RO­ŽA­JE- Na van­red­noj sjed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta, odr­ža­noj na ini­ci­ja­ti­vu od­bor­ni­ka DPS-a po­vo­dom ma­sov­nog ise­lja­va­nja sta­nov­ni­štva iz te op­šti­ne, oci­je­nje­no je da je pi­ta­nje azi­la­na­ta ko­ji ma­hom od­la­ze u Nje­mač­ku za­bri­nja­va­ju­će, te da je oba­ve­za lo­ka­lo­ne upra­ve i vla­de da naj­hit­ni­je ot­klo­ne uzro­ke ko­ji do­vo­de do ise­lja­va­nja. Pre­ma po­da­ci­ma Se­kre­ta­ri­ja­ta za mje­sne za­jed­ni­ce, od No­ve go­di­ne iz Ro­ža­ja se ise­lio 561 gra­đa­nin, od če­ga je 115 ži­te­lja na­pu­sti­lo MZ Bi­še­vo. Po­da­ci iz osnov­nih i sred­njih ško­la po­ka­zu­ju da je u istom pe­ri­o­du ško­lu na­pu­sti­lo 156 uče­ni­ka. Na­su­prot ovim broj­ka­ma, iz NVO sek­to­ra su sa­op­šti­li da se broj ise­lje­nih po­peo na 1.800, od­no­sno 4,6 hi­lja­da ži­te­lja sje­ve­ra.
Ru­ždi­ja Ka­lač (DPS) re­kao je da je raz­log ise­lja­va­nja is­klju­či­vo eko­nom­ske pri­ro­de. S nje­go­vim mi­šlje­njem sa­gla­sio se i dr Ce­na Ka­je­vić (BS), is­ti­ču­ći za­bri­nu­tost da bi se ise­lja­va­nje mo­glo po­ja­ča­ti na­kon za­vr­šet­ka škol­ske go­di­ne.
-Po­ja­ča­no ise­lja­va­nje je po­sle­di­ca to­ga što je ve­li­ki broj ro­žaj­skih po­ro­di­ca ostao bez so­ci­ja­la. Lo­kal­na upra­va za­jed­no s vla­dom mo­ra da za­poč­ne rje­ša­va­nje so­ci­o­e­ko­nom­skih pro­ble­ma gra­đa­na kroz otva­ra­nje rad­nih mje­sta pre­ko jav­nih ra­do­va iz obla­sti eko­lo­gi­je, ko­mu­nal­nih i dru­gih dje­lat­no­sti. Po­treb­no je naj­hit­ni­je uki­nu­ti bi­znis ba­ri­je­re za ula­ga­nja stra­nih in­ve­ti­to­ra, i po­spje­ši­ti za­po­šlja­va­nja u obla­sti­ma dr­vo­pre­ra­de, po­ljo­pri­vre­de i sto­čar­stva, te raz­li­či­tih vr­sta tu­ri­zma. Tre­ba sub­ven­ci­o­nir­ti ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća - re­kao je Ka­je­vić.
Mir­sad Nur­ko­vić (SDP) ka­zao je da su po­li­tič­ki azil za­tra­ži­li ve­ći­nom i ži­te­lji Ro­ža­ja ko­ji su za­bo­ra­vlje­ni od dr­žav­nih or­ga­na, ko­ji su za­pra­vo du­žni da rje­ša­va­ju nji­ho­ve pro­ble­me.
-Ge­ne­ral­ni pro­blem je eko­nom­ska po­li­ti­ka vla­de, a u Ro­ža­ja­ma ima­mo pro­blem s kva­li­tet­nim ka­dro­vi­ma i to je po­sle­di­ca ise­lja­va­nja sta­nov­ni­štva. Ro­ža­je de­ce­ni­ja­ma tap­ka u mje­stu, iako ima­mo naj­ve­ću sto­pu na­ta­li­te­ta. Pro­blem je i mi­gra­ci­ja unu­tar Cr­ne Go­re, jer od­la­ze ka Pod­go­ri­ci, Ba­ru i Ul­ci­nju i opet su ta­mo u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be i ra­de naj­te­že po­slo­ve. Ni­je rje­še­nje da na­ši gra­đa­ni ra­de na plan­ta­ža­ma, već tre­ba obez­bi­je­di­ti jav­ne ra­do­ve u Ro­ža­ja­ma. Ise­lja­va­nje bi se mo­glo za­u­sta­vi­ti stva­ra­njem po­volj­nog eko­nom­skog am­bi­jen­ta kroz dr­žav­nu po­moć po­ljo­pri­vre­di i dr­vo­pre­ra­di - re­kao je Nur­ko­vić, is­ti­ču­ći da bi lo­kal­na upra­va mo­ra­la da iz­ra­di od­re­đe­ne pro­gra­me i kan­di­du­je ih pre­ma vla­di ko­ja bi bi­la oba­ve­zna da fi­nan­si­ra te pro­jek­te.
Nu­sret Ka­lač (DPS) sma­tra da je ise­lja­va­nje ozbi­ljan pro­blem, is­ti­ču­ći da su po­da­ci o bro­ju ise­lje­nih uče­ni­ka ne­tač­ni, jer, ka­ko je re­kao, po­je­di­ni di­rek­to­ri osnov­nih ško­la kri­ju po­dat­ke iz od­re­đe­nih raz­lo­ga. On je ka­zao da Ro­ža­je ku­bu­ri s ne­do­stat­kom ljud­skih re­sur­sa, što je ta­ko­đe, po nje­go­vom mi­šlje­nju, je­dan od raz­lo­ga ise­lja­va­nja gra­đa­na, jer po­sto­je­ći ka­dar ni­je u sta­nju da osmi­sli otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta.
-Ovo ni­je po­li­tič­ko pi­ta­nje već pro­blem ko­ji op­te­re­ću­je sve gra­đa­ne. Dok je ra­dio ‘’Gor­nji Ibar’’, go­di­šnje se sje­klo oko 75.000 ku­bi­ka gra­đe i od tog po­sla je ži­vje­lo 1.000 rad­ni­ka i nji­ho­vih po­ro­di­ca. Da­nas je sje­ča oko 60.000 ku­bi­ka na go­di­šnjem ni­vou, a dr­vo­pre­ra­đi­va­či upo­šlja­va­ju sve­ga 112 rad­ni­ka. Pro­tiv­nik sam iz­vo­za tru­pa­ca, ali s ova­kvim ljud­skim re­sur­si­ma iz­voz je ne­mi­no­van - re­kao je Ka­lač.
Ha­zbi­ja Ka­lač (BDZ) sma­tra da je sta­nov­ni­štvo iz­gu­bi­lo po­vje­re­nje i u dr­ža­vu i u lo­kal­nu upra­vu.
-Svje­do­ci smo da se ise­lja­va­nje de­ša­va i iz su­sjed­nih op­šti­na i to is­klju­či­vo od­la­ze Bo­šnja­ci, iako di­je­le sko­ro iste ži­vot­ne uslo­ve sa Sr­bi­ma i Cr­no­gor­ci­ma. Da se na­rod ise­lja­va iz so­ci­o­e­ko­nom­skih raz­lo­ga, sa­mo je dio od­go­vo­ra, jer je oči­gled­no da su da­nas u Cr­noj Go­ri sa­mo Bo­šnja­ci iz­lo­že­ni ve­li­koj so­ci­o­e­ko­nom­skoj, ali i po­li­tič­koj ne­si­gur­no­sti. Da­nas kon­sta­tu­je­mo po­sto­ja­nje se­lek­tiv­ne pri­mje­ne pro­pi­sa, ne­ku vr­stu na­ci­o­nal­ne se­gre­ga­ci­je pre­ma Bo­šnja­ci­ma u Cr­noj Go­ri. Ka­ko je to mo­gu­će ako smo ko­li­ko ju­če upor­no po­na­vlja­li da je Cr­na Go­ra re­gi­o­nal­ni pri­mjer jed­na­ko­sti svih nje­nih gra­đa­na i na­ro­da? I to smo slu­ša­li upra­vo od Bo­šnja­ka ko­ji se u svi­je­tu, ali i me­đu svo­ji­ma, pred­sta­vlja­ju le­gi­tim­nim pred­stav­ni­ci­ma bo­šnjač­kog na­ro­da u Cr­noj Go­ri - ka­zao je Ka­lač.
On je pred­lo­žio ne­ko­li­ko za­klju­ča­ka ko­ji se od­no­se na lo­kal­ne za­jed­ni­ce na sje­ve­ru i na Vla­du Cr­ne Go­re či­ji cilj je stva­ra­nje eko­nom­skog am­bi­jen­ta ko­jim bi se za­u­sta­vi­lo ise­lja­va­nje.
Na kra­ju za­si­je­da­nja do­go­vo­re­no je da se for­mi­ra rad­na gru­pa ko­ju će či­ni­ti pred­stav­ni­ci svih od­bor­nič­kih klu­bo­va, te pred­sjed­ni­ci op­šti­ne i Skup­šti­ne op­šti­ne ko­ji će sa­či­ni­ti za­ključ­ke o po­sle­di­ca­ma ise­lja­va­nja i na­či­nu ot­kla­nja­nja tih uzro­ka. Do­ku­ment će bi­ti do­sta­vljen Vla­di Cr­ne Go­re.
V.Ra.


Za­što Bo­šnja­ci bje­že od „har­mo­ni­je”?

-Ot­kud od­jed­nom da iz ta­kve har­mo­ni­je sa­mo Bo­šnja­ci že­le da po­bjeg­nu, tra­že­ći uto­či­šte ili azil u ne­koj od evrop­skih dr­ža­va, po­naj­vi­še u Nje­mač­koj? Da­nas ču­je­mo da je lo­še so­ci­o­e­ko­nom­sko sta­nje re­zul­tat du­go­go­di­šnje po­li­ti­ke, ali smo svje­do­ci da su isti ovi ko­ji sa­da kon­sta­tu­ju ovu či­nje­ni­cu do ju­če hva­li­li tu istu po­li­ti­ku, go­vo­re­ći da sa­mo ona za­slu­žu­je po­vje­re­nje gra­đa­na, pa i po­vje­re­nje nas Bo­šnja­ka. Tre­ba li da­nas sta­ti i pre­i­spi­ta­ti po­dr­šku toj i ta­kvoj po­li­ti­ci ko­ju pred­vo­de po­li­tič­ke par­ti­je DPS-SDP-BS? Se­lek­tiv­nom pri­mje­nom za­ko­na naš na­rod je do­ve­den do ru­ba pro­pa­sti i je­di­ni iz­laz vi­di u na­pu­šta­nju og­nji­šta- ka­zao je Ha­zbi­ja Ka­lač.


Lo­kal­na upra­va ne­moć­na

Pred­sjed­nik op­šti­ne Ejup Nur­ko­vić iz­ra­zio je za­bri­nu­tost zbog ise­lja­va­nja gra­đa­na, is­ti­ču­ći da je lo­kal­na za­jed­ni­ca ne­moć­na da taj trend za­u­sta­vi bez po­mo­ći vla­de i in­ve­sti­to­ra ko­ji bi re­a­li­zo­va­li pro­jek­te kroz otva­ra­nje rad­nih mje­sta.
-Mi ra­di­mo sve na ot­kla­nja­nju bi­znis ba­ri­je­ra i sti­mu­li­sa­nju za­po­šlja­va­nja. Ipak, oče­ku­je­mo po­moć od vla­de i re­sor­nih mi­ni­star­sta­va - re­kao je Nur­ko­vić.