stu­pa isto­vre­me­no u slu­ča­ju kom­bi­no­va­ne ane­u­ri­zmat­ske i ste­no­tič­ne bo­le­sti ar­te­ri­ja. Na­kon in­ter­ven­ci­je ko­ja ne zah­ti­je­va otva­ra­nje grud­nog ko­ša ili ab­do­me­na, pa­ci­jent od­la­zi na kuć­ni opo­ra­vak dru­gog da­na i mo­že već u na­red­noj ne­dje­lji da se vra­ti u re­dov­ne ži­vot­ne i rad­ne ak­tiv­no­sti. Na­rav­no, tre­ba­lo bi ima­ti u vi­du da je en­do­va­sku­lar­no li­je­če­nje pri­je sve­ga na­mi­je­nje­no pa­ci­jen­ti­ma od­ma­kle ži­vot­ne do­bi sa pri­su­stvom raz­li­či­tih obo­lje­nja kar­di­o­va­sku­lar­nog ili re­spi­ra­tor­nog si­ste­ma, ko­ja po­ve­ća­va­ju ri­zik kla­sič­ne ope­ra­ci­je.