NIK­ŠIĆ - Dva­de­set jed­na po­ro­di­ca sa sto­ti­nak čla­no­va naj­ni­žeg ma­te­ri­jal­nog sta­tu­sa ko­je ži­ve u ba­ra­ka­ma na­se­lja Trud­be­nik na­do­mak Nik­ši­ća po­zva­li su mi­ni­star­ku ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­cu Ko­va­če­vić da ih obi­đe i uvje­ri se u ka­kvim uslo­vi­ma ži­ve. Oni su re­vol­ti­ra­ni sa­zna­njem da će objek­ti u ko­ji­ma ži­ve do pro­lje­ća bi­ti po­ru­še­ni, te da ni­ko od njih ne ostva­ru­je pra­vo da do­bi­je stan u zgra­di u Bi­strič­kom na­se­lju či­ja iz­grad­nja je u to­ku. Oni od mi­ni­star­ke Ko­va­če­vić oče­ku­ju i od­go­vor na pi­ta­nje da li je „To­šče­lik” za­tra­žio ukla­nja­nje nji­ho­vih ba­ra­ka. Pred­stav­nik sta­nov­ni­ka na­se­lja Trud­be­nik Ra­jo Kon­tić kon­sta­tu­je da ih pro­ble­mi i ne­vo­lje ne na­pu­šta­ju, ali da nad­le­žni za njih ne­ma­ju ra­zu­mi­je­va­nja.
- Upr­kos svim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­mo ni­ko od nad­le­žnih na nas ne obra­ća pa­žnju. Pred­stav­ni­ci Cen­tra za so­ci­jal­ni rad ubi­je­đen sam da i ne zna­ju da mi po­sto­ji­mo jer nas ni­ka­da ni­je­su ob­i­šli. Ni mi­ni­star­ska ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, ko­ja je sve če­šći gost Nik­ši­ća i do­la­zi ka­da su u pi­ta­nju sve­ča­no­sti nas ni­ka­da ni­je ob­i­šla. Po­zi­va­mo je jav­no da do­đe u na­se­lje Trud­be­nik i uvje­ri se da su ba­ra­ke u ko­ji­ma ži­vi­mo trop od tru­le­ži i da mi če­sto ne­ma­mo nov­ca ni za hljeb i lje­kar­sku te­ra­pi­ju, a ka­mo li za sta­na­ri­nu - is­ti­če Kon­tić, i do­da­je da su sta­na­ri ba­ra­ka u ne­do­u­mi­ci jer ne zna­ju šta i ka­ko da­lje.
- Ka­da bu­du ru­še­ne ba­ra­ke je­di­no nam pre­o­sta­je da ra­zap­ne­mo ša­to­re is­pred zgra­de Op­šti­ne i osta­ne­mo tu da ži­vi­mo. Po­zi­va­mo nad­le­žne da nam ka­žu šta će sa nam i gdje će nas smje­sti­ti ako za nas ne­ma mje­sta u zgra­di ko­ja je na­mi­je­nje­na za so­ci­jal­ne slu­ča­je­ve i iz­bje­gli­ce. Osta­vlja­mo im rok do kra­ja go­di­ne da nas obi­đu i upo­zna­ju nas sa tim šta će se da­lje do­ga­đa­ti jer će­mo u pro­tiv­nom No­vu go­di­nu če­ka­ti is­pred zgra­de SO Nik­šić. Do­dat­nu strep­nju kod nas pro­bu­di­le su i in­for­ma­ci­je ko­je smo do­bi­li od Ro­ma pro­tje­ra­nih iz Nje­mač­ke, ko­ji su tra­ži­li smje­štaj u ovom na­se­lju da će iz­bje­gli­ce iz Si­ri­je i Av­ga­ni­sta­na bi­ti zbri­nu­te u zgra­di ko­ja se gra­di u Bi­strič­kom na­se­lju, jer je to bio uslov Cr­noj Go­ri za do­bi­ja­nje po­ziv­ni­ce u NA­TO. Pi­ta­mo se sa­mo do­kle ova­ko. U te­žem smo mi po­lo­ža­ju od ka­kvih iz­bje­gli­ca. O nji­ma svi bri­nu, a na nas ni­ko gla­ve ne okre­će. U neo­bra­nom smo gro­žđu jer vi­še ne zna­mo od ko­ga po­moć da tra­ži­mo. Po­zi­va­mo i me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je da se uklju­če u rje­ša­va­nje na­šeg pro­ble­ma - po­ru­ču­je Kon­tić.
Nje­go­va kom­ši­ni­ca Ta­nja Ne­bri­gić mo­li nad­le­žne da do­đu i sa­op­šte im šta su od­lu­či­li sa po­ro­di­ca­ma ko­ji­ma su do­tra­ja­le ba­ra­ke je­di­ni krov nad gla­vom.
- Nad­le­žni tre­ba da raz­go­va­ra­ju sa na­ma i spa­su nas ha­o­sa u kom smo se na­šli - ka­že Ne­bri­gi­će­va, do­da­ju­ći da ima­ju nov­ca ne bi tra­ži­li po­moć već bi pla­ća­li smje­štaj.
- Na­da­mo se sa­mo da nad­le­žni ne­će če­ka­ti lo­kal­ne iz­bo­re da nas po­sje­te. To ka­žem iz raz­lo­ga što su u vri­je­me sva­kih iz­bo­ra če­sto nas po­sje­ći­va­li ka­ko pred­stav­ni­ci op­šti­ne, Cen­tra za so­ci­jal­ni rad, ta­ko i re­sor­nih mi­ni­star­sta­va. Evo pri­li­ke da nas i sa­da po­sje­te. Ve­ći je raz­log na­ša mu­ka, ne­go nji­ho­vi lič­ni in­te­re­si – ogor­če­na je Ne­bri­gi­će­va, do­da­ju­ći da se na­da da ih zbog istu­pa u jav­no­sti ne­će ka­zni­ti i uki­nu­ti im ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce, za­to što su pro­zva­li in­sti­tu­ci­je či­ja su bri­ga.
Mi­le­na Mi­ja­to­vić ka­že da po ci­je­nu ži­vo­ta ne­će iza­ći iz ba­ra­ke, ni onog mo­men­ta ka­da do­đu ba­ge­ri.
- Za­te­če­ni smo na vi­jest da će nam ru­ši­ti ba­ra­ke. Je­di­no rje­še­nja je da se pre­se­li­mo is­pred zgra­de Op­šti­ne ili da osta­ne­mo u ba­ra­ka­ma da nam ba­ge­ri pre­su­de. I ova­ko je­dva sa­sta­vlja­mo kraj s kra­jem. Od su­pru­go­ve pen­zi­je od ne­pu­nih 120 eura ne mo­že­mo ku­pi­ti ni osnov­ne na­mir­ni­ce i neo­p­hod­ne li­je­ko­ve - ka­že Mi­ja­to­vi­će­va, a njen su­prug Mi­ha­i­lo do­da­je da je za­ra­dio pen­zi­ju ali ne i ade­kva­tan krov nad gla­vom.
- Ni­je­sam uspio ri­je­ši­ti stan­mbe­no pi­ta­nje i ostao sam da ži­vim u ovim ba­ra­ka­ma, gdje čo­vjek ni sto­ku ne bi spra­tio. Iz­bje­gli­ce su do­bi­le sta­no­ve, a mi osta­li na uli­ci. Sra­mot­no je to. Ni­je­smo mi gra­đa­ni dru­gog re­da, iako nas po sve­mu svr­sta­va­ju u tu ka­te­go­ri­ju - ka­že Mi­ja­to­vić.
Me­di­na Nu­ko­vić kon­sta­tu­je da je nji­hov va­paj uza­lu­dan, jer „sit glad­no­me ne vje­ru­je”.
- Ako ne ču­ju va­paj nas sta­ri­jih, za­što se nad­le­žni ne okre­nu na dje­cu ko­jih dva­de­se­to­ro ži­vi u očaj­nim uslo­vi­ma. Već dvi­je go­di­ne stru­je ne­ma­mo jer su nas zbog du­go­va is­klju­či­li sa elek­tro­mre­že. Na­ša dje­ca uče pod šte­ri­kom ili ba­te­rij­skom lam­pom, u za­kr­pa­ma idu u ško­lu, ne­ma­ju ni gu­me­nih či­za­ma, a no­ći to­kom zi­me pro­vo­de ki­snu­ći jer ba­ra­ke pro­ki­šnja­va­ju pa vo­du mo­ra­ju sa­ku­plja­ti u la­vo­ri­ma i kan­ta­ma. Tra­u­me su to za dje­cu. Na svu mu­ku je­di­no nam fa­li to da nas ise­le i osta­ve na le­di­ni - ka­že Nu­ko­vi­će­va, po­zi­va­ju­ći nad­le­žne da do­đu i jed­nu noć za­no­će u ba­ra­ka­ma, pa će tek ta­da shva­ti­ti u ka­kvim uslo­vi­ma ži­vi ovih 20 po­ro­di­ca.
L.NIK­ČE­VIĆ


Po­moć sa­mo od po­je­di­na­ca

Kon­tić ka­že da su svi ape­li za po­moć pre­ma nad­le­žni­ma osta­li uza­lud­ni. Je­di­no je po­mo­ći bi­lo od po­je­di­na­ca i to u iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma.
- Pri­je ne­ki dan ob­i­šli su nas pred­stav­ni­ci Cr­ve­nog kr­sta i uru­či­li nam pa­ke­te sa osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ca­ma i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu. U ne­ko­li­ko na­vra­ta su nas obi­la­zi­li u vo­lon­te­ri Cr­ne Go­re i da­ri­va­li nam po­mo­ći u na­mir­ni­ca­ma. Pri­je dvi­je go­di­ne i vla­snik MI „Go­ra­no­vić” Đor­đi­je Go­ra­no­vić, uru­čio nam je pa­ke­te sa su­ho­me­sna­tim pro­iz­vo­di­ma. Ne­dav­no sam raz­go­va­rao sa njim i obe­ćao mi je da će nas opet po­mo­ći - ka­že Kon­tić, do­da­ju­ći da se pi­ta­ju gdje su u svoj toj pri­či re­sor­no mi­ni­star­stvo, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad i op­šti­na Nik­šić.