Pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta zdrav­stva Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić ka­za­la je za „Dan” da će pla­te za­po­sle­nim u tom sek­to­ru bi­ti po­ve­ća­ne do kra­ja ove go­di­ne. Ka­ko je is­ta­kla, na­kon raz­go­vo­ra sa mi­ni­strom zdra­vlja Bu­di­mi­rom Še­gr­tom do­bi­la je uvje­re­nja da će do je­se­ni u bu­dže­tu tog re­so­ra ušte­dje­ti no­vac i uz po­moć kre­di­ta Svjet­ske ban­ke omo­gu­ći­ti tra­že­no po­ve­ća­nje pla­ta me­di­ci­na­ri­ma. Vla­da je usvo­ji­la ak­ci­o­ni plan za im­ple­men­ta­ci­ju Stra­te­gi­je za po­bolj­ša­nje se­kun­dar­nog i ter­ci­jar­nog ni­voa zdrav­stve­ne za­šti­te za 2015. i 2016. go­di­nu. U tom do­ku­men­tu je na­vede­no da je ne­raz­vi­jen si­stem kon­tro­le i bez­bjed­no­sti zdrav­stve­ne za­šti­te, da ne­ma kon­tro­le ob­u­hva­ta­nja i kva­li­te­ta re­gi­stro­va­nih po­da­ta­ka. Ka­ko su is­ta­kli, ne­a­de­kva­tan je me­tod pla­ća­nja zdrav­stve­nih uslu­ga i ne­ja­san je na­čin fi­nan­si­ra­nja zdrav­stve­nih usta­no­va, i to pre­ma ka­pa­ci­te­ti­ma, a ne pre­ma po­tre­ba­ma. Iz Mi­ni­star­stva zdra­vlja su na­ja­vi­li da će kon­tro­lom i ušte­da­ma omo­gu­ći­ti pre­ba­civa­nje sred­sta­va na dje­lo­ve, ko­ji­ma je neo­p­hod­no ula­ga­nje.
– No­vac ko­ji se obez­bje­đu­je za op­ti­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje zdrav­stve­nog si­ste­ma je ne­do­vo­ljan. Mi­ni­star Bu­di­mir Še­grt je za­po­čeo ana­li­zu po­tro­šnje sred­sta­va po svim sek­to­ri­ma – od ve­še­ra­ja i hra­ne do spe­ci­ja­li­stič­kih i ka­drov­skih iz­da­ta­ka. Mi u sin­di­ka­tu sma­tra­mo da 168.000.000 eura, ko­li­ko je pred­vi­đe­no bu­dže­tom, ne mo­že pot­kri­je­pi­ti sve po­tre­be u na­šem si­ste­mu, i ta­kvo sta­nje tra­je već iz­vje­sno vri­je­me. Taj no­vac se di­je­li, po­čev od Fon­da zdravstva, za ko­ji se iz­dva­ja oko 25.000.000 eura, kao i za funk­ci­o­ni­sa­nje svih in­sti­tu­ci­ja u si­ste­mu. Še­grt tra­ži da ubu­du­će sva­ka zdravstve­na usta­no­va pla­ni­ra po­tro­šnju shod­no po­tre­ba­ma, ka­ko za an­ga­žo­va­nje ka­dra ta­ko i za me­di­cin­ski i ne­me­di­cin­ski ma­te­ri­jal – is­ti­če Kri­vo­ka­pi­će­va.
Ona je pro­ko­men­ta­ri­sa­la vla­di­no usva­ja­nje ak­ci­o­nog pla­na stra­te­gi­je za po­bolj­ša­nje se­kun­dar­nog i ter­ci­jar­nog ni­voa zdrav­stve­ne za­šti­te u pe­ri­o­du 2015–2016. go­di­ne i da pla­ni­ra­na re­for­ma zdrav­stve­nih usta­no­va ni­je usvo­je­na.
– Pret­hod­na ana­li­za je po­ka­za­la da tre­ba for­mi­ra­ti osam re­gi­o­nal­nih cen­ta­ra, ali su mno­ge usta­no­ve pri­mar­nog ni­voa bi­le ne­za­do­volj­ne ti­me, zbog če­ga je mi­ni­star­stvo to iz­o­sta­vi­lo u pred­lo­gu iz­mje­na za­ko­na o zdrav­stve­noj za­šti­ti, što je Vla­da pri­hva­ti­la. Usta­no­ve u zdrav­stvu će kao i do sa­da ima­ti sop­stve­no fi­nan­si­ra­nje i po­di­je­lje­ne su u tri no­voa – pri­mar­ni, se­kun­dar­ni i ter­ci­jar­ni, uz spe­ci­jal­ne bol­ni­ce – re­kla je Kri­vo­ka­pi­će­va.
Ka­ko je ob­ja­sni­la, po­treb­no je i obez­bi­je­di­ti in­for­ma­ci­o­nis si­stem, ko­jim će bi­ti ob­u­hva­će­ne sve usta­no­ve.
– Ti­me bi se mo­gao pra­ti­ti rad u ter­ci­jar­nom ni­vou. Na pri­mar­nom i se­kun­dar­nom je ta re­for­ma ura­đe­na i po­treb­no je to od­bje­di­ni­ti, za­ključ­no sa Fon­dom zdrav­stva. Ka­drov­ska pro­ble­me­ti­ka je stal­no pri­sut­na i tre­ba da se za­pi­ta­mo da li su nam po­treb­ne in­sti­tu­ci­je kad ima­mo od Iga­la do Ul­ci­nja 13 zdrav­stev­nih usta­no­va. To je glo­ma­zan si­stem za ova­ko ma­lu dr­ža­vu, ko­ji ni­je fek­si­bi­lan i gra­đa­ni ne­ma­ju sve­o­bu­hvat­nu za­šti­tu, ko­ja pred­vi­đa di­jag­no­sti­ku i la­bo­ra­to­ri­ju u ve­ći­ni tih usta­no­va – uka­zu­je Kri­vo­ka­pi­će­va.
Ka­ko ka­že, sva­ka usta­no­va ima svoj ka­dar i tu ima pro­sto­ra za ušte­de.
– Ima­mo apa­ra­te sta­re po 20 go­di­na, ko­ji se ne ob­na­vlja­ju. Mno­go sred­sta­va se odva­ja za ne­me­di­cin­ski ka­dar jer je si­stem kom­plek­san. Na­dam se da će se na 15 pro­ce­na­ta sma­nji­ti broj ne­me­di­cinskog ka­dra, ko­ji tre­nut­no bro­ji oko 25 od­sto od ukup­nog bro­ja za­po­sle­nih – na­gla­si­la je Kri­vo­ka­pi­će­va.
D.B.


Pre­gled kod spe­ci­ja­li­ste 4,33 eura

Kri­vo­ka­pi­će­va je oci­je­ni­la da je Za­ko­nom o zdravstvenoj za­šti­ti pred­vi­đen ne­po­vo­ljan i ni­zak cje­nov­nik spe­ci­ja­li­stič­kog pre­gle­da u dr­žav­nim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, ko­ji iz­no­si 4,33 eura. Ka­ko ka­že, u sva­koj pri­vat­noj usta­no­vi pre­gled ko­šta od 20 do 30 eura, pa i vi­še.
– Da li ta­ko jef­ti­na rad­na sna­ga mo­že da iz­ne­se ova­kav si­stem. Me­ne in­te­re­su­je da li mo­že­mo da šte­di­mo ta­ko što će­mo na­pla­ći­va­ti me­di­cin­ske uslu­ge. Uslu­ge pod­ra­zu­mi­je­va­ju sve ono što pru­ža­mo pa­ci­jen­tu, od pre­gle­da, di­jag­no­stič­ke pro­ce­du­re i pro­pi­si­va­nja te­ra­pi­je, a cje­nov­ni­kom je sa­mo dio to­ga pred­vi­đe­n. Ka­da bi se to sve ob­u­hva­ti­lo, sva­ka usta­no­va bi zna­la šta je pru­že­no pa­ci­jen­tu i ko­li­ko je za­ra­di­la – ka­že Kri­vo­ka­pi­će­va.