Ini­ci­ja­ti­va ko­tor­skog od­bo­ra Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re pod­ni­je­ta još pri­je dvi­je go­di­ne, da se u ci­lju kon­ti­nu­i­ra­nog odr­ža­va­nja i oču­va­nja vje­kov­nih grad­skih be­de­ma for­mi­ra jav­no pred­u­ze­će, do da­nas ni­je raz­ma­tra­na od stra­ne nad­le­žnih u Op­šti­ni Ko­tor, saopštio je „Da­nu“ od­bor­nik i ko­or­di­na­tor IO PCG Ran­ko Pro­pro­ko­vić. On je po­ja­snio da je odr­ža­va­nje be­de­ma, ko­ji pred­sta­vlja­ju je­din­stven pri­mjer sred­njo­vje­kov­ne for­ti­fi­ka­ci­o­ne ar­hi­tek­tu­re na Me­di­te­ra­nu i ima­ju tu­ri­stič­ku na­mje­nu, bio sa­mo je­dan od pred­lo­ga ko­ji je Po­zi­tiv­na 13.12.2013. go­di­ne do­sta­vi­la na Na­crt pro­gra­ma ra­da Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra za 2014. go­di­nu.
-Iako su pred­lo­zi pod­ne­se­ni pri­je dvi­je go­di­ne u to­ku jav­ne ras­pra­ve, Di­rek­ci­ja se tim po­vo­dom uop­šte ni­je ogla­ša­va­la ni­ti smo do­bi­li nji­hov od­govor. Po na­šim pred­lo­zi­ma ni­šta ni­je ura­đe­no jer je sta­nje be­de­ma tra­ge­di­ja. U de­set me­ta­ra be­de­ma, mo­že­te ubra­ti de­set me­ta­ra dr­va ko­li­ko je to ob­ra­slo i za­ra­slo. Ne­dav­no je pred od­bor­ni­ci­ma Skup­šti­ne op­šti­ne bio iz­vje­štaj o ostva­re­nju op­štin­skog bu­dže­ta po ko­jem je od ula­zni­ca na be­de­me pri­ho­do­va­no 225.000 eura. Ova vlast bi na ra­čun to­ga što ima­mo jed­nu mo­ral­nu, ge­ne­ra­cij­sku oba­ve­zu da odr­ži­mo ono što su nam pre­ci osta­vi­li, tre­ba­la da ulo­ži sve te pa­re i da na­đe još fi­nan­si­ja. Me­đu­tim, Op­šti­na po­tro­ši oko 30.000 eura sa­mo za ko­še­nje, tvr­di Pro­ro­ko­vić, ko­ji je i član Pla­ni­nar­skog klu­ba „Pe­stin­grad“ iz Ko­to­ra.
Ina­če, be­de­mi okru­žu­ju sta­ro ur­ba­no je­zgro gra­da Ko­to­ra, od Ljet­nje po­zor­ni­ce do Gur­di­ća, i ne­za­o­bi­la­zni su za po­sje­te tu­ri­sta, po­seb­no onih sa kru­ze­ra. Me­đu­tim, na po­je­di­nim di­o­ni­ca­ma ne­do­sta­ju dje­lo­vi zi­di­na, gdje ne­ma ni bez­bjed­no­sne ogra­de ili upo­zo­re­nja, a po­ten­ci­jal­no ri­skant­na mje­sta su pri vr­hu tvr­đa­ve i ona gdje je na po­je­di­nim dje­lo­vi­ma ste­pe­ni­ca ka­men iz­li­zan, od­no­sno kli­zav.
U Di­rek­ci­ji za ure­đe­nje gra­da is­ti­ču da se ove go­di­ne ra­di­lo na ure­đe­nju be­de­ma. Di­rek­tor Di­rek­ci­je Ivo Ma­gud (DPS) na­vo­di da se tre­nut­no iz­vo­de ra­do­vi na ko­še­nju i či­šće­nju ci­je­le ju­žne stra­na od Gur­di­ća.
- Di­rek­ci­ja i Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Ko­tor su pre­ko mje­sne za­jed­ni­ce ulo­ži­li pre­ko 12,5 hi­lja­da eura da se kom­pe­let­no oči­sti unu­tra­šnja sta­za be­de­ma od Gur­di­ća do tvr­đa­ve San Đo­va­ni, i šet­na sta­za i ti ra­do­vi su u to­ku. Pret­hod­no smo isto ta­ko od­ra­di­li je­dan dio i ulo­ži­li 10.000 eura. Pri­pre­mi­li smo ten­der za sa­na­ci­ju di­je­la šet­ne sta­ze, kao što sva­ke go­di­ne po seg­men­ti­ma ra­di­mo šet­nu sta­zu, zna­či ste­pe­ni­šte, ograd­ne zi­do­ve itd - iz­ja­vio je Ma­gud za „Dan“, do­da­ju­ći da je u svr­hu va­lo­ri­za­ci­je pri­pre­mljen kon­kurs za ži­ča­ru, od­no­sno za ver­ti­kal­ni tran­sport do tvr­đa­ve.
Upi­tan da li po­sto­je mje­sta ko­ja ni­su za­šti­će­na i pred­sta­vlja­ju po­ten­ci­jal­nu opa­snost za po­sje­ti­o­ce, ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da su be­de­mi du­gi čak 4,5 ki­lo­me­ta­ra, Ma­gud pod­sje­ća da se be­de­mi ni­su odr­ža­va­li „ko zna ko­li­ko go­di­na“.
- Da­nas smo ima­li in­ter­ven­ci­ju jer su na šet­nu sta­zu bi­la obo­re­na dva sta­bla, i od­mah smo re­a­go­va­li ot­ki­nu­li ih, sta­zu oči­sti­li i uči­ni­li je pro­hod­nom za po­sje­ti­o­ce. Sva ri­skant­na mje­sta su obi­lje­že­na i ni­ko ni­je imao ni­ka­kav eks­ces, a be­de­me je ove go­di­ne do sa­da ob­i­šlo pre­ko 90.000 po­sje­ti­la­ca sa pla­će­nim kar­ta­ma, ne ra­ču­na­ju­ći one ko­ji ni­su pla­ti­li ili su se pro­vu­kli. Što se ti­če šet­ne sta­ze ko­ja je do­stup­na tu­ri­sti­ma ona je kom­plet­no obez­bi­je­đe­na ta­ko da ni­ko­me ži­vot ne mo­že bi­ti u opa­sno­sti - de­ci­dan je Ma­gud ko­ji po­ten­ci­ra vr­lo za­htjev­ne uslo­ve Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra ko­ji su oba­ve­zu­ju­ći pri sa­na­ci­ji ograd­nih zi­do­va, ste­pe­ni­šta i dru­gog.
B. Mar­ko­vić

Ka­ram­pa­na i po­kret­ni mo­sto­vi na Gur­di­ću i Škur­di
Pro­ro­ko­vić pod­sje­ća da je PCG ini­ci­ra­la i re­sta­u­ra­ci­ju i sta­vlja­nje u funk­ci­ju Ka­ram­pa­ne, če­sme ko­ja da­ti­ra iz 17. vi­je­ka, a ko­ja je du­go vre­me­na bi­la je­di­ni iz­vor vo­de u Sta­rom gra­du.
-Sim­bol gra­da Ko­to­ra o ko­me su pi­sa­ne pje­sme, kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­nik ko­ji obi­la­ze tu­ri­sti, ni­je u funk­ci­ji, tač­ni­je ne ra­di već sa­mo sto­ji kao fi­gu­ra - ka­že Proroko­vić i do­da­je da je bio i pred­log iz­grad­nje sta­rog mli­na na ri­je­ci Škur­di, s tim da vo­de­nič­ki to­čak po­kre­će ge­na­ra­tor za pro­iz­vod­nju stru­je, što bi ima­lo iz­u­zet­nu tu­ri­stič­ku atrak­ci­ju.
-Grad bi na pri­mjer imao bes­plat­no osvje­tlje­nje di­je­la be­de­ma. Pred­la­ga­li smo i po­sta­vlja­nje po­kret­nih mo­sto­va-vra­ta na ula­znim sje­ver­nim i ju­žnim vra­ti­ma u Sta­ri grad. Ko­tor je kao utvr­đen grad ori­gi­nal­no imao dva mo­sta- vra­ta na Gur­di­ću i Škur­di ko­ji su se u slu­ča­ju po­tre­be po­di­za­li u ci­lju za­šti­te gra­da, a či­ja po­sto­ja­nost je i da­nas la­ko uoč­lji­va. Vra­ta-most tre­ba ura­di­ti od auten­tič­nog ma­te­ri­ja­la od ko­jeg su sve­je­vre­me­no bi­la na­pra­vlje­na uz ospo­so­blja­va­nje me­ha­ni­zma za po­di­za­nje - po­ja­šnja­va Pro­ro­ko­vić, na­vo­de­ći da je su se pred­lo­zi Po­zi­tiv­ne od­no­si­li i na či­šće­nje sta­re ljet­nje po­zor­ni­ce i teh­nič­ki pri­jem tre­ćeg pu­ta.