Za mno­ge lju­de, vi­no je bo­žan­sko pi­će ko­je bu­di sva ču­la. Ne­ki ga sma­tra­ju hra­nom, a ne­ki iz­vo­rom isti­ne. Za Sa­nju Jan­ko­vić iz Ru­me, di­plo­mi­ra­nog li­kov­nog umjet­ni­ka na no­vo­sad­skoj aka­de­mi­ji, vi­no je ne­is­crp­na in­spi­ra­ci­ja za stva­ra­nje sli­ka ko­je od­u­zi­ma­ju dah.
O teh­ni­ci sli­ka­nja vi­nom, za­hva­lju­ju­ći ko­joj je ob­i­šla po­la svi­je­ta, Sa­nja go­vo­ri za „Dan”.
-Sli­ka­nje vi­nom mi se de­si­lo spon­ta­no, ni­ka­da ra­ni­je ni­sam ču­la za vi­no­rel – ka­že Jan­ko­vi­će­va. - Kao umjet­ni­ku, bi­le su mi po­zna­te tra­di­ci­o­nal­ne i pri­zna­te sli­kar­ske teh­ni­ke kao što su akva­rel, ulje, akril. Ču­la sam i za al­ter­na­tiv­ne me­to­de sli­ka­nja ča­jem, ka­fom, bilj­nim pig­men­ti­ma, ali sli­ka­nje vi­nom je bi­lo pot­pu­na mi­ste­ri­ja sve dok ni­sam po­če­la da po­sje­ću­jem de­gu­sta­ci­je i bo­ra­vim u vi­no­gra­di­ma. Vi­djev­ši sve te pre­li­je­pe cr­ve­ne i ru­ži­ča­ste ni­jan­se vi­na, za­pi­ta­la sam se da li mo­gu da ih upo­tri­je­bim za svo­je sli­ke. Na­kon što sam pri­pre­mi­la pa­pir i po­vu­kla ne­ko­li­ko po­te­za čet­ki­com pret­hod­no umo­če­nom u vi­no, osje­ti­la sam da sam pro­na­šla ide­al­nu teh­ni­ku. U to­me sam bi­la sa­mo­u­ka i osla­nja­la sam se is­klju­či­vo na pret­hod­no umjet­nič­ko is­ku­stvo i zna­nje. Na in­ter­ne­tu sam pro­na­šla raz­li­či­te pri­mje­re vin­skih sli­ka, ali baš zbog to­ga što sam sa­ma pu­no is­tra­ži­va­la i eks­pe­ri­men­ti­sa­la raz­li­či­tim vi­ni­ma, uspje­la sam da se iz­dvo­jim dru­ga­či­jim sti­lom i bu­dem pre­po­zna­tlji­va.
Ko­li­ko du­go sli­ka­te vi­nom i šta Vam je naj­ve­ća in­spi­ra­ci­ja?
– Vi­nom sli­kam sko­ro če­ti­ri go­di­ne i to­kom tog pe­ri­o­da sam stvo­ri­la sli­ke naj­ra­zli­či­ti­jih te­ma­ti­ka i pu­to­va­la svi­je­tom da se po­ve­žem sa vi­na­ri­ma raz­li­či­tih pod­ne­blja. Naj­dra­ža su mi pu­to­va­nja na de­gu­sta­ci­je u Ru­si­ji (No­vo­si­birsk, Sankt Pe­ters­burg i Mo­skva) na ko­ji­ma sam de­mon­stri­ra­la sli­ka­nje vi­nom ko­je se u tom tre­nut­ku slu­ži­lo. Mno­go vo­lim por­tre­te i mo­ti­ve sa sta­rih vin­tidž fo­to­gra­fi­ja. Upra­vo zbog pre­br­zog i stre­snog na­či­na ži­vo­ta ka­kav da­nas vo­di­mo, u vin­skom sli­kar­stvu uglav­nom te­žim spo­ko­ju, ve­dri­ni i du­hu sta­rih vre­me­na. Po­red to­ga, naj­ve­ća in­spi­ra­ci­ja su mi pu­to­va­nja i iz­ra­ža­va­nje kroz raz­li­či­te kul­tu­re.
Ko­li­ko ima slič­no­sti iz­me­đu vi­no­re­la i akva­re­la, i da li je pod­lo­ga za sli­ke ista?
- Na pr­vi po­gled, vi­no­rel iz­gle­da kao cr­ven­ka­sto-lju­bi­ča­sti akva­rel. U vi­zu­el­nom smi­slu su pot­pu­no iden­tič­ni i če­sto je do­la­zi­lo do za­bu­na ka­da su lju­di do­la­zi­li u kon­takt sa mo­jim sli­ka­ma. Raz­li­ka je u to­me što je vi­no ve­o­ma flu­id­no i raz­li­va­ju­će, pa je po­treb­no mno­go vi­še kon­tro­le i str­plje­nja. Ono što či­ni sli­ku su slo­je­vi vin­skih fle­ka. To su iste one fle­ke ko­je lju­di ne že­le da vi­de na svo­jim stol­nja­ci­ma i gar­de­ro­bi, ali u ovom slu­ča­ju, vin­ske fle­ke su upo­trije­blje­ne sa na­mje­rom da for­mi­ra­ju ne­što traj­no i vri­jed­no. Pod­lo­ga je ista, a to je uvi­jek kva­li­tet­ni i tek­stu­ri­sa­ni akva­rel pa­pir. Plat­no sam is­pro­ba­la, me­đu­tim, po­što je vi­no živ ma­te­ri­jal, bo­ja na plat­nu zga­sne ubr­zo na­kon su­še­nja i re­zul­tat je pot­pu­no dru­ga­či­ji. Od­lu­či­la sam da se za­dr­žim na pa­pi­ru, jer vo­lim da sli­kam či­stim vi­nom bez dru­gih do­da­ta­ka.
Ko­ja vi­na naj­če­šće ko­ri­sti­te za iz­ra­du sli­ka, ko­ja su se po­ka­za­la kao naj­kva­li­tet­ni­ja i da li ste is­pro­ba­li cr­no­gor­ska vi­na za sli­ka­nje?
- Sva­ki put ka­da idem u na­bav­ku no­vih bo­ca vi­na, pot­pu­no se iz­gu­bim u mo­ru iz­bo­ra. Za­to pa­žlji­vo iš­či­ta­vam eti­ke­tu i znam da će mi Ca­ber­net Sa­u­vig­non i sto­na cr­ve­na vi­na da­ti cr­ven­ka­ste ni­jan­se, Mer­lot i Pi­not No­ir lju­bi­ča­ste, a Ro­se nje­žne ru­ži­ča­ste i na­ran­dža­ste to­no­ve. Sa­u­vig­non Blanc i osta­la bi­je­la vi­na ko­ri­stim kao raz­re­đi­vač za cr­ve­na. Do sa­da sam is­pro­ba­la vi­na iz raz­li­či­tih ze­ma­lja; fran­cu­ska, špan­ska i ar­gen­tin­ska vi­na su mi uvi­jek pri ru­ci. Vo­lje­la bih da is­pro­bam i ta­ko­zva­na na­ran­dža­sta vi­na i Ba­co No­ir ko­ji da­je go­to­vo cr­nu bo­ju. Ni­sam se još su­sre­la sa cr­no­gor­skim vi­ni­ma, ali bih ve­o­ma vo­lje­la i njih da pri­klju­čim svo­joj pa­le­ti, po­seb­no jer se u Cr­noj Go­ri na­la­ze fan­ta­stič­ne vi­na­ri­je a pod­ne­blje je ide­al­no za vi­no­gra­de.
Vi­no vre­me­nom mi­je­nja bo­ju na har­ti­ji, kao što mi­je­nja i ukus što du­že sto­ji. Da li to uti­če na ci­je­nu sli­ke - što je sta­ri­ja, to je sku­plja?
- Pro­mje­na bo­je je još jed­na po­seb­na stra­na vi­no­re­la. Ka­ko vi­no vre­me­nom ok­si­di­še, vi­no­rel do­bi­ja bra­on­ka­ste i to­ple ni­jan­se, po­put onih sa ve­o­ma sta­rih fo­to­gra­fi­ja. Ove pro­mje­ne tra­ju po ne­ko­li­ko mje­se­ci u za­vi­sno­sti od ku­pa­že i sor­te vi­na, a na­kon to­ga pro­mje­ne pre­sta­ju. Sli­ke ne bli­je­de, na­pro­tiv, naj­če­šće se de­ša­va da kon­tra­sti po­sta­nu iz­ra­žaj­ni­ji, a bo­ja bo­ga­ti­ja. Uvi­jek imam obi­čaj da fo­to­gra­fi­šem ili ske­ni­ram svje­že na­sli­ka­ne sli­ke i pra­tim nji­ho­ve pro­mje­ne. Mi­slim da u ovom slu­ča­ju va­ži obr­nu­to pra­vi­lo: sli­ke su sku­plje dok su svje­že, upra­vo jer ku­po­vi­nom svje­že sli­ke mo­gu da se pra­te uz­bu­dlji­ve pro­mje­ne bo­je. To me po­ma­lo pod­sje­ća na ro­man „Sli­ka Do­ri­ja­na Gre­ja”, jer je vi­no­rel sli­ka ko­ja sta­ri, ali će joj lje­po­ta osta­ti ne­pro­mi­je­nje­na.
Kad umjet­nik stva­ra sli­ku sli­kar­skim bo­ja­ma, on mo­že da is­pra­vi even­tu­al­ne gre­ške. Da li je to mo­gu­će i u vi­no­rel teh­ni­ci ili ne?
- Za akva­rel va­ži da je jed­na od naj­te­žih sli­kar­skih teh­ni­ka, iz­me­đu osta­log jer gre­ške ne mo­gu da se is­pra­ve. Mo­gu­će je sa­mo ubla­ži­ti ne­ke gre­ške uko­li­ko se re­a­gu­je br­zo i sa pu­no vo­de. Slič­no pra­vi­lo va­ži i za vi­no­rel; po­ne­kad je sa­mo je­dan po­gre­šan po­tez čet­ki­com do­vo­ljan da na­ru­ši har­mo­ni­ju sli­ke i za­to sam ja­ko pa­žlji­va dok sli­kam, po­seb­no de­ta­lje. Ta­ko­đe sam ogra­ni­če­na na ve­o­ma ma­le raz­li­ke u bo­ji i sa ta­ko mi­ni­mal­nim mo­guć­no­sti­ma ni­je la­ko po­sti­ći uvjer­lji­vost na­sli­ka­nog mo­ti­va. U fri­ži­de­ru uvi­jek imam vi­no, sva­ko no­vo is­pro­bam i na svom nep­cu, a do­bra stra­na je što za sli­ka­nje mo­gu da ga ko­ri­stim i kad vi­še ni­je za pi­će. Čet­ki­ce ne mo­ram da či­stim, jer ih vi­no ne­će ošte­ti­ti kao dru­gi sli­kar­ski ma­te­ri­ja­li. Sva vi­na od cr­nog gro­žđa igra­ju naj­va­žni­ju ulo­gu u iz­gle­du vi­no­re­la, a od kva­li­te­ta vi­na će za­vi­si­ti in­ten­zi­tet bo­je.
Gdje ste do sa­da ima­li iz­lo­žbe?
- Još od stu­dent­skih da­na sam bi­la ve­o­ma ak­tiv­na ka­da je ri­ječ o iz­lo­žba­ma, i sa­da ih u bi­o­gra­fi­ji imam vi­še od 40. Iz­la­ga­la sam u ze­mlja­ma Bal­ka­na i ino­stran­stvu (Fran­cu­ska, Ita­li­ja, Bra­zil, Ko­re­ja, Ki­na, Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti, Ru­si­ja). Ve­li­ka že­lja mi je da iz­la­žem u Ame­ri­ci i Ja­pa­nu.
Ko­li­ko je na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je vi­no­rel teh­ni­ka pre­po­zna­ta u mar­ke­tin­škom smi­slu kod pro­iz­vo­đa­ča vi­na? Da li bi­ste, kao umjet­nik, bi­li sprem­ni da ne­ko vri­je­me pro­ve­de­te u vi­na­ri­ji i sli­ka­te vi­nom u ci­lju pre­zen­ta­ci­je pro­iz­vod­nog pro­gra­ma?
- U svi­je­tu se ve­o­ma ma­li broj lju­di ba­vi vin­skim sli­kar­stvom. Mno­gi ga is­pro­ba­ju, ali vje­ru­jem da su tek ša­či­ca njih pro­fe­si­o­nal­ni umjet­ni­ci, što ovu teh­ni­ku či­ni još po­seb­ni­jom i ne­do­volj­no is­ko­ri­šće­nom. Iz­la­ga­la sam sli­ke na Be­o­grad­skom vin­skom sa­lo­nu i raz­li­či­tim vin­skim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma u Sre­mu oda­kle po­ti­čem, sa­ra­đi­va­la sam sa fru­ško­gor­skim vi­na­ri­ja­ma i bi­la pre­po­zna­ta od stra­ne ugled­nih vin­skih por­ta­la kao što su Vi­no.rs i Wi­ne & Fi­ne kao pri­ma­do­na srp­skog vin­skog sli­kar­stva. Na­kon to­ga sam se pre­se­li­la u Du­bai i pri­ča je kre­nu­la pot­pu­no dru­ga­či­jim to­kom, do­biv­ši in­ter­na­ci­o­nal­ni pe­čat. Dra­go mi je što je vi­no­rel to­li­ko flek­si­bi­lan da ne pri­pa­da, kao umjet­nič­no dje­lo, is­klju­či­vo ga­le­ri­ja­ma, već mo­že da se iz­la­že svu­da, a po­seb­no da ople­me­ni vin­ske de­gu­sta­ci­je. To mi je ujed­no cilj i ostva­re­nje sna, da po­sje­ću­jem vin­ske de­gu­sta­ci­je to­kom ko­jih ću uži­vo sli­ka­ti i iz­la­ga­ti vi­no­re­le, a na­ro­či­to da u tom smi­slu sa­ra­đu­jem sa za­in­te­re­so­va­nim vi­na­ri­ja­ma. Po­red to­ga, vi­no­re­li se mo­gu ko­ri­sti­ti i u pri­mije­nje­noj sfe­ri kao što je di­zajn vin­skih eti­ke­ta, vin­ske kar­te, ka­len­da­ra i dru­gih ak­se­so­a­ra, ta­ko da se na­dam da će se i vi­na­ri­ma sa na­ših pod­ne­blja do­pa­sti ta­kva ide­ja. Bi­lo bi div­no da na­ša vi­na u svi­je­tu pred­sta­vlja­ju upra­vo vi­no­re­li.
Sne­ža­na Mol­do­van


Mi­ni­star kul­tu­re Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta na iz­lo­žbi

Ko­li­ko je Sa­njin vi­no­rel ci­je­njen u svi­je­tu, do­volj­no go­vo­ri po­da­tak da je na jed­noj od iz­lo­žbi ko­ju je sa­go­vor­ni­ca „Da­na” pri­re­di­la u Du­ba­i­ju gost bio mi­ni­star kul­tu­re Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta.
Oča­ran Sa­nji­nim sli­ka­ma, mi­ni­star je raz­go­va­ra­ju­ći sa mla­dom umjet­ni­com pro­veo po­la sa­ta, što je u da­na­šnje vri­je­me ne­za­mi­sli­vo uko­li­ko iza umjet­ni­ka ne sto­ji ne­ka va­žna lič­nost po­put po­li­ti­ča­ra ili lju­di iz svi­je­ta ve­li­kog bi­zni­sa. A iza Sa­nje, gdje god da ode, sto­ji ka­pi­tal ko­ji ni­ko ne mo­že da joj odu­zme - njen rad i ta­le­nat!
Mi­ni­stra jed­ne od naj­bo­ga­ti­jih arap­skih ze­ma­lja in­te­re­so­va­lo je zbog če­ga je Jan­ko­vi­će­va oda­bra­la vi­no kao ma­te­ri­jal za rad i gdje pro­na­la­zi in­spi­ra­ci­ju, ne pro­pu­stiv­ši da ša­lji­vo pro­ko­men­ta­ri­še ka­ko mu se „vr­ti u gla­vi” dok gle­da iz­lo­žbu sli­ka ko­je je ocje­nio kao fan­ta­stič­ne.


Ka­ko na­sta­je sli­ka

Ko­li­ko sli­ka ste do sa­da na­pra­vi­li i ko­li­ko vre­me­na Vam je po­treb­no da ura­di­te sli­ku na for­ma­tu A4?
- U po­čet­ku sam pa­žlji­vo vo­di­la evi­den­ci­ju o bro­ju na­sli­ka­nih ra­do­va, ali da­nas ne­mam pred­sta­vu ko­li­ko je to tač­no. Za­si­gur­no ih je ukup­no bi­lo pre­ko sto­ti­nu, i ve­li­kih i ma­njih for­ma­ta. Ve­ći­na njih su sa­da dio ko­lek­ci­ja lju­bi­te­lja umjet­no­sti i vi­na­ra u Sr­bi­ji i ši­rom svi­je­ta; ne­ke od njih su po­klo­nje­ne, a ne­ke su osta­le kod ku­će i ro­di­te­lji mi ne da­ju da ih po­mje­rim sa zi­da jer su im pri­ra­sle za sr­ce. Jed­no­stav­ni­je sli­ke ma­njih for­ma­ta i sa ma­nje de­ta­lja se ra­de br­že, za je­dan dan. Ve­će sli­ke ra­dim do­sta du­že, jer pret­hod­ni na­nos vi­na tre­ba da se osu­ši, što mo­že da po­tra­je. Na pri­mjer, slat­ka­sta vi­na se du­že su­še i mo­gu da bu­du po­ma­lo „lje­plji­va”. Za­to uvi­jek ra­dim na ne­ko­li­ko sli­ka u isto vri­je­me; dok se jed­ne su­še, dru­ge za­po­či­njem.