PLAV– Na ve­lič­kom ka­tu­nu Li­je­pi Do u znak po­što­va­nja i sje­ća­nja na pla­nin­ke ko­je su pla­ni­no­va­le na ovom ka­tu­nu po­dig­nu­ta je i ot­kri­ve­na spo­men -če­sma. Ovom sve­ča­nom či­nu na ka­tu­nu, na ko­jem je ne­ka­da bi­lo de­se­tak i vi­še ko­li­ba, a sa­da vi­še ni­ko ne iz­di­že, pri­su­stvo­va­lo je sto­ti­nak po­to­ma­ka, rod­bi­ne i pri­ja­te­lja pla­nin­ki. Naj­ve­ći dio nov­ca za po­di­za­nje spo­men-če­sme obez­bi­je­di­la je naj­bli­ža rod­bi­na pla­nin­ki. Pri­lo­zi­ma od 50 do 100 eura sa­ku­plje­no je ukup­no 1.985 eura. Ve­lič­ka udru­že­nja i po­je­din­ci po­mo­gli su sa 515 eura, („Ve­lič­ka Ka­pe­ta­ni­ja“ doni­ra­la je 250, Klub Ve­li­ka 100, Udru­že­nje Ve­li­ča­na cr­no­gor­skog pri­mor­ja 100, Sa­vjet MZ Ve­li­ka 50 i Mom­či­lo Pa­u­no­vić 15 eura), što sve ukup­no iz­no­si 2.500 eura. Za grad­nju spo­men-če­sme za­du­žen je bio od­bor u sa­sta­vu: Bo­žo Vu­če­tić, pred­sjed­nik, Ve­sko Jo­kić, Ran­ko Si­mo­no­vić, Rad­mi­lo Jo­kić, Žar­ko Bje­la­no­vić, Bu­do No­vi­će­vić i Vuk Vu­ko­vić, čla­no­vi. Idej­no re­še­nje spo­men-če­sme ura­dio je Bo­žo Vu­če­tić.
Prof. dr Ran­ko Si­mo­no­vić is­ta­kao je da ima pri­jat­nu du­žnost da na ka­tu­nu Li­je­pi Do po­zdra­vi sve ko­ji su od­lu­či­li da pri­sus­tvu­ju ovom sve­ča­nom či­nu.
- Po­zdra­vljam Vas sa naj­vi­šeg ni­voa sa ko­jeg sam ikad ikog do da­nas po­zdra­vio, sa 1.880 mnv, (ko­ta na ko­joj je spo­men-če­sma), ali i sa tu­gom i sje­tom za ovom opu­stje­lom a pre­li­je­pom do­li­nom! Hva­la vam što ste do­šli da uve­li­ča­te ovu sve­ča­nost po­vo­dom ot­kri­va­nja spo­men -če­sme na­šim pla­nin­ka­ma -maj­ka­ma, ba­ka­ma, pra­ba­ka­ma, stri­na­ma, tet­ka­ma, uj­na­ma, ku­ma­ma, kom­šin­ka­ma..., po­dig­nu­te kao znak na­še lju­ba­vi, pa­žnje i po­što­va­nja za sve ono što su uči­ni­le za nas. Pre­dla­že­mo da 8. av­gust bu­de Dan pla­nin­ki Li­je­pog Do­la, i na­šeg oku­plja­nja sva­ke go­di­ne. Ide­ja za po­di­za­nje spo­men - če­sme po­te­kla je od Ve­ska Raj­ko­vog Jo­ki­ća, i kao do­bra od­mah je pri­hva­će­na od mno­gih Ve­li­ča­na, a po­seb­no rod­bi­ne pla­nin­ki. Ura­đen je spi­sak pla­nin­ki, ukup­no 40, a na­da­mo se da nijed­nu ni­je­smo za­bo­ra­vi­li –ka­zao je Si­mo­no­vić.
Sa ža­lje­njem je kon­sta­to­vao da 30 pla­nin­ki, či­ja su ime­na ukle­sa­na na spo­men- če­smi, ni­je­su me­đu ži­vi­ma, pa je po­že­lio da im osim žu­bo­ra če­sme nji­ma po­sve­će­ne, ni­kad ni­ko ne na­ru­ši vječ­ni mir.
- Že­lja nam je da ovaj li­je­pi ka­tun po­no­vo oži­vi, oki­ti se ob­no­vlje­nim ljet­njim na­se­lji­ma, da se po­no­vo za­ču­je ve­se­la dječ­ja gra­ja i Li­je­pi Do ukra­si ve­lič­kim sta­di­ma. Stoga po­že­li­mo da ni­ko ni­kad ni­ko­me ne za­mu­ti vo­du sa ove če­sme –po­ru­čio je Si­mo­no­vić.
Ot­kri­va­ju­ći spo­men –če­smu Bo­žo Vu­če­tić je iz­ra­zio za­do­volj­stvo sku­pom ko­ji se, ka­ko je is­ta­kao, s lju­ba­vlju i po­no­som sa­brao u pod­nož­ju is­pod Pla­ni­ni­ce, po­red ne­pre­su­šnog iz­vo­ra ko­ji ži­vot zna­či.
-Ka­ko bi re­kao ve­li­ki pi­sac Me­ša Se­li­mo­vić: „Pla­šim se da va­zda ne osta­nem vje­či­ti du­žnik pre­ma nji­ho­vim ple­me­ni­tim ljud­skim du­ša­ma i nji­ho­voj lju­ba­vi“, jer kako drugačije go­vo­ri­ti o že­na­ma ko­je su se­be i svo­ju lič­nost po­tvr­di­le u vre­me­nu i pro­sto­ru i sna­žno uklo­pi­le u ve­lič­ki am­bi­jent ži­vlje­nja. Ču­va­le su po­nos svo­je po­ro­di­ce i svog brat­stva. Sve u ži­vo­tu što su ra­di­le, ra­di­le su od­go­vor­no. Sa sre­đe­nim i po­sto­ja­nim ka­rak­te­rom či­ji ži­vot je pro­te­kao i da­nas te­če sa pu­no po­žr­tvo­va­nja i pri­vr­že­ne oda­no­sti pre­ma svo­jim naj­bli­žim. Da­nas iz­me­đu Pla­ni­ni­ce i Va­ga­ni­ce, iz­me­đu Vu­ko­ve Str­mi­ne i Me­talj­ke i Ća­fe, iz­me­đu Čep­če­ni­ca, Va­ga­nič­ke go­re, Bre­žlja i Čav­ki­ne Ru­pe, pro­vi­ja­va vi­hor pro­šlo­sti sa ko­je od­zva­nja i od­li­je­že pje­sma, zvi­žduk i do­zi­va­nje čo­ba­na, pod­sje­ća nas na ka­tun pun ra­do­sti i ži­vo­ta a sta­no­vi pu­ni če­lja­di sa do­sta mla­do­sti, lje­po­te i pa­me­ti –is­ta­kao je Vu­če­tić.
Pod­sje­tio je ka­ko su se pla­nin­ke u ra­no pro­lje­će, oko Đur­đe­vada­na, spre­ma­le za iz­dig na pla­ni­nu i ostajale tu čak do Mi­tro­vada­na.
-Ne zna se da li ih je su­ro­vost ži­vo­ta i op­stan­ka tje­ra­la na to ili su za­i­sta ta­kve bi­le. Ta nji­ho­va bli­skost je osta­vi­la du­bo­kog tra­ga na nas, nji­ho­vo po­tom­stvo, a ova če­sma slu­ži­će kao sim­bol pro­šlog vre­me­na. Pre­di­van pro­stor pri­rod­ne lje­po­te ko­ja je okru­žu­je bi­će sa­dr­žaj­no obo­ga­ćen, do­bro­tom ko­ja će sa če­sme zra­či­ti sva­kog da­na. Sve one ko­ji do nje no­gom kro­če, opo­me­nu­će stih: „Put­ni­če, za­sta­ni ov­dje i pro­baj ovu iz­vor vo­du, za­mi­sli maj­ke ko­je ži­ve za svo­ju dje­cu i slo­bo­du“. Iskre­no za­hva­lju­jem na pri­hva­ta­nju mog idej­nog iz­bo­ra ovog pro­jek­ta i uka­za­noj pri­li­ci da ja ot­kri­jem ovu spo­men-če­smu. Svim pla­ni­nka­ma ko­jih vi­še ne­ma me­đu na­ma nek je vječ­na sla­va i hva­la, a svim ži­vim že­li­m do­bro zdra­vlje i dug ži­vot – re­kao je Vu­če­tić.
Pr­vi mlaz vo­de otvo­rio je sim­bo­lič­no Pa­vle Jo­kić, je­dan od naj­mla­đih uče­sni­ka sku­pa. N.V.


Na mermernoj ploči 40 imena

Spi­sak pla­nin­ki ko­je su bo­ra­vi­le u ka­tu­nu Li­je­pi Do, a ko­ji­ma je če­sma na­mi­je­nje­na su: San­da Ar­so­vić, Dar­ka Bje­la­no­vić, Mi­le­na Bje­la­no­vić, Stan­ka Bje­la­no­vić, Stev­ka Bje­la­no­vić, An­đa Bo­ško­vić, Fe­ma Bo­ško­vić, Bo­sa Vu­ko­vić, Div­na Vu­če­tić, Za­gor­ka Vu­če­tić, Zo­ra Vu­če­tić, Ma­ra Vu­če­tić, Mi­ka Vu­če­tić, Mi­le­va Vu­če­tić, Mi­lun­ka Vu­če­tić, Ru­ža Vu­če­tić, Mi­le­va Vu­šu­ro­vić, Vi­dra Go­gić, Do­bra Jo­kić, Je­li­sa­va Jo­kić, Mi­le­va Jo­kić, Mi­le­va V. Jo­kić, Mil­ka Jo­kić, Mi­lja Jo­kić, Ra­ka Jo­kić, Sla­đa­na Jo­kić, An­đa Kne­že­vić, Zor­ka Kne­že­vić, Lju­ba Kne­že­vić, Ra­ki­ta Kne­že­vić, Je­la La­le­vić, Mi­ka No­vi­će­vić, Ra­ka Og­nja­no­vić, Jo­van­ka Sta­ma­to­vić, Mi­lo­sa­va Sta­ni­sa­vić, Ma­ra Si­mo­no­vić, Mi­li­ja­na Si­mo­no­vić, Sto­ja Si­mo­no­vić, Dra­gi­nja To­mo­vić i Kr­sti­nja To­mo­vić.