BI­JE­LO PO­LjE – Naj­ve­ći pro­blem u Osnov­noj ško­li „Mar­ko Mi­lja­nov” u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na je ne­a­de­kva­tan si­stem gri­ja­nja. U zim­skom pe­ri­o­du, osim cen­tral­nog gri­ja­nja na ma­zut, u uči­o­ni­ca­ma se sva­ko­dnev­no uklju­ču­ju i kvarc­ne pe­ći, gri­ja­li­ce i ra­di­ja­to­ri. Ne­ri­jet­ko je to­li­ko hlad­no da su uče­ni­ci pro­mo­ra­ni da na­sta­vu pra­te ob­u­če­ni u jak­ne. Sve ovo is­pro­vo­ci­ra­lo je ro­di­te­lje uče­ni­ka da od upra­ve ško­le zah­ti­je­va­ju da se pro­blem što pri­je ri­je­ši i dje­ci se obez­bi­je­de ­nor­mal­ni uslo­vi za na­sta­vu.
Di­rek­tor ško­le Bla­go­je Vu­ji­sić is­ti­če da su do 2002. go­di­ne, ka­da se ško­la za­gri­ja­va­la iz obli­žnjeg Šum­sko in­du­strij­skog kom­bi­na­ta ,,Špi­ro Da­cić”, ra­di­ja­to­ri su bi­li to­pli 24 sa­ta. Od ta­da, ka­že Vu­ji­sić, ka­pa­ci­tet gri­ja­nja za­vi­si od broj­nih okol­no­sti, naj­vi­še od is­prav­no­sti in­sta­la­ci­ja i ko­li­či­ne ma­zu­ta či­ju na­bav­ku fi­nan­si­ra re­sor­no mi­ni­star­stvo. Vu­ji­sić kon­sta­tu­je da je po­sled­njih go­di­na ma­zu­ta sve ma­nje i ma­nje, ali da to­kom tra­ja­nja zim­skog ras­pu­sta gri­ja­nje ne­će bi­ti pre­ki­da­no, ka­ko bi pred­u­pri­je­di­li even­tu­al­ne kva­ro­ve na si­ste­mu. Ka­že da su do­bi­li još pet to­na ma­zu­ta i na­da­ju se da će do kra­ja go­di­ne gri­ja­nje bi­ti na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou.
– Me­tal­ne ci­je­vi kroz ko­je pro­ti­če to­pla vo­da sta­re su sko­ro pet de­ce­ni­ja. Ci­je­vi su in­sta­li­ra­ne is­pod sa­mog škol­skog objek­ta i ob­lo­že­ne su šljun­kom što je do­ve­lo do nji­ho­ve ko­ro­zi­je. Ka­da se ži­va u ter­mo­me­tru spu­sti is­pod nu­le, go­to­vo kao po pra­vi­lu do­la­zi do pu­ca­nja ci­je­vi, što pro­u­zro­ku­je pre­kid u gri­ja­nju. I u ta­kvim okol­no­sti­ma ru­ko­vod­stvo ško­le je us­pje­va­lo da, uz ve­li­ke na­po­re, odr­ži cio si­stem i ko­li­ko-to­li­ko obez­bi­je­di nor­mal­ne uslo­ve za rad – ka­že Vu­ji­sić, na­gla­ša­va­ju­ći da je svje­stan pro­ble­ma, ali i do­da­je da zi­me po­sled­njih go­di­na ni­je­su bi­le sa eks­trem­no ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, iz­grad­nja no­vog gri­ja­nja za ško­lu je isu­vi­še sku­pa, iako struč­nja­ci pro­cje­nju­ju da je to je­di­no rje­še­nje.
– Znam da je eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja vi­še ne­go te­ška i da se šte­di na sva­kom ko­ra­ku. I u ta­kvim okol­no­sti­ma, na­sto­ja­li smo da obez­bi­je­di­mo do­na­ci­je ka­ko bi­smo traj­no ri­je­ši­li pro­blem. Pri­je go­di­nu i po bi­li smo na do­brom pu­tu da ostva­ri­mo cilj. Na­i­me, luk­sem­bur­ška hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja ,,Ka­ri­tas” pri­hva­ti­la je po­nu­đe­ni pro­je­kat gri­ja­nja na pe­let, ali je u po­sled­njem tre­nut­ku od­u­sta­la. Za­to sa­da vo­di­mo in­ten­ziv­ne raz­go­vo­re sa kom­pa­ni­jom ,,Azmont”, oko even­tu­al­ne iz­grad­nje si­ste­ma gri­ja­nja – ka­že Vu­ji­sić i na­vo­di da su u sa­rad­nji sa ro­di­te­lji­ma po­kre­nu­li raz­ne ak­ci­je ka­ko bi obez­bi­je­di­li što vi­še sred­sta­va i sti­mu­li­sa­li do­na­to­ra da to­kom lje­ta ovaj pro­blem ko­nač­no traj­no ri­je­ši.
– Na sli­čan na­čin obez­bi­je­di­li smo do­na­ci­ju od Vla­de Ja­pa­na ko­ja je, pri­je dvi­je go­di­ne, do­ni­ra­la sred­stva za za­mje­nu kom­plet­ne spolj­ne sto­la­ri­je na zgra­di – pod­sje­tio je Vu­ji­sić.
On na­vo­di da je u to­ku adap­ta­ci­ja fi­skul­tur­ne sa­le ko­ja je iz­gra­đe­na 1984. go­di­ne.
– Uz po­moć kom­pa­ni­je ,,Azmont” sa­ni­ra­ne su zid­ne po­vr­ši­ne, sa­la je okre­če­na, a bi­će za­mi­je­nje­na sto­la­ri­ja. U to­ku su raz­go­vo­ri sa kom­pa­ni­jom ,,Azmon­tom” oko po­sta­vlja­nja no­ve pod­ne pod­lo­ge jer je po­sto­je­ća do­tra­ja­la. Oče­ku­je­mo da će­mo to­kom zi­me sa­lu u pot­pu­no­sti ospo­so­bi­ti za po­tre­be na­sta­ve – is­ti­če Vu­ji­sić.M.N.