AN­DRI­JE­VI­CA – Mje­šta­ni pot­ko­mov­skih se­la za­tra­ži­li su da vla­da for­mi­ra ko­mi­si­ju ko­ja bi, u do­go­vo­ru s mje­šta­ni­ma, utvr­di­la li­stu pri­o­ritet­nih ula­ga­nja na pro­sto­ru Va­so­je­vi­ća. Oni sma­tra­ju da, ba­rem kad je u pi­ta­nju sta­nje na pod­ruč­ju op­šti­ne An­dri­je­vi­ca, či­nje­ni­ce po­ka­zu­ju pot­pu­no su­prot­no od ono­ga što je iz­ja­vio pot­pred­sjed­nik Vla­de Ra­fet Hu­so­vić da vla­da ak­tiv­no ra­di na spr­je­ča­va­nju ise­lja­va­nja sta­nov­ni­štva sa sje­ve­ra. Mje­šta­ni is­ti­ču da je u mi­nu­lom pe­ri­o­du ma­lo ura­đe­no na raz­voj­nom pla­nu i da lo­kal­no sta­nov­ni­štvo, pri­ti­snu­to te­ži­nom ži­vo­ta, sva­ko­dnev­no od­la­zi u u po­tra­zi za bo­ljim ži­vo­tom. Pre­ma ri­je­či­ma pred­stav­ni­ka mje­šta­na, vla­da u do­go­vo­ru s lo­kal­nom upra­vom iz­dva­ja sred­stva za re­a­li­za­ci­ju sku­pih pro­jek­ta ko­ji ni­čim ne do­pri­no­se po­di­za­nju stan­dar­da onih ko­ji su osta­li da ži­ve u za­vi­ča­ju.
-Kraj­nje su di­sku­ta­bil­ni na­vo­di dr­žav­nih zva­nič­ni­ka ko­ji tvr­de da Vla­da iz­dva­ja zna­čaj­na sred­stva za re­a­li­za­ci­ju raz­voj­nih pro­jek­ta ko­ji tre­ba da do­pri­ne­su za­u­sta­vlja­nju mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja, ba­rem kad je op­šti­na An­dri­je­vi­ca u pi­ta­nju. Pi­ta­mo Hu­so­vi­ća da li će, u vre­me­ni­ma kri­ze, šmin­ka­nje grad­skog tr­ga, za šta je Vla­da iz­dvo­ji­la bli­zu po­la mi­li­o­na eura, za­u­sta­vi­ti ise­lja­va­nje na­ro­da? Ta­ko­đe, pi­ta­mo ga da li će ula­ga­nje od 77.000 eura u sa­na­ci­ju zgra­de Op­šti­ne An­dri­je­vi­ca do­pri­ni­je­ti br­žem raz­vo­ju Va­so­je­vi­ća? Pi­ta­mo ga da li će ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne ko­je gra­de pri­vi­le­go­va­ni po­je­din­ci uslo­vi­ti sma­nje­nje ci­je­na stru­je? Pi­ta­mo ga da li su to raz­voj­ni pro­jek­ti kad se zna da se ve­ći­na pu­te­va u na­šim se­li­ma na­la­zi u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju? Pi­ta­mo ga za­što Vla­da Cr­ne Go­re ove go­di­ne ni­je iz­dvo­ji­la ni­je­dan cent za as­fal­ti­ra­nje lo­kal­nih i se­o­skih pu­te­va u op­šti­ni An­dri­je­vi­ca? Da je ra­ci­o­nal­no upo­tre­blja­van no­vac iz opštin­skog bu­dže­ta i uz do­dat­na ula­ga­nja Vla­de, da­nas se An­dri­je­vi­ca ne bi pre­po­zna­va­la po si­ro­ma­štvu i po na­pu­šte­nim i opu­sto­še­nim se­li­ma. Za­to tra­ži­mo da vla­da for­mi­ra ne­za­vi­snu i stra­nač­ki neo­p­te­re­će­nu ko­mi­si­ju ko­ja bi, ra­di rje­ša­va­nja go­ru­ćih pro­ble­ma, na li­cu mje­sta, u do­go­vo­ru sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom, utvr­di­la li­stu pri­o­ri­te­ta – na­gla­si­li su mje­šta­ni pot­ko­mov­skih se­la.
Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ko­šu­ti­će Mi­le­ta Đer­ko­vić is­ti­če da lo­kal­na upra­va u An­dri­je­vi­ci ne že­li da se su­o­či sa stvar­nim i du­go­roč­nim po­tre­ba­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­štva.
-Ko­šu­ti­će je po­sta­lo mje­sto gdje je vr­lo te­ško or­ga­ni­zo­va­ti nor­ma­lan ži­vot. Uzro­ke ova­kvog sta­nja sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti u ma­će­hin­skom od­no­su nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja pre­ma stvar­nim i du­go­roč­nim po­tre­ba­ma lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Do­volj­no je re­ći da se lo­kal­no ru­ko­vod­stvo pre­ma na­šim za­htje­vi­ma od­no­si kao da ne­ma­mo pra­vo na ži­vot. Njih ne za­ni­ma što su na­ši pu­te­vi u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju i što još ni­je­smo ri­je­ši­li osnov­ne eg­zi­sten­ci­jal­ne pro­ble­me. Nji­ma je je­di­no va­žno da po­mo­ću is­pro­ba­nih me­to­da do­đu do što ve­ćeg bro­ja gla­sa­ča i tu se pri­ča za­vr­ša­va. Na ta­ko ne­što upu­ću­ju broj­ni pri­mje­ri ko­ji vri­je­đa­ju ljud­sko do­sto­jan­stvo. Ako to­me do­da­mo či­nje­ni­cu da lo­kal­na upra­va kod vla­de kan­di­du­je ja­lo­ve pro­jek­te on­da se ni­je ču­di­ti što ovi kra­je­vi po­la­ko osta­ju pu­sti – is­ti­če Đer­ko­vić.
Mje­šta­ni pot­ko­mov­skih se­la sma­tra­ju da ni­ko ne­ma pra­vo da sa­mo­volj­no ras­po­re­đu­je no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka. Tvr­de da se naj­no­vi­ja in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja u An­dri­je­vi­ci ne ukla­pa­ju u vi­še­go­di­šnje raz­voj­ne pla­no­ve.
-Svi mi do­bro zna­mo da se ku­ća gra­di od te­mlja, a ne od kro­va. To, iz­gle­da, je­di­no ne že­le da shva­te lju­di ko­ji su se uljulj­ka­li u udob­nim fo­te­lja­ma i u An­dri­je­vi­ci, i u Pod­go­ri­ci. Nji­ma vi­še od­go­va­ra da se luk­su­zi­ra­ju i hva­le sku­pim i ne­po­treb­nim in­ve­sti­cij­ma­ma, ne­go da rje­ša­va­ju ključ­ne raz­voj­ne pro­ble­me. Pi­tam se ka­ko im ni­je pa­lo na pa­met da, umje­sto re­kon­struk­ci­je grad­skog tr­ga, pri­stu­pe re­kon­struk­ci­ji pu­ta An­dri­je­vi­ca – Tre­šnje­vik – Ko­la­šin ko­ji pred­sta­vlja raz­voj­nu ži­lu ku­ca­vi­cu či­ta­vog kra­ja. No, svi mi do­bro zna­mo šta je ne­ko­ga mo­ti­vi­sa­lo da ra­di to što ra­di, a to naj­bo­lje do­ka­zu­je bo­gat­stvo od­re­đe­nih taj­ku­na ko­je se iz da­na u dan enorm­no uve­ća­va. Za­htje­vi lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, ko­ji obič­no za­vr­ša­va­ju u kan­ti za sme­će, mo­ra­ju se tre­ti­ra­ti na pot­pu­no dru­ga­či­ji na­čin. Glas na­ro­da mo­ra da bu­de oba­ve­za ru­ko­vo­de­ćih struk­tu­ra – na­gla­sio je pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Kra­lje Mi­lu­tin Đur­ko­vić.
D.J.


Sta­ti­sti­ka je ne­u­mo­lji­va

Pre­ma po­da­ci­ma po­sled­njeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva, u an­dri­je­vič­koj op­šti­ni tre­nut­no ži­vi 5.117 sta­nov­ni­ka, što je 580 ma­nje u od­no­su na 2003. go­di­nu, ili du­plo ma­nje u od­no­su na 1953. go­di­nu. De­po­pu­la­ci­ja sta­nov­ni­štva je po­seb­no iz­ra­že­na na se­o­skom pod­ruč­ju. Ta­ko je u se­lu Ko­šu­ti­će evi­den­ti­ra­no 86 ku­ća od ko­jih je 48 pra­znih. U tim ku­ća­ma da­nas ži­vi ne­što vi­še oko sto sta­nov­ni­ka, iako je pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka se­lo bro­ji­lo vi­še od 400 ži­te­lja. I u škol­skim klu­pa­ma je sve ma­nje dje­ce, na šta uka­zu­je i osnov­na ško­la u Ko­nju­si­ma ko­ja je pred za­tva­ra­njem, i po­red to­ga što je ne­kad u njoj bi­lo i do 400 đa­ka.


Svi Va­so­je­vi­ći da iz­dvo­je ma­kar po euro

Mje­šta­ni is­ti­ču da je raz­voj­ni to­čak u Va­so­je­vi­ći­ma odav­no za­u­sta­vljen i po­red či­nje­ni­ce da je ovaj pro­stor iz­nje­drio oko 300 dok­to­ra na­u­ka, zna­ča­jan broj aka­de­mi­ka, di­plo­ma­ta, ge­ne­ra­la, i po­zna­tih dru­štve­no- po­li­tič­kih rad­ni­ka. Ka­za­li su da taj po­da­tak uka­zu­je da je kraj­nje vri­je­me da se ugled­ni Va­so­je­vi­ći ba­rem ma­lo odu­že svom za­vi­ča­ju.
-Po­treb­no je da svi Va­so­je­vi­ći mje­seč­no iz­dvo­je ba­rem po euro za ob­no­vu An­dri­je­vi­ce. Na taj na­čin bi za go­di­nu da­na, zna­ju­ći da nas ima do­sta, sku­pi­li do­volj­no sred­stva od ko­jih bi, iz­me­đu osta­log, mo­gli da sti­pen­di­ra­mo naj­bo­lje stu­den­te, jer bez kva­li­tet­nih ka­dro­va ne­ma na­pret­ka. Ti ka­dro­vi tre­ba da či­ne oko­sni­cu bu­du­će pro­spe­ri­tet­ne pri­če, a ne oni ko­ji su, za­hva­lju­ju­ći po­li­tič­koj oda­no­sti cr­no­gor­skom re­ži­mu, „za­ja­ha­li“ na ru­ko­vo­de­će po­zi­ci­je - na­vo­de mje­šta­ni pot­ko­mov­skih se­la.


Bo­ga­će­nje pre­ko tu­đih le­đa

Mje­šta­ni na­vo­de da se de­mo­graf­ska sli­ka pot­ko­mov­skih se­la dra­stič­no pro­mi­je­ni­la i po­red to­ga što ovo pod­ruč­je ras­po­la­že ogrom­nim pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma. Na­gla­sio je da šum­sko bo­gat­stvo od­no­se pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri i da se pla­še da će se ne­što slič­no de­si­ti i s vo­de­nim bla­gom.
-Pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri su go­di­na­ma od­no­si­li ogrom­no šum­sko bo­gat­stvo s ovog pod­ruč­ja. Sad su se po­ja­vi­li od­re­đe­ni po­je­din­ci i ne­ke fir­me ko­je su po­če­le da gra­de elek­tra­ne na na­šim ri­je­ka­ma. Mi ni­je­smo pro­tiv to­ga da se pri­rod­ni re­sur­si is­ko­ri­ste na va­ljan na­čin i da lo­kal­no sta­nov­ni­štvo od to­ga ima ko­ri­sti. Me­đu­tim, bo­ji­mo se da će i od elek­tra­na ko­ri­sti ima­ti sa­mo taj­ku­ni, a da će­mo mi i da­lje gle­da­ti ka­ko se ne­ko bo­ga­ti pre­ko na­ših le­đa – na­vo­de mje­šta­ni.