ŠAV­NIK - Mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­št­va iz se­la u grad po­sled­njih de­ce­ni­ja evi­dent­na je po­ja­va na na­šim pro­sto­ri­ma, ali šav­nič­ka, jed­na od tri pod­dur­mi­tor­ske va­ro­ši­ce, sva­ka­ko je jed­na me­đu ri­jet­ki­ma, ako ne i je­di­na iz ko­je sta­nov­ni­štvo bje­ži gla­vom bez ob­zi­ra. Ni pu­šta­njem u sa­o­bra­ćaj stra­te­ške sa­o­bra­ćaj­ni­ce Ri­san – Nik­šić – Ža­bljak ni­je tom kra­ju do­ni­je­la bo­lji­tak. U od­no­su na pri­je šest i po de­ce­ni­ja broj sta­nov­ni­ka je na pod­ruč­ju op­šti­ne Šav­nik sma­njen za 5.470, od­no­sno tri i po pu­ta.
Pre­ma po­pi­su iz 2003. go­di­ne u Šav­ni­ku je ži­vje­lo 2.947 sta­nov­ni­ka, a 2011. go­di­ne bi­lo ih je 847 ma­nje. U pro­šloj go­di­ni u ma­tič­noj knji­zi ro­đe­nih u Šav­ni­ku upi­sa­no je sa­mo dvo­je dje­ce. Šav­ni­ča­ni ka­žu da je bi­lo još no­vo­ro­đen­ča­di, ali da su ro­di­te­lji upis tra­ži­li u ma­tič­nu knji­gu ro­đe­nih u Nik­ši­ću jer ne raz­mi­šlja­ju o to­me da im dje­ca ži­ve u op­šti­ni ko­ja po­la­ko ali si­gur­no ne­sta­je sa ma­pe.
Pre­ma ri­je­či­ma Mi­jo­mi­ra Vu­ja­či­ća, pred­sjed­ni­ka op­šti­ne, Šav­nik go­di­šnje na­pu­sti naj­ma­nje de­se­tak po­ro­di­ca.
- Po po­sled­njem po­pi­su pri­je če­ti­ri go­di­ne u Šav­ni­ku je evi­den­ti­ra­no sve­ga 2.100 sta­nov­ni­ka. Glav­ni raz­log za­što se sta­nov­ni­štvo ra­se­lja­va je lo­ša eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja i pri­vre­da ko­ja je za­mr­la. In­du­stri­je na ovom pro­sto­ru ne­ma. Je­dan od pro­ble­ma je i to što su lju­di ov­dje ži­vje­li ali su ku­će gra­di­li u dru­gim op­šti­na­ma, pre­te­žno u Nik­ši­ću i Pod­go­ri­ci. Dje­ca su im od­la­zi­i­la da se ško­lu­ju i ni­ka­da se vi­še ni­je­su vra­ti­la u Šav­nik. Za nji­ma od­la­zi­li su i ro­di­telja. Raz­log osi­pa­nja sta­nov­ni­šta je taj što smo za­o­sta­li na svim po­lji­ma ko­ja su osnov za raz­voj. Ipak uz do­bar raz­voj­ni pro­gram po­ku­ša­va­mo vra­ti­ti mla­de lju­de na se­lo. Smatram da bi do­la­skom pri­vat­ni­ka i ino­part­ne­ra ova sre­di­na mo­gla vra­ti­ti svoj ne­ka­da­šnji sjaj, ka­da su po­ne­ka se­la, kao što je Gor­nja Bu­ko­vi­ca, ima­la vi­še sta­nov­ni­ka ne­go li da­nas po­je­di­ne ma­nje op­šti­ne u Cr­noj Go­ri.
Lje­ti je ov­dje dru­ga­či­ja sli­ka. Ta­da se na pod­ruč­ju op­šti­ne du­pli­ra broj sta­nov­ni­ka, jer se mno­gi vra­ća­ju pra­dje­dov­skim og­nji­šti­ma, po­pra­vlja­ju i gra­de ku­će, ob­ra­đuje ima­nja ... - pri­ča Vu­ja­čić.
On se na­da da će se iz­grad­njom no­vih pu­teva i re­kon­struk­ci­jom lo­kal­ne in­fra­struk­tu­re si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­ti.
- Iako je si­tu­a­ci­ja sa­da ta­kva ka­kva je­ste, mo­žda i za­bri­nja­va­ju­ća, pod­dur­mi­tor­sko pod­ruč­je mo­gu­će je vra­ti­ti u ži­vot. Sta­ti­sti­ka ni­je isto što i ži­vot. Ka­da bi sa­mo pra­ti­li trend sta­ti­sti­ke, on­da se na­me­će za­klju­čak da u Šav­ni­ku za de­set- pet­na­est go­di­na ni­ko ne­će ži­vje­ti. Ipak, mo­ra­mo ima­ti na umu bi­tan po­ka­za­telj da u to­ku go­di­ne in­fra­struk­tu­ru op­šti­ne Šav­nik ko­ri­sti ne sa­mo ovih 2.100 sta­nov­ni­ka ne­go još to­li­ko njih, jer se­la od ma­ja do ok­to­bra oži­ve. Sma­tram da je pro­jek­ci­ja raz­vo­ja ovog kra­ja u na­red­nom pe­ri­o­du ener­ge­ti­ka, tu­ri­zam, po­ljo­pri­vre­da, lov, ri­bo­lov, vo­do­i­zvo­ri­šta kao i ko­ri­šće­nje ru­da i mi­ne­ral­nih si­ro­vi­na. Sve to je za­cr­ta­no i str­a­te­škim pla­nom raz­vo­ja op­šti­ne – pod­vla­či Vu­ja­čić.
L.N.


Za­mi­ru Go­li­ja i Ba­nja­ni

Bi­jeg sta­nov­ni­štva sa se­la u grad bi­lje­že i mje­sne za­jed­ni­ce sa pod­ruč­ja nik­šić­ke op­šti­ne. Kr­stac, ne­ka­da op­šti­na sa oko 3.500 sta­nov­ni­ka, da­nas je jed­na od naj­ne­ra­zvi­je­ni­jih mje­snih za­jed­ni­ca na pod­ruč­ju nik­šić­ke op­šti­ne. Ve­se­lin Vu­ja­čić, pred­sjed­nik mje­sne kan­ce­la­ri­je, ka­že da je sta­nov­ni­štvo de­se­tak se­la i isto to­li­ko za­se­o­ka Go­li­je pre­te­žno sta­rač­ko i da ži­vi is­klju­či­vo od po­ljo­pri­vre­de.
- U po­sled­nje tri de­ce­ni­je evi­dent­na je po­ja­va osi­pa­nja sta­nov­ni­štva. Mla­di od­la­ze u grad tra­že­ći bo­lje uslo­ve za ži­vot. Mom­ci se ov­dje sve rje­đe že­ne, a dje­ca se još rje­đe ra­đa­ju. Za po­sled­nih tri de­ce­ni­je broj sta­nov­ni­ka se sma­njio vi­še od če­ti­ri pu­ta - ka­že Vu­ja­čić.
Pre­ma ri­je­či­ma se­kre­ta­ra MZ Vi­lu­si i MZ Gra­ho­vo To­mi­sla­va Bu­la­ji­ća, u Ba­nja­ni­ma je već odav­no sto­pa mor­ta­li­te­ta nad­vla­da­la sto­pu na­ta­li­te­ta. U pro­šloj go­di­ni u ma­tič­noj knji­zi ro­đe­nih upi­sa­no je sa­mo jed­no di­je­te.
- Od­lu­ku da sta­ne na lu­di ka­men u Vi­lu­si­ma do­ni­je­la su dva brač­na pa­ra i isto to­li­ko njih u Gra­ho­vu. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ži­vota pro­ve­de­nih na ovim pod­ruč­ji­ma i oni će ži­vot na­sta­vi­ti u Nik­ši­ću ili ne­kom od gra­do­va iz okru­že­nja, Ta­ko da se Ba­nja­ni­ma ne pi­še do­bro – kon­sta­tu­je Bu­la­jić.

I ško­le se za­tva­ra­ju

- U sa­sta­vu OŠ „Bra­ća Bu­la­jić” na Vi­lu­si­ma ra­di pod­ruč­no odje­lje­nje u Ru­di­na­ma, dok je ono u Bro­ćan­cu za­tvo­re­no. Pod­ruč­na odje­lje­nja OŠ „Dra­gan Ko­ve­če­vić” u Za­sla­pu i OŠ „Pa­vle Ko­va­če­vić” u Osje­če­ni­ci već odav­no su za­tvo­re­na, dok u Nu­do­lu na­sta­vu po­ha­đa­ju sve­ga če­ti­ri đa­ka. U ša­li se če­sto mo­že ču­ti pri­ča u ovim kra­je­vi­ma, ko­ja je na­ža­lost, na­ša zbi­lja da je vi­še na­stav­ni­ka ne­go đa­ka - ka­že To­mi­slav Bu­la­jić.
Ve­se­lin Vu­ja­či­ća ka­že da na­stavu u OŠ „Bran­ko Vi­šnjić”, sa pod­ruč­nim odje­lje­njem u Ja­vlje­nu, po­ha­đa sve­ga 15 uče­ni­ka.